Da li odlazak Šmita menja odnos snaga u Sarajevu i regionu: Marić, Gulić i Puhovski u emisiji Euronews Region

Nakon gotovo pet godina na čelu kancelarije visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, Kristijan Šmit, čiji mandat nisu priznale Rusija i Kina, i čiji legitimitet je negiralo političko rukovodstvo Republike Srpske, podneo je ostavku. Ova vest izazvala je brojne reakcije, ali i analize razloga odlaska i odnosa snaga Vašingtona i Brisela u Sarajevu.

O ovoj temi u emsiji Euronews Region govorili su  politička analitičarka iz Sarajeva Ivana Marić, istoričar Milan Gulić i politički analitičar iz Zagreba Žarko Puhovski.

Gulić: Mandat Kristijana Šmita više destabilizovao nego stabilizovao BiH

Istoričar Milan Gulić ocenio je da je mandat Kristijan Šmit više doprineo destabilizaciji prilika u Bosni i Hercegovini nego njenoj stabilizaciji, navodeći da je kancelarija visokog predstavnika često bila u sukobu sa Republikom Srpskom.

Gulić je istakao da je osnovni zadatak visokog predstavnika trebalo da bude doprinos funkcionalnosti postratnog društva i institucija BiH, ali da je Šmitovo delovanje često vodilo dodatnim političkim tenzijama.

„Njegov mandat je od samog početka bio sporan, ne samo u Republici Srpskoj, već i među velikim državama poput Rusije i Kine. Često je delovalo da zastupa interese pojedinih međunarodnih faktora“, rekao je Gulić.

Euronews Srbija

On je ocenio da se Šmit posebno oštro konfrontirao sa rukovodstvom Republike Srpske, više nego pojedini njegovi prethodnici, i dodao da kancelarija visokog predstavnika godinama izaziva nepoverenje među Srbima u BiH.

Govoreći o odlasku Šmita, Gulić je naveo da razume zadovoljstvo vlasti Republike Srpske zbog njegovog povlačenja, ali je upozorio da iskustvo pokazuje da nakon jednog visokog predstavnika često dolazi neko sa još tvrđim pristupom prema srpskoj strani.

„Kada pred sud izvedete predsednika Republike Srpske i direktora Službenog glasnika Republike Srpske, to nisu poruke stabilizacije prilika u Bosni i Hercegovini“, poručio je Gulić.

Puhovski: Da li je BiH samostalna i funkcionalna država ili nije

Politički analitičar Žarko Puhovski ocenjuje da vest o odlasku Kristijan Šmit u Zagrebu nije izazvala veću pažnju javnosti, osim u krugovima koji se bave položajem Hrvata u Bosni i Hercegovini.

Kako navodi, u hrvatskoj javnosti o toj temi se uglavnom govori kroz prizmu političkih odnosa u BiH i pitanja hrvatske političke pozicije, dok šira javnost ostaje nezainteresovana. Puhovski podseća da je i predsednik Hrvatske Zoran Milanović ranije oštro kritikovao Šmita, ali ističe da su suštinska pitanja u BiH dublja od odnosa prema jednom visokom predstavniku.

„Ključno je pitanje da li je Bosna i Hercegovina samostalna i funkcionalna država ili nije. I dalje izgleda da nije“, navodi Puhovski, dodajući da domaći politički akteri u BiH godinama nisu u stanju da postignu osnovni dogovor, zbog čega međunarodna intervencija ostaje prisutna.

Euronews Srbija

Govoreći o političkim odnosima, ocenjuje da je Šmit češće nailazio na nezadovoljstvo hrvatske strane, posebno zbog izbornog zakona, ali i da je uloga međunarodne zajednice oslabila, dok je uticaj Sjedinjenih Američkih Država i dalje presudan za održavanje stabilnosti u BiH.

Marić: Šmit odlazi zbog neslaganja sa novom američkom administracijom

Politička analitičarka iz Sarajeva Ivana Marić ocenila je da je odlazak visokog predstavnika Kristijana Šmita rezultat promenjenih odnosa sa američkom administracijom, ali i dugogodišnje političke zavisnosti Bosne i Hercegovine od Kancelarije visokog predstavnika (OHR).

Marić je istakla da je Šmit tokom prethodnih godina imao snažnu podršku bivšeg američkog ambasadora Majkla Marfija, posebno u periodu kada je donosio najviše odluka u BiH. Međutim, promenom administracije u Vašingtonu i dolaskom Donalda Trampa, kako kaže, promenio se i odnos SAD prema Bosni i Hercegovini.

„Sada imamo odnos između američke administracije i Šmita koji se kosi. Verujem da razlog njegovog povlačenja leži i u tome što nije bio spreman da sprovodi odluke koje bi bile isključivo u interesu američke administracije“, rekla je Marić.

Govoreći o ulozi OHR-a, ona je ocenila da su uslovi za zatvaranje kancelarije visokog predstavnika postavljeni tako da mogu da ostanu neispunjeni godinama, jer su „previše apstraktni“.

Euronews Srbija

Marić smatra da domaćim političarima odgovara postojanje visokog predstavnika, jer ih oslobađa odgovornosti za postizanje kompromisa i donošenje odluka.

„Političari se oslanjaju na visokog predstavnika umesto da postižu dogovore. To pokazuje da Bosna i Hercegovina teško može napredovati ka Evropskoj uniji dok ima tutora koji odlučuje umesto domaćih institucija“, navela je ona.

Dodala je da institucije BiH imaju kapacitet da reaguju u kriznim situacijama i ocenila da visoki predstavnik danas više šteti političkom razvoju zemlje nego što doprinosi njenoj stabilnosti.

Kontroverze oko spomenika „Vrata Hrvatske“ u Jasenovcu

Tokom emisije, Gulić i Puhovski, govorili su i o najavi  gradnje spomenika „Vrata Hrvatske“ u Jasenovcu.

Puhovski ocenjuje da najava hrvatskog ministra Toma Medveda o gradnji spomenika „Vrata Hrvatske“ u Jasenovcu u hrvatskoj javnosti nije izazvala veći odjek i da je tema gotovo nestala iz medijskog fokusa.

Govoreći o značenju projekta, Puhovski kaže da bi eventualno novo spomen-obeležje u Jasenovcu otvorilo pitanje odnosa prema jednom od najosetljivijih mesta istorijskog pamćenja u regionu, gde se već nalazi postojeći memorijalni kompleks. On upozorava da bi novi spomenik mogao da stvori „takmičenje memorija“ i dodatno komplikuje interpretaciju istorijskih događaja.

„Postoji ideja da se Jasenovac reinterpretira, ali to otvara niz problema jer je reč o mestu stradanja u Drugom svetskom ratu“, navodi Puhovski, dodajući da u hrvatskoj javnosti već postoje poteškoće oko načina obeležavanja tog mesta i godišnjih komemoracija.

On je podsetio i da se u Jasenovcu nalazi postojeći spomenik, ali i da bi novi memorijal bio u neposrednoj blizini, što bi, kako kaže, moglo stvoriti simboličko nadmetanje različitih istorijskih narativa.

Puhovski ističe da se u širem smislu radi o pokušaju drugačijeg oblikovanja sećanja na Jasenovac, ali upozorava da su takvi potezi politički i istorijski veoma osetljivi i često dovode do novih podela umesto do smirivanja tenzija.

TANJUG/ FOTO HINA/DAMIR SENČAR

Istoričar Milan Gulić ocenjuje da Republika Hrvatska ima puno pravo da na svojoj teritoriji podiže spomenike, ali ističe da se kod najave projekta „Vrata Hrvatske“ u Jasenovcu otvara pitanje njegovog stvarnog smisla i simbolike.

Gulić podseća da Hrvatska već ima više značajnih memorijalnih mesta posvećenih Domovinskom ratu, poput Knina, Okučana i Mirogoja, pa se, kako navodi, postavlja pitanje šta bi novi spomenik u Jasenovcu trebalo dodatno da predstavlja.

On smatra da je Jasenovac pre svega mesto sećanja na stradanje u Drugom svetskom ratu i na zločine ustaškog režima, te da svako novo memorijalno „slojevanje“ može da dovede do pomeranja fokusa i otvaranja novih tumačenja istorije.

„Ključno je pitanje da li se time menja fokus Jasenovca kao mesta stradanja Srba, Jevreja i Roma u NDH“, navodi Gulić, dodajući da se u takvim projektima često prepliću istorijski narativi i savremene političke poruke.

Kompletnu emisiju pogledajte u video prilogu na početku teksta.