Vandalizovan hram Srpske pravoslavne crkve u centru Zagreba: Da li klima u hrvatskom društvu generiše mržnju?
Komentari23/04/2026
-14:35
U Zagrebu je tokom noći vandalizovana pravoslavna crkva Preobraženja Gospodnjeg, koja se nalazi na Cvjetnom trgu u hrvatskom glavnom gradu. Počinilac je, bacajući stolice i druge predmete na vrata crkve, kapiju i u dvorište, razbio vitraž star 100 godina. Uhapšen je osumnjičeni za vandalizam.
Tim povodom za Euronews Srbija pričao je novinar Jurica Kerbler.
"Za sada nema nikakvih reakcija, samo gole vesti da se taj incident dogodio noćas negde oko 3 sata, da je policija došla na mesto događaja i privela jednog muškarca. Ne navodi se ni njegovo ime ni motivi zbog čega je to uradio. Dakle, mi znamo samo to da je noćas bacan inventar okolnih kafića na crkvu, da su oštećenja na crkvi. To je crkva koja je nedavno obnovljena jer je stradala u zemljotresu u Zagrebu, i do sada nije zabeležen nijedan incident oko te crkve koja je zaista u samom centru Zagreba, na Cvjetnom trgu, gde su mnogobrojni kafići, gde se ljudi okupljaju", kaže Jurica.
Navodi da je jedina reakcija došla od lidera Srba u Hrvatskoj, dr. Milorada Pupovca, koji je to ocenio kao zastrašujući vandalski čin, ali je rekao da ga ne čudi jer pojedini desni mediji organizuju već dugo kampanju protiv Srpske pravoslavne crkve i protiv njenih sveštenika, čak i protiv Porfirija, koji je dugo vremena i bio u Zagrebu.
Na pitanje da li trenutna društvena klima može da dovede do vandalskih činova poput ovog, sagovornik ocenjuje da atmosfera u društvu nije dobra i da dugoročno stvara tenzije koje se kasnije mogu preliti u incidente.
Tanjug/Foto Hina/ Luka Šangulin
"Pa, klima generalno nije dobra. Nije dobra iz razloga što se u društvu toleriše jedan negativan stav prema crkvi koja nije katolička, prema vernicima koji nisu katolici, kao i prema istoriji i događajima iz prošlosti. Sve to generiše određenu mržnju među ljudima koja se onda ispoljava na različite načine. Mi smo se već pomirili sa tim da se pojavljuju grafiti mržnje u hrvatskim gradovima, da se ruše groblja i spomenici. Nažalost, mislim da ćemo se vremenom pomiriti i sa činjenicom da se događaju i ovakvi incidenti, čak i u samom Zagrebu", priča on.
Ističe da za sada nema reakcija pojedinih hrvatskih političara, niti institucija. Misli da će se sve na kraju svesti na to da će se reći kako je taj čovek bio pod uticajem alkohola, da je to učinio u takvom stanju, da će biti procesuiran i da će time cela priča biti završena.
Povezane vesti
Reakcije u Hrvatskoj na uklanjanje ustaških obeležja sa groba Maksa Luburića u Španiji, prema oceni sagovornika, bile su gotovo nepostojeće i vest je u javnosti prošla bez značajnijeg odjeka.
"Nikakve, nikakve reakcije. To je navedeno samo kao usputna vest u medijima i nije bilo apsolutno nikakvih reakcija. Međutim, zanimljivo je da je ovog puta u Jasenovcu, na komemoraciji, izrečena neka vrsta odbrane dvostruke konotacije ustaškog pozdrava "Za dom spremni". To je izrekao premijer Andrej Plenković, koji je branio spominjanje tog pozdrava u kontekstu Thompsonove pesme", navodi Jurica Kerbler.
Tanjug/Foto Hina/ Luka Šangulin
Kaže da je je prvi put da se tako nešto događa. Čak i u Jasenovcu, mestu gde su počinjeni teški zločini, pokušava, kako kaže, da se stvori narativ da današnje spominjanje ustaških simbola nije u kontekstu Drugog svetskog rata, nego se povezuje sa Domovinskim ratom.
"Međutim, to nije tačno. Pozdrav "Za dom spremni" je ustaški pozdrav i pod njim su ljudi ginuli. Evropske zemlje poput Austrije i Nemačke davno su zabranile isticanje fašističkih simbola i pozdrava, a sada to čini i Španija. Upravo zbog toga se sa groba Maksa Luburića uklanjaju obeležja koja se vezuju za NDH, uključujući i hrvatski grb koji je korišćen u tom periodu. Španske vlasti u tome ne vide dilemu - to je jasno obeležje tog istorijskog perioda i režima", priča on.
O ostavci Josipa Dabre, sagovornik navodi da je reč o političkom raspletu nakon niza incidenata koji su ga kompromitovali unutar stranke i vladajuće koalicije.
Tanjug/Foto Hina/ Luka Šangulin
"Prva vest je bila da je podneo ostavku, a potom da je smenjen. Domovinski pokret se na taj način rešio svog generalnog sekretara, koji je već bio opterećen nizom incidenata, uključujući pucanje u Slavoniji i davanje oružja maloletnom detetu. To je predstavljalo veliko opterećenje za stranku koja je u koaliciji sa HDZ-om. Kada je Plenković uspeo da obezbedi većinu u parlamentu, krenuo je politički pritisak na Dabrin status. Verujem da će u narednom periodu uslediti i pravosudni epilog, jer se radi o delima koja potpadaju pod nadležnost pravosuđa. U suštini, Domovinski pokret je jedva čekao da se reši tog tereta kako bi stabilizovao svoju poziciju u vladajućoj koaliciji do kraja mandata", navodi Jurica Kerbler.
Komentari (0)