Hrvatska gradi skladište radioaktivnog otpada na granici sa BiH: "Izabrana opština Dvor, gde mahom žive Srbi povratnici"

Hrvatski Sabor usvojio je zakon o izgradnji centra za skladištenje radioaktivnog otpada iz nuklearne elektrane Krško na lokaciji Čerkezovac u opštini Dvor, na svega 800 metara od granice sa Bosnom i Hercegovinom. Projekat izaziva oštre reakcije u susednoj državi, gde ga vide kao pretnju po zdravlje, životnu sredinu i dobrosusedske odnose. Za Euronews Srbija o spornim aspektima govorio je ekološki aktivista Mario Crnković iz Udruženja Green Team iz Novog Grada u Republici Srpskoj.

Crnković ističe da je lokacija izabrana političkom odlukom, a ne stručnim kriterijumima.

"Sporno je zato što politika donosi odluke koje bi trebalo da donosi struka. Hrvatska je još 1997. godine imala četiri lokacije za radioaktivni otpad, od njih su tri odbacili političkom odlukom, dizanjem ruku u Saboru, a evo 26 godina kasnije udaraju temelj u političku odluku da svoje radioaktivne, ali i druge opasne otpade izguraju na granicu sa Bosnom i Hercegovinom", navodi Crnković.

AP/Matej Leskovsek

Prema njegovim rečima, lokacija je neadekvatna i predstavlja direktnu pretnju.

"Reč je o neadekvatnoj lokaciji, to su više puta argumentovali ljudi iz ekspertskog tima Bosne i Hercegovine, ljudi iz akademske zajednice. Nebrojeno puta smo tražili pristup informacijama, nismo dobili čak ni najobičniju karakterizaciju radioaktivnog otpada, da bar u detalje da znamo šta se to planira dopremiti na granicu sa Republikom Srpskom, odnosno Bosnom i Hercegovinom", kaže Crnković.

Crnković navodi da Hrvatska odbija saradnju, a da je lokacija udaljena samo 800 metara od granice, i da je bliža centru Novog Grada, nego Dvora.

"Nismo dobili odgovore, ono što smo dobili kao objašnjenje je to da su u Hrvatsku njeni pravnici savetovali da ne dele takve informacije sa Bosnom i Hercegovinom, da se čeka studija uticaja na životnu sredinu, što je apsolutno apsurdno, jer pričamo o objektu koji je pozicioniran na svega 800 metara od državne granice. Skladišni kapaciteti unutar tog objekta se nalaze na nekih 2.200 metara. Sama ta lokacija je bliža centru Novog Grada, koji se nalazi u Bosni i Hercegovini, nego što je bliža centru Dvora, koji se nalazi u Hrvatskoj", objašnjava Crnković.

On upozorava na šire implikacije.

"Evidentno je reč o projektu koji ima potencijal i već sada ima značajne negativne prekogranične uticaje, ali to Hrvatsku ne zanima, odnosno ne zanima politiku. Struka je ovde gurnuta po strani, a pričamo isključivo o političkoj odluci", dodaje Crnković.

"Na odbacivanje drugih lokacija uticali hrvatski političari i generali"

Crnković objašnjava zašto je baš ova lokacija izabrana.

"Kada pričamo o četiri lokacije koje su bile tu 1997. godine, Psunj i Papuk su prvo odbačene snagom amandmana, bili su tu tada uticajni hrvatski generali, zajedno sa Jadrankom Kosor, tadašnjom visokoopozicioniranom članicom hrvatske vlade. Jednostavno nisu želeli da radioaktivni otpad dođe u njihov kraj. Nakon toga ostala je Moslovačka gora i Trgovska gora. Moslovačku je jednako tako izbacio još jedan hrvatski general, koji je svojim uticajem obećao Sišćanima i ljudima iz okoline da Moslovačka gora neće biti mesto za odlaganje radioaktivnih otpada. I ispunio im je to obećanje, a tako da je jedina lokacija ostala ova, u opštini Dvor, gde mahom živi povratničko srpsko stanovništvo, gde je tu granica sa Bosnom i Hercegovinom", kaže Crnković.

On naglašava demografske i geografske aspekte.

"Ali što je jako važno naglasiti, ukoliko napravite kružnicu oko Trgovske gore, a to su te lokacije, pa sa tri strane Trgovska gora je okružena Bosnom i Hercegovinom. Ali što je jako važno naglasiti, ukoliko napravite kružnicu oko Trgovske gore, a to su te lokacije, pa sa tri strane Trgovska gora je okružena Bosnom i Hercegovinom. Ne želim da ulazim u nacionalnu
strukturu tog područja, ali demografi i svi oni koji su detaljno ušli u temu, vide tu neke obrazce koji su krajnje neprimereni za vreme u kojem živimo", ističe Crnković.

profimedia

Crnković ne želi da nameće rešenje, ali insistira na odgovornosti.

"Niko od nas ne želi Hrvatskoj da nameće rešenje, ona ima pravo i obavezu da donosi odluke šta da radi na svojoj teritoriji, ali itekako imamo i pravo i obavezu da kažemo ne onim projektima koji direktno ugrožavaju kako zdravlje ljudi, tako i perspektivu opstanka severozapadnog dela Bosne i Hercegovine", kaže on.

Crnković ističe i socio-ekonomske posledice.

"Ali, s druge strane, treba pričati i o socijalnim, i o ekonomskim, i o demografskim uticajima, jer mi već sada imamo negativne ekonomske uticaje usred negativnog brendiranja Novog Grada, koji ima izuzetan razvojni potencijal", objašnjava Crnković.

"Trgovska gora ujedinila čitavu BiH"

Crnković vidi u projektu političku odluku koja ignoriše standarde EU.

"Pričamo o slučaju koji će definitivno trajati decenijama, ali jako je važno da se ova prva faza završi u interesu struke, u interesu nauke, u interesu građana, i da se ni na koji način ne dozvoli skladištenje, kako radioaktivnih otpada iz nuklearne elektrane Krško, tako i drugih radioaktivnih otpada sa područja Hrvatske", kazuje Crnković.

On podseća da je projekat ujedinio BiH.

"Slučaj Trgovska Gora je tema, jedina možda tema, aktuelna i koliko me sećanje služi, da je ujedinila čitavu Bosnu i Hercegovinu. Nema razlika po nacionalnoj osnovi, nema razlika po entitetskoj osnovi", kaže on.

profimedia

Crnković veruje u argumente BiH u međunarodnim sporovima.

"Sredinom ove godine Bosna i Hercegovina je otvorila slučaj pred Sekretarijatom ESPO konvencije. Samim tim i Bosna i Hercegovina i Hrvatska dostavljale su dodatnu dokumentaciju i svoju argumentaciju. Juče je bio poslednji dan za dostavljanje dodatne argumentacije, da bi delegacija obe zemlje negde u maju naredne godine imale priliku da se zajedno susretnu, da stave argumente na sto i da se jednostavno raspravi nivo kršenja ESPO konvencije u ovom slučaju", kaže Crnković i dodaje:

"Zašto mogu to tako slobodno i otvoreno govoriti bez ustezanja? Zato što Hrvatska nije realizovala niti jedno istraživanje na teritoriji Bosne i Hercegovine, nije iskazala interesovanje za tako nešto, ne zanimaju je podaci i nalazi koje imamo na teritoriji Bosne i Hercegovine, ne zanimaju ni na koji način da metodološki usaglasimo stvari, jednostavno ni na koji način nemamo ozbiljnu komunikaciju između dve zemlje".

Crnković na kraju kaže i to da je ovo borba za pravo na život.

"Kao Novljanin, kao nekog ko je deo ekološkog održanja, kao neko ko je na kraju krajeva član ekspertskog tima Bosne i Hercegovine, verujem da imamo opravdano da budemo optimisti u ovom slučaju. Bez obzira kako mračna i tamna i sumorna situacija bila, na kraju krajeva mi branimo pravo na život i dakako nam je obaveza da odbranimo pravo da živimo na ovom području", zaključuje Crnković.