Igre 
Rasplet krize u Crnoj Gori: Na potezu Đukanović, oči uprte u Bečića, a Abazović tvrdi da su sve opcije na stolu
Komentari12/07/2022
-18:29
Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića nakon odluke da uskrati podršku vladi Dritana Abazovića u Skupštini Crne Gore zbog usvajanja predloženog Temeljnog ugovora sa SPC ima dve mogućnosti: da Skupštini preda inciijativu za izglasavanje nepoverenja vladi ili da podnese inicijativu za skraćenje mandata Skupštini.
Ako bi se DPS odlučio za prvi izbor, Abazovićeva vlada bi pala, ali ne bi morali da budu organizovani novi izbori, već bi moglo da dođe do prekomponovanja vlasti, isto kao što je i nastala aktuelna vlada nakon izglasavanja nepoverenja kabinetu bivšeg premijera Zdravka Krivokapića.
U drugom slučaju, kada bi se skratio mandat Skupštini, to bi zapravo bilo "samoraspuštanje" parlamenta i morali bi da budu organizovani novi izbori, ali i za to je, kao i za prethodnu varijantu neophodna većina. I dok se čeka potez DPS-a, sve oči su uprte u Demokrate Alekse Bečića za koje se smatra da "drže" izlaz iz pat pozicije u kojoj se našao Abazović.
Koju od dve inicijative će podneti DPS nije precizirao ni lider te stranke i predsednik države Milo Đukanović. On je najavio da će doći do međustranačkog razgovora kako bi se došlo do rešenja.
"To je stvaranje pretpostavki za, najverovatnije, skoru organizaciju izbora kroz koje će Crna Gora izaći iz tog stanja i doći do političke Vlade, gde ćemo doći u situaciju da biramo sebi bliske političke partnere", rekao je Đukanović novinarima nakon susreta s bugarskim kolegom Rumenom Radevom na Cetinju.
Na čije glasove u Skupštini računa DPS
Protiv aktuelne vlade su DPS i Socijaldemokratska partija koje u parlamentu nemaju dovoljno poslanika da izglasaju skraćenje mandata Skupštini. Uz glasove partija manjina i opzicionih Socijaldemokrata (SD), za usvajanje inicijative potreban im je makar jedan glas među Demokratama, Demokratskom frontu ili nekom od njihovih koalicionih partnera sa izborne liste.
Da računaju na glasove SD, SDP i DPS, što je ukupno 35 poslanika, potvrdio je i ministar Raško Konjević na sednici vlade prilikom glasanja o Temeljnom ugovoru.
Povezane vesti
"Ako Vlada bude usvojila sadašnji predlog temeljnog ugovora, izgubiće većinu, odnosno podršku 35 do 37 poslanika od 46 koji su glasali vladu, jer se politički ne slažu sa ovim tekstom. Ova Vlada je izgubila legitimitet", rekao je tada Konjević.
Pa ipak, znajući da je za izglasavanje u Skupštini potreban najmanje 41 poslanik, DPS je odlučio da otkaže podršku vladi. Na čije glasove računaju i zašto su sada sve oči uprte u Aleksu Bečića, ne tako davno smenjenog predsednika Skupštine Crne Gore.
Faktor Bečić i njegov sukob sa Abazovićem
Demokrate Alekse Bečića, nekadašnjeg koalicionog partnera Građanskog pokreta URA, u sukobu su sa Abazovićem još od februara, kada je na inicijativu GP URA i manjina Bečić smenjen sa mesta predsednika Skupštine Crne Gore.
profimedia
Tom prilikom Bečić rekao da je smenjen "klasičnom političkom silom".
"Nije mi jasno zašto nije bilo jedne rečenice – kolega Bečiću, našli smo podršku i u redovima većine, u onima koji su nas pobedili 30. avgusta i prosto hoćemo zbog tih političkih kalkulacija da Vas smenimo", rekao je tada.
Nakon smene, Abazović je organizovao sastanke sa političkim partijama kako bi sastavio novu Vladu, ali su Demokrate odbile da odu na taj sastanak. Pale su teške optužbe za izdaju izborne volje 30. avgusta 2020. godine, a Demokrate su organziovale proteste u više gradova Crne Gore.
"Da je do date reči, takođe ne bih mogao biti smenjen. Sećam se da se sa DPS-om neće ići, da se neće ići sa ovakvim DPS-om...", rekao je Bečić i podsetio na izjavu Dritana Abazovića da ne bi glasao za njegovu smenu.
Povezane vesti
Imajući u vidu optužbe i teške reči na relaciji Bečić-Abazović, upućeni smatraju da nije isključeno da će ovaj poslanički klub biti spreman da glasa za obaranje Abazovićeve vlade. Da li su spremni da obore vladu uz glasove DPS-a, ostaje nejasno. Iz te stranke su za Vijesti rekli da čekaju da se preduzmu određeni politički i formalno-pravni koraci, pa će odluku doneti na partijskim organima.
Demokratski front i dalje nejasno određen
Drugi po veličini poslanički klub u Skupštini Crne Gore je Demokratski front, koji sa koalicijom oko sebe ima 27 poslaničkih mandata, ali stav tog političkog bloka prema inicijativi DPS-a nije potpuno jasan.
AP/Risto Božović/EPA/Boris Pejović
Jedan od lidera Demokratskog fronta Nebojša Medojević pozvao je otvoreno Abazovića da sam podnese ostavku.
Povezane vesti
"Svaki demokratski orjentisan političar, sa minimalnim osećajem za lični i državni integritet odmah bi podneo ostavku i tako otvorio politički prostor da se parlamentarne stranke dogovore o uslovima i datumu održavanja vanrednih parlamentarnih izbora", naveo je u pisanoj izjavi Medojević.
On je pozvao na dogovor o održavanju vanrednih parlamentarnih izbora, koje bi vlada pripremila za 23. oktobar zajedno sa lokalnim izborima.
"Ukoliko Dritan prelomi da mu je svaki dan duže u fotelji lažnog premijera bez podrške većine, važniji od sudbine i stabilnosti zemlje, ulazimo u fazu dnevnih trgovina, ucena, kompenzacija gdje će se oko svakog predloga Zakona Vlade ili kadrovskog imenovanja morati voditi trgovački pregovori za formiranje neophodne većine", ocenio je Medojević.
Nije jasno da li je to lični stav Medojevića ili samog Demorkatskog fronta, a Milan Knežević najavio je pitanje za Abazovića u Skupštini koje je naslovio sa "I, šta ćemo sad".
Ipak, faktor kada je reč o funkcionerima DF svakako igra pitanje Temeljnog ugovora sa SPC, na kome se upravo i lomi Abazovičev kabinet, a čije su usvajanje sva tri lidera DF-a pozdravili.
U škripcu sa vremenom
Kako pišu podgoričke Vijesti, da bi se predlog o skraćenju mandata razmatrao u redovnom zasedanju, koje traje do kraja jula, DPS i SDP bi morali da ga predaju pre kraja sedmice. Prema Poslovniku Skupštine, poziv na zasedanje se upućuje poslanicima najmanje 15 dana pre sednice. Ako su materijali koji su predloženi za dnevni red dostavljeni 15 dana pre sednice, saziv Skupštine može se uputiti u roku od sedam dana pre dana određenog za plenum.
Ako pak inicijativa ubrzo ne uđe u proceduru, o njoj bi se moglo odlučivati u avgustu, na vanrednom zasedanju, u kom, prema Poslovniku, podnosilac zahteva za sednicu određuje termin njenog održavanja i dnevni red.
Premijer Crne Gore Dritan Abazović izjavio je da su sve opcije na stolu ukoliko Vlada nema većinsku podršku poslanika.
"Podršku za Vladu smo tražili od 81 poslanika, ako ona postoji većinski - dobro, ako ne, sve opcije su na stolu, meni je to prihvatljivo. Nikakvu ne pravim galamu, ne pominjem termin izdaja. Imamo svoje političke stavove, tvrdim da ovo nema veze sa Temeljnim ugovorom”, rekao je Abazović sugerišući istrage kriminlanih aktivnosti.
A, za to vreme... Hapšenja
Abazović je, naime, i pre glasanja o Temeljnom ugovoru optužio ministra odbrane Raška Konjevića da a "priželjkuje sukobe sopstvenih građana" i kazao da je ključ krize u dokazima koje ima Europol.
"Da budem jasan i direktan - nije njima do Temeljnog ugovora, njima je do Europola. Ne plaše se oni Temeljnog ugovora, nego Europola. I premijer će saopštiti sve što bude trebalo ako me budu doveli u tu situaciju. Neka se ne kriju iza Temeljnog ugovora, jer njih ne zanima Temeljni ugovor", poručio je tada Abazović.
Nakon otkazivanje podrške vladi Abazovića uhapšeno je šest članova bivšeg Odbora direktora kompanije "Plantaže" koji se sumnjiče za zloupotebu položaja i štetu od 350.000 evra kao i 37.000 kvadaratnih metara zemlje u Donjim Kokotima.
Slobode su lišeni Veselin Vukotić, Božo Mihailović, Dušan Perović, Đorđije Rajković, Sead Šahman i Anica Hajduković. Vukotić je jedan od osnivača Univerziteta Donja Gorica zajedno sa predsednikom Milom Đukanovićem, i, kako su pisali crnogorski mediji, učestvovao je u kreiranju ekonomske politike u Crnoj Gori.
Đukanović je povodom hapšenja kazao da je u "vrlo optimističnoj nadi da sumnje koje postoje nisu tačne".
"Moje poznavanje tih ljudi me upućuje na to da je moje iskustvo sa njima veoma pozitivno. Da su ljudi koji su uvek poštovali pravni sistem Crne Gore i uvek odgovorno vodili računa o interesima onog subjekta kojeg su predstavljali, u ovom slučaju Plantaže", rekao je Đukanović.
Komentari (0)