Presedan u Republici Srpskoj: Savetnik predsednika RS o ostavci i imenovanju nove izvršne vlasti u jednom danu

Komentari

Euronews Srbija

Autor: Euronews Srbija

19/01/2026

21:40

veličina teksta

Aa Aa

Narodna skupština Republike Srpske izglasala je novi saziv Vlade dok Ustavni sud Bosne i Hercegovine do 22. januara drži otvoreno pitanje ustavnosti izbora prethodne. Spori se i ovlašćenje vršioca dužnosti predsednika kao i procedura u Veću naroda. Ostavka i imenovanje nove izvršne vlasti u jednom danu predstavlja presedan. O ovoj temi je za Euronews Srbija govorio savetnik predsednika Republike Srpske Marko Romić.

Stiče se utisak da je opšti stav, naročito kritičkog dela javnosti prema vlasti u Republici Srpskoj, da se radi o iznuđenom potezu s obzirom na sednicu Ustavnog suda, odnosno na odluku koja je najavljena za 22. januar u vezi sa ustavnošću prve vlade Save Melića.

"Reč je zapravo o tome da Ustavni sud BiH u kontinuitetu više od deceniju pokušava da pre svega ne čini ono što je po Ustavu pozvan da radi, da brani ustav Bosne i Hercegovine, da ga štiti, već pokušava da kreira novu ustavno-pravnu realnost i stvarnost u Bosni i Hercegovini", rekao je.

Naveo je da je Ustavni sud, ne vršeći svoju osnovnu funkciju i ne baveći se zaštitom Ustava BiH, više puta pokušao da sruši ustavni poredak u BiH. Objasnio je da je ustavni poredak BiH formiran tako da se sve institucije moraju konstituisati na paritetnim osnovama, poštujući ono zlatno pravilo Dejtonskog sporazuma, a to je tri konstitutivna naroda i dva entiteta.

"Narušavajući taj zlatni presek Bosne i Hercegovine, Ustavni sud BiH se stavio na stranu jedne ili dela jedne političke grupacije u BiH koja je koncentrisana u Sarajevu i oko koje se okupljaju ekstremne bošnjačke političke elite", istakao je.

Napomenuo je da je Ustavni sud BiH na taj način izgubio svaku vrstu legitimiteta među drugim narodima, najpre srpskim, a delom i hrvatskim i bošnjačkim narodom.

"Zasigurno je izgubio taj legitimitet u Republici Srpskoj jer se čini da od 2011. godine, kada je počeo sa odlukama o takozvanoj imovini Bosne i Hercegovine, stalno pokušava da prekroji Dejtonsku Bosnu i Hercegovinu", kazao je.

Istakao je da to prekrajanje uvek ide na štetu Dejtonskog položaja Republike Srpske i njene nadležnosti. Dodao je da su institucije Republike Srpske od tada morale da pružaju otpor, nekada političke, a nekada pravne prirode.

Objasnio je da li smatra da je Ustavni sud BiH mogao da se proglasi nenadležnim s obzirom na to da Vlade o kojoj bi odlučivao zapravo više nema.

"Dva su ključna pitanja. U trenutku kada je predsednik Milorad Dodik, koji je jedini Ustavom izabrani predsednik Republike Srpske, dao mandat gospodinu Savi Miniću da formira Vladu, nesmetano je vršio funkciju predsednika Republike Srpske", naveo je.

Drugo pitanje je, prema njegovim rečima, da li akt o imenovanju Vlade od strane Narodne skupštine uopšte može da bude predmet ustavno-sudskog postupka pred Ustavnim sudom.

"Vrlo je jasan Ustav BiH koji kaže da se predmet pred Ustavnim sudom BiH može pojaviti samo u slučaju spora između Bosne i Hercegovine ili entiteta, oba entiteta ili između institucija Bosne i Hercegovine, uključujući i pitanja koja su taksativno navedena", objasnio je.

Dodao je da je u Republici Srpskoj situacija vrlo čista jer Narodna skupština u skladu sa Ustavom Republike Srpske bira Vladu. Dodao je da su to pitanja koja se isključivo dešavaju u Republici Srpskoj.

"Dakle, tu ne samo da nema spora, nego nema nigde ni dodirne tačke Ustava Republike Srpske i Ustava Bosne i Hercegovine", napomenuo je za Euronews Srbija savetnik predsednika Republike Srpske Marko Romić.