Region

Crnu Goru čekaju burni dani: Komplikovana parlamentarna kombinatorika određuje sudbinu Abazovićeve vlade

Komentari

Autor: Euronews Srbija/Nevena Zdravković

11/07/2022

-

16:35

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Vlada Crne Gore usvojila je u petak odluku o Temeljnom ugovoru sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ali je ovo pitanje, koje nisu uspele da reše prethodne crnogorske vlade, najavilo krizu i u ovoj aktuelnoj, manjinskoj. Nakon odluke DPS-a da uskrati podršku kabinetu Dritana Abazovića i premijerove poruke da će se videti šta je stav većine poslanika, izgleda da su se obistinile sumnje da Crnu Goru u narednom periodu možda čekaju burni dani i glasanja u parlamentu.

Nova politička kriza u Crnoj Gori počela je da dobija jasnije obrise u petak kada se na sednici Vlade raspravljalo o nacrtu Temeljnog ugovora sa SPC. Rezultat je bio sledeći: Od 18 prisutnih ministara, "za" je glasalo njih 13, dok je pet izuzelo mišljenje.

Odmah potom DPS je saopštila da, ako premijer Dritan Abazović smatra da je Temeljni ugovor usvojen, vlada nema njihovu podršku, a to isto je rekao i potpredsednik vlade Raško Konjević (Socijaldemokratska partija). Iz SDP-a su najavili i podnošenje zahteva za skraćenje mandata Skupštini Crne Gore.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović rekao je da je DPS svesna da bi pad Vlade Crne Gore mogao da uspori proces evropskih integracija, ali da kao najjača parlamentarna stranka nemaju pravo da tolerišu rad vlade koja zanemaruje interese države Crne Gore. Ðukanović je rekao da Ustav nudi više mogućnosti - mogućnost izglasavanja nepoverenja vladi i mogućnost skraćenja mandata skupštini.

"Znamo ko su naši partneri koji su nam bliži u ostvarivanju političkih ciljeva. Ovo je sada pitanje izgradnje tehničkog partnerstva, kako bi realizovali političku nameru, a to je delegitimisanje aktuelne vlade i definisanje scenarija kroz koji Crna Gora izlazi iz takvog stanja", rekao je Đukanović.

Podsetimo, aktuelna manjinska vlada dobila je u parlamentu podršku 16 poslanika partija koje konstituišu vladu: Građanskog pokreta URA, Socijalističke narodne partije (SNP), Socijaldemokratske partije (SDP) i nacionalnih stranaka Albanaca, Bošnjaka i Hrvata, i 29 poslanika DPS predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, koja nema predstavnike u vladi.

Situaciju komplikuje to što glasovi DPS i SDP nisu dovoljni za inicijativu u skupštini, zbog čega su oči uperene u Demokratski front i Demokrate, stranke koje podržavaju ugovor sa SPC. Međutim, kako je za Euronews Srbija rekao programski direktor Centra za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) Marko Pejović, teško je očekivati da bi i DF, ali i Demokrate podržali ovakvu inicijativu.

Novi potez DPS-a i odgovor Abazovića

Povodom odluke Vlade Crne Gore o Temeljnom ugovoru u nedelju se sastalo Predsedništvo DPS-a koje je saopštilo da je jednoglasno doneta odluka da se uskrati podrška vladi Dritana Abazovića. Takođe, ovlaščen je klub poslanika DPS-a da u toku naredne nedelje preduzme adekvatne pravne radnje u skupštini. 

U toj partiji smatraju da je "ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom, izglasan bez prethodne javne rasprave, uz mnogobrojne manjkavosti koje su javno saopštene od stručne javnosti, predstavnika NVO sektora i brojnih političkih subjekata". Navode i da sadržina ugovora značajno ugrožava državne interese Crne Gore i da je to pitanje od najvišeg nacionalnog značaja, "preko koga nemamo pravo da pređemo bez adekvatnog i jasnog političkog odgovora". 

AP/ Risto Bozovic

 

Potpredsednik DPS Jevto Eraković je posle sednice napisao: "Vlada Dritana Abazovića nema više našu podršku jer je za DPS prioritet, bio i ostaje, evropska agenda. Bez kalkulacija smo podržali vladu verujući da nam je EU zajednički cilj. Sada kada je nažalost jasno da nije tako, opet bez kalkulacija nastavljamo da se borimo za isti cilj".

Veoma brzo nakon što je u javnost dospelo saopštenje DPS-a, premijer Dritan Abazović je "pozdravio" njihovu odluku i rekao da je "odgovorno i državnički kada niste u mogućnosti da pomognete državi, da joj makar ne odmažete." 

"Videćemo šta je stav većine poslanika. Crna Gora mora dalje - kriminal, korupcija i nacionalizam nisu opcije. Pobediće evropska budućnost!", poručio je Abazović na Tviteru.

Reakcije na odluku DPS-a

Abazović je u reagovanju bio kratak ali se iz njegovih reči, kao i iz saopštenja DPS-a može očekivati da će se u parlamentu pokrenuti pitanje poverenja aktuelnoj vladi. Odluka DPS-a je izazvala brojne reakcije u Crnoj Gori.  

Potpredsednik Građanskog pokreta (GP) URA Miloš Konatar saopštio je da svako ima pravo da proveri poverenje Vlade u Skupštini, ali da takođe "svima treba da bude jasno" da će Dritan Abazović "nastaviti da bude premijer 43, ili će biti na čelu nove 44. vlade". Konatar je na Tviteru naveo da je najvažnije da Crna Gora ostane na putu evropske, građanske i demokratske države. 

Potpredsednik Vlade i lider SNP Vladimir Joković je ocenio da za pad vlade može da bude samo neko "ko ima određeni politički interes". "Ovde je pitanje da li je problem samo Temeljni ugovor ili i postojanje SPC", rekao je Joković za Tanjug.

On je naveo da DPS bez podrške drugih partija nema kapacitet da sruši vladu jer se vlada može srušiti samo u parlamentu i ocenio da će ovo biti ispit i trenutak "da svi vide ko je u Crnoj Gori bio za potpisivanje Temeljnog ugovora, a ko nije i ko je za otvaranje puta Crne Gore prema Evropskoj uniji, a ko nije". 

Lider Prave Crne Gore i poslanik u Skupštini Marko Milačić rekao je da Crnoj Gori predstoji "novo političko čišćenje i vraćanje vrednostima 30. avgusta", dodajući da je poslednih meseci i sedmica obelodanjeno ono na šta iz te partije dugo vremena ukazuju - "da DPS nema snage da izađe iz šovinizma, a SDP iz dekoltea duboke države". 

S druge strane, Socijaldemokrate su pozdravile uskraćivanje podrške Vladi od strane većine koja koja ju je izabrala i pozvali su “"državotvotne snage da se zajedno "odupru nasrtajima" na državu. 

“Način na koji je Vlada formirana, glasno ćutanje najekstremnijih političkih grupacija u i van Crne Gore, kao i masovni odlasci brojnih domaćih političkih prvaka po sopstveno mišljenje u Beograd, koji su prethodili njenom konstituisanju, ukazivao je da je u pozadini dobro pripremljena politička prevara koja je našoj državi nažalost podmetnuta", saopštili su iz SD-a. 

Lider Pokreta za promene Nebojša Medojević pozvao je večeras na održavanje parlamentarnih izbora u Crnoj Gori. On je naveo da su izbori jedino legitimno rešenje kada jedna vlada izgubi podršku većine koja ju je izabrala, prenosi RTCG.

Sednica na kojoj će poslanici postavljati pitanja premijeru Crne Gore Dritanu Abazoviću zakazana je za 20. jul, a jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević postaviće na Premijerskom satu pitanje Abazoviću: "I, šta ćemo sad?"

Sudbina Abazovićeve vlade

A da li će pitanje Temeljnog ugovora zaista da dovede do izglasavanja nepoverenja vladi, verovatno će da bude poznato u narednih nekoliko dana. Novinar iz Podgorice Marko Vešović rekao je ranije, pre najnovije odluke DPS, da 13 glasova ministara na sednici garantuju legitimitet ovakvoj odluci. 

"Ipak, SDP koji se protivi Temeljnom ugovoru najavio je zahtev za skraćenje mandata skupštini što bi moglo da dovede do vanrednih parlamentarnih izbora", naveo je Vešović u izjavi za Euronews Srbija, ali je dodao da organizovanje izbora "nije sada racionalna odluka zbog drugih problema u zemlji". 

Kako je za Euronews Srbija rekao Marko Pejović, rezultati CEDEM-ovog istraživanja, koji su objavljeni prošle nedelje, pokazuju da su rejtinzi političkih partija u padu i da u ovom trenutku nijednom političkog subjektu ne odgovaraju izbori. Sa druge strane, skraćenjem mandata Skupštine onemogućiće se izbor sudija Ustvnog suda a samim tim i ustavno sudska zaštitu u okviru izbornog sistema.

On objašnjava da je odluka Predsedništva DPS-a po ovom pitanju zavisila od sveobuhvatne analize njenih posledica, prvenstveno analize kapaciteta za podršku takvoj odluci u Skupštini.

"Naime, nije bilo očekivano da će doneti odluku kojom će produžiti podrška ovoj Vladi ali se mora imati u vidu da zajedno sa poslanicima SDP-a, SD-a i Bošnjačke partije nemaju dovoljan broj poslanika za izglasavanje skraćenja mandata Skupštine, pa čak i da inicijativu podrže neka od albanskih koalicija u Skupštini pod uslovom da DF i Demokrate ostanu pri stavu da ne izglasavaju bilo šta sa DPS-om", rekao je on.

Tanjug/Rade Prelić

 

Dakle, za skraćenje mandata Skupštini potrebni su glasovi većine poslanika (41), pa bi, osim poslanika DPS-a, Bošnjačke stranke i eventualno albanskih stranaka, bila potrebna i podrška jednog poslanika iz "stare većine", odnosno pobedničke koalicije na izborima 30. avgusta 2020. (Demokratski front, Demokrate-Demos i GP URA-Civis), pišu Vijesti.

"U ovoj konstalaciji snaga odluka DPS-a ne znači ništa drugo do ispunjavanje očekivanja njihovih birača u tom smislu. S druge strane, veoma je izvesno da DF neće pružiti podršku ovoj inicijativi jer se ista pokreće zbog jedne od dve stvari koju su zagovarali u prethodnom periodu - potpisivanja ugovora između države i SPC. Takođe, veoma je teško za očekivati da bi Demokrate podržale ovu incijativu zbog njihovog stava da ne glasaju sa DPS-om, ali i zbog toga što se radi o tzv. temeljnom ugovoru s obzirom na etničku strukturu njihovog biračkog tela. Svakako uzevši u obzir neočekivana politička koaliranja i saradnje koju karakterišu crnogorsku političku scenu u prethodnom periodu, ne bi bilo iznenađenje da njihove odluke budu drugačije", istakao je Pejović.

Kako je došlo do novog političkog komešanja zbog Temeljnog ugovora?

Još otkako je predstavio koncept manjinske vlade, Abazović je najavljivao da će jedan od njenih ciljeva biti potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC. To pitanje, koje je "mučilo" i bivše premijere Duška Markovića i Zdravka Krivokapića počelo je da se rešava bržim tempom u poslednjih nekoliko nedelja.

Abazović je, podsetimo, u nedavnoj poseti Beogradu nakon razgovora sa patrijarhom SPC Porfirijem rekao da je nacrt ugovora prihvatljiv za obe strane, te da su za njegovo potpisivanje neophodne još samo proceduralne stvari.

Kako su pisale Vijesti, radna verzija Temeljnog ugovora između Vlade Crne Gore i Srpske pravoslavne crkve (SPC) pretrpela je nekoliko izmena u odnosu na verziju iz januara ove godine.

Protiv ugovora koji je predstavljen izjasnile su se, međutim, Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Ðukanovića i Socijaldemokratska partija. Sve je zapravo kulminiralo na samoj sednici u petak, a ministri iz SDP Ranko Krivokapić i Raško Konjević su ukazivali da tekst nije usvojen dvotrećinskom većinom.

Konjević je najavio krizu Vlade, koja izglasana pre svega dva i po meseca. Prema njegovom mišljenju, Temeljni ugovor je u suprotnosti sa crnogorskim zakonima i Ustavom.

"Ugovor nije u skladu sa Ustavom, a preambula nije saglasna sa istorijskim činjenicama. Obaveštavam vas da je Vlada izgubila legitimitet i nakon konsultacija biće podnet zahtev za skraćenje mandata Skupštini, odnosno za održavanje vanrednih izbora", rekao je Konjević.

Replicirajući Konjeviću premijer Dritan Abazović je rekao da ne pristaje ni na čije ucene, da "nije ikebana i da neće podleći pod uticaj onih protiv kojih se politički bori". 

"Ja se ne kolebam ni jedne sekunde, kao ni za jednu političku odluku u životu", poručio je on.

Ministar Ranko Krivokapić zatražio je da se glasanje odloži do jeseni, a prema njegovim rečima Vlada ide u "suicid".

Preporuka za vas

Komentari (0)

Evropa