Politički sukobi u BiH: HDZ i SDA spore se oko zabrane raspolaganja državnom imovinom

Državna imovina u BiH ponovo je tema svih tema nakon što je lider HDZ-a, najveće hrvatske stranke, zatražio pritisak na Kristijana Šmita kako bi povukao odluku o zabrani raspolaganja državnom imovinom. 

SDA, najveća bošnjačka stranka, odgovorila je zahtevom da se izvrši pritisak na Republiku Srpsku kako bi tu zabranu poštovala. 

U Federaciji BiH jedni upozoravaju da zabrana zaustavlja investicije i razvoj lokalnih zajednica u tom entitetu, dok drugi tvrde da je reč o jedinom mehanizmu za sprečavanje dalje prodaje državne imovine. 

U Republici Srpskoj jedinstveno poručuju da javna dobra pripadaju entitetima. 

Projekti zakočeni, gradnja onemogućena, investicije na čekanju, ali samo u opštinama i gradovima u Federaciji Bosne i Hercegovine, kaže ministar Davor Bunoza, koji uzrok vidi u proširenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom, koju je 2022. godine nametnuo visoki predstavnik. 

Kako zabrana raspolaganja državnom imovinom ne zaustavlja projekte u Republici Srpskoj, Bunoza nije pojasnio, ali ističe da je ostao šokiran posledicama zabrane o kojima su mu govorili predstavnici Saveza opština i Gradova Federacije. 

Konačno rešenje, smatra Bunoza, jeste donošenje zakona o državnoj imovini na nivou Bosne i Hercegovine.

"Politički ambijent ne postoji da mi donesemo tako adekvatan zakon, da je postojao doneli bi ga u poslednjih 20 godina", kazao je Bunoza. 

Ova zabrana jedna je od najboljih odluka koje su ikada stigle iz OHR-a i stižu iz stranaka trojke. 

"U suštini, Dragan Čović je samo na tragu jednog rešenja koje je navodno tokom 2025. godine procurelo i OHR-a, a prema kojem bi se izvršile dopune trenutno važećeg zakona o privremenoj zabrani raspolaganja državnom imovinom, na način da bi se omogućilo nižim nivoima vlasti, entitetima i kantonima da svojim propisima uređuju određeni deo koji se tiče državne imovine ako je potreban za izgradnju saobraćajne infrastrukture i za poboljšanje pivrednog ambijenta", rekao je Damir Sakić, pravnik. 

Na pitanje da li jedno od rešenja može biti to da se Amerikanci uključe u projekat izgradnje tri hidroelektrane na Drini sa Srbijom, Sakić je odgovorio: 

"Kada je u pitanju konkretni projekat, on trenutno čeka konstituisanje komisije za koncesije na državnom nivou koji bi trebalo da odluči u konkretnom pitanju projekta Bog Bijela, ali svakako da se svi pomenuti energetski projekti kao i brojni drugi privredni projekti vezuju za pitanje državne imovine, i sa time u vezi imamo i intenzivan pritisak iz samog OHR-a". 

Opširnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta