Bosna i Hercegovina legalizuje medicinski kanabis: Olakšanje za pacijente i usklađivanje sa međunarodnim standardima

Savet ministara Bosne i Hercegovine donosi odluku o legalizaciji kanabisa u medicinske svrhe, nakon više od deset godina administrativnog procesa i usklađivanja sa međunarodnim preporukama. Time Bosna i Hercegovina sledi primere drugih zemalja gde su lekovi na bazi kanabisa dozvoljeni za olakšavanje simptoma kod bolesti poput multiple skleroze, karcinoma i epilepsije.

Pacijenti poput glumca Irfana Ribića, koji se bori sa multiplom sklerozom od 2015. godine, do sada su se suočavali sa simptomima poput trnjenja ruku i nogu, zamagljenog vida i problema sa hodanjem, a ulje kanabisa omogućava im da žive bez bolova, ostvaruju svoje snove i nastave svakodnevni život, uključujući pozorište i snimanje filmova.

"Ja sam zaista bio čovek koji je u tom trenutku bio teško pokretan, ne odmah do kraja nepokretan, da me neko ne shvati pogrešno. Mesecima kasnije bolest je uzimala svoj danak nekako, ali iz početka je to bilo uz neke konstantne bolove, pa čovek teško spava i tako dalje. Mislim, kada... Bolestan čovek je da neko ko je u krevetu reši 10% takvih tegoba, to je zaista nešto veliko", kaže Irfan za Euronews Srbija.

Tanjug/AP/Markus Schreiber

Odlukom veća ministara Bosne i Hercegovine, odnosno predlogom ministarstva civilnih poslova, ukinuta je potpuna zabrana korišćenja kanabisa u svrhe lečenja. Kanabis se premestio iz tabele zabranjenih supstanci i biljaka u tabelu supstanci sa strogim nadzorom. Režim strogog nadzora podrazumeva da proizvodnja, promet i posedovanje kanabisa i dalje ostaju strogo regulisani.

"Ovo je bio posao Agencije za lekove Bosne i Hercegovine koja je prethodno sprovela potpunu proceduru. Nažalost, nakon godinu i po ili možda čak i dve, iako su sva mišljenja koja je Agencija zatražila bila pozitivna, Agencija se povukla iz samog procesa, oglasila se nenadležnom i Ministarstvo civilnih poslova je u tom trenutku preuzelo kompletnu proceduru", rekla ja Dubravka Bošnjak, ministarka civilnih poslova.

Iako je proces donošenja ove odluke trajao jako dugo, iako je zdravstvena struka od ranije imala konsenzus o ovom pitanju, prosto je još koraka kako bi se ova priča u potpunosti kompletirala. Radiće se na izmenama zakona o suzbijanju zloupotrebe opojnih droga, kojima bi se detaljnije definisali uslovi za medicinsku upotrebu gotovih lekova i preparata. I to će biti posao Agencije za lekove.

"Sve ono što se smatra lekovima, dakle farmakološki preparat, lekovi, magistralni pripravci, predmet su ove odluke. Sve ono što zvanično se ne smatra lekovima, što su neke druge i drugačije dopune koje takođe mogu olakšavati, ali su možda neki prehrambeni proizvodi ili, kako danas postoje standardi za novel food u Evropi i tako dalje, znači biće predmet nekih drugih regulatora", rekla je Bošnjak.

Zastupnik u parlamentu Bosne i Hercegovine je Saša Magazinović, koji godinama zagovara legalizaciju kanabisa, i ne krije zadovoljstvo. Kaže da je legalizacija kanabisa u medicinske svrhe pitanje života, a ne politike.

Tanjug/AP/Julio Cortez

"Desetine hiljada ljudi u ovom trenutku u Bosni i Hercegovini koristi ulje kanabisa, desetine hiljada porodica zavisi od toga da li će lek biti legalan ili ne. Mislim da je ovo ljudski potez i nešto što nas sve koji smo učestvovali u ovoj borbi čini izuzetno srećnim", kaže Saša Magazinović, zastupnik u parlamentu BiH.

Medicinski kanabis izdavaće se isključivo putem duplog lekarskog recepta obolelima za koje je dokazana efikasnost leka. Jedna od bolesti kojoj u lečenju kanabis najviše pomaže je upravo multipla skleroza.

Kanabis je efikasan protiv glaukoma, jednog od vodećih uzroka slepila u svetu. Pomaže obolelima od artritisa, astmatičarima, kao i pacijentima obolelim od karcinoma. Nostruka poručuje da to nije lek koji će izlečiti bolest, već samo ublažiti simptome. Takođe, radiće se i na edukaciji lekara i farmaceuta.

"To nije lek koji će izlečiti karcinom ili neku drugu bolest, to je lek za sada, ali su dokazi, klinički potvrđeni, da će olakšati, recimo, onkološkim pacijentima – smanjiće bolove, povećati im imunitet, učiniti život prijatnijim, a epileptični napadi su mnogo ređi kod pacijenata koji uzimaju kanabis", navodi Bisera Šahman, pomocnica ministra zdravlja KC.

Legalizacijom kanabisa, Bosna i Hercegovina uskladila je svoje propise sa međunarodnim standardima i pridružila se 21 državi članici EU koja je već omogućila upotrebu kanabisa u medicinske svrhe. Od propisivanja sušenog kanabisa za terapijske potrebe do vrlo ograničenih odobrenja za pojedine lekove na bazi kanabisa.

Tim povodom za Euronews Srbija pričao je Miloš Simić, predsednik Socijalnog kanabis kluba Beograd.

Gost vesti je Miloš Simić, predsednik Socijalnog kanabis kluba Beograd.

Miloš objašnjava da se njihovo udruženje za to bori već 13 godina. Prvi predlog zakona doktora Savića iz 2015. godine, nažalost, nije bio usvojen, što je kočilo razvoj medicinske upotrebe kanabisa u Srbiji. Inače, Srbija bi danas bila među vodećim zemljama u toj oblasti.

On ističe da su Ujedinjene nacije 2020. godine izvršile reklasifikaciju kanabisa, prebacujući ga iz kategorije narkotika u kategoriju psihoaktivnih korisnih lekova, što je sada priznato i u Bosni, a slična regulativa postoji i u SAD i Nemačkoj, gde lekari mogu da prepisuju kanabis svojim pacijentima, a troškove refundira zdravstveno osiguranje.

Miloš naglašava da je kanabis najispitaniji lek na svetu – ljudi ga koriste više od deset hiljada godina, a naučno su dokazi o njegovim efektima akumulirani kroz više od 37.000 recenziranih studija.

"Endokanabinoidni sistem u telu reguliše homeostazu i balans svih biohemijskih procesa. Kada se on poremeti, dolazi do bolesti i degenerativnih promena, a biljnih kanabinoidi pomažu da se taj balans vrati u normalu",  objašnjava Miloš.

Na pitanje o edukaciji lekara i farmaceuta, on odgovara: "Nažalost, u Srbiji se na medicinskom fakultetu ne izučava osnovni sistem za očuvanje zdravlja tela. To je veliki problem, dok su u drugim državama takvi sistemi poznati i u primeni već decenijama."

Kada se govori o zloupotrebi biljke, Miloš pojašnjava da se ona sprečava regulacijom i dekriminalizacijom upotrebe za punoletne, uz zaštitu tinejdžera, smanjenje finansiranja organizovanog kriminala i omogućavanje legalnog i kontrolisanog proizvoda.

"Nažalost, većina kanabisa u Srbiji dolazi iz Albanije i često je nebezbedna, što predstavlja i epidemiološku opasnost", upozorava Miloš.

On dodaje da, po zvaničnim podacima iz 2014. godine, oko 8 odsto populacije, odnosno preko 560.000 ljudi, koristi kanabis, dok nezvanični podaci govore o milion ljudi koji ga povremeno ili redovno koriste.

Na kraju, Miloš ističe ogroman problem prepunih zatvora u Srbiji: od oko 11.000 zatvorenika, preko 8.000 je tamo zbog posedovanja ili ličnog uzgoja kanabisa, dok je mali broj dilera, što, kako kaže, pokazuje koliko je tema medicinske upotrebe kanabisa zapostavljena.