Igre 
Komemoracija u Srebrenici: Posle 28 godina danas sahrana 30 žrtava, sirene se oglasile u Sarajevu u podne
Komentari11/07/2023
-13:25
Komemoracijom nastradalim Bošnjacima u Memorijalnom centru u Potočarima danas se obeležava 28 godina od zločina u Srebrenici, gde je od 10. do 19. jula 1995. ubijeno oko 8.000 Bošnjaka. U Federaciji BiH 11. juli je dan žalosti, a u Sarajevu su se u podne oglasile sirene.
Ove godine se sahranjuju ostaci 30 žrtva koje su identifikovane u prethodnoj godini, među njima su i četiri maloletne osobe. Najmlađa žrtva koja će biti ukopana ove godine je Elvir Salčinović, dečak koji je imao 15 godina kada je ubijen. Najstarija žrtva koja će biti ukopana je Nezir Muminović koji je u momentu kada je ubijen imao 65 godina.
Na groblju Memorijalnog centra Srebrenica – Potočari do sada je ukopana 6.721 žrtva, a traga se za još oko 1.000. Kao i svake godine, godišnjici je prethodio "Marš mira", na kojem je ove godine učestvovalo oko 4.000 ljudi.
Za zločine u Srebrenici koja je bila "zaštićena zona" izrečeno je pet doživotnih kazni pred Haškim tribunalom, a pred sudovima u Hagu, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj osuđeno je 47 osoba na više od 700 godina zatvora.
Na doživotne kazne zatvora pred sudom u Hagu, osuđeni su ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić i lider bosanskih Srba Radovan Karadžić. Kaznu doživotnog zatvora dobili su i nekadašnji komandanti VRS-a, potpukovnik Vujadin Popović, pukovnik Ljubiša Beara i Zdravko Tolimir koji je bio pomoćnik komandanta za obaveštajno-bezbdnosne poslove Glavnog štaba VRS. Haški tribunal je osudio na 35 godina zatvora i generala VRS Radislava Krstića za pomaganje i podržavanje genocida. Na istu kaznu kasnije je osuđen je i Drago Nikolić.
Tanjug/AP Photo/Armin Durgut
Za učešće osuđeni su i oficiri VRS Momir Nikolić (20 godina zatvora), Ljubomir Borovčanin (17 godina), Radivoje Miletić (18 godina zatvora), Vinko Pandurević (13 godina zatvora). Dražen Erdemović je osuđen na pet godina zatvora
Međunarodni sud pravde presudio je da je ubistvo između sedam i osam hiljada zarobljenih bosanskih Muslimana bio genocid.
Povezane vesti
Međunarodni sud pravde u Hagu, je 2007. godine postupajući po tužbi Bosne i Hercegovine utvrdio da Srbija nije direktno odgovorna za genocid, ali je odgovorna što nije učinila ništa da ga spreči niti da kazni počinioce. Sud je zaključio da je Srbija prekršila obavezu kažnjavanja počinioca genocida u Srebrenici, prvenstveno zbog toga što Haškom tribunalu nije izručila generala Ratka Mladića koji je uhapšen 2011. nakon 15 godina skrivanja. Tri godine ranije nakon višegodišnjeg skrivanja uhapšen je i Radovan Karadžić.
Evropski parlament je 2009. godine doneo Rezoluciju o Srebrenici, kojom je pozvao države članice EU i zemlje Zapadnog Balkana da obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na zločin u Srebrenici. Skupština Srbije usvojila je 2010. godine Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici.
Valentin Incko, bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, nametnuo je u poslednjim danima svog mandata u julu 2021. dopune Kaznenog zakona BiH kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida.
Od tada, kako navode BiH mediji, Tužilaštvo BiH nije podiglo nijednu optužnicu za negiranje genocida iako je poznato da je po ovom osnovu u martu ove godine formiran predmet protiv Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske. Prema zakonu, nakon što se predmet formira, Tužilaštvo BiH provodi istragu, nakon čega postupajući tužilac odlučuje da li će podići optužnicu.
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit juče je u Potočarima izjavio da će početi da radi na pronalaženju pravnih rešenja kako bi svi koji negiraju genocid u Srebrenici bili krivično gonjeni.
Uoči komemoracije u Srebrenici oglasili su se brojni evropski i svetski zvaničnici.
"Negiranje genocida, istorijski revizionizam i glorifikacija ratnih zločinaca ne mogu biti tolerisani", poručili su visoki predstavnik za spoljnu politiku EU Žozep Borelj i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji u zajedničkoj izjavi.
Povezane vesti
"Pre 28 godina ispisana je jedna od najmračnijih stranica evropske istorije. Saosećamo u žalosti i boli sa porodicama žrtava i preživelih žrtava srebreničkog genocida. Evropa se seća svoje odgovornosti i neuspjeha da pruži zaštitu", navode u zajedničkoj izjavi.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je poručio da je borba protiv mržnje, poricanja i retorike koja izaziva podele — najbolji način da se izgradi bolja budućnost za Bosnu i Hercegovinu i Zapadni Balkan.
"Naša srca su sa porodicama i najmilijima koji su pretrpeli nemerljiv gubitak. Nikada nećemo zaboraviti", poručio je Mišel.
Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović saopštila je juče da je krajnje vreme da se 11. jul proglasi Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
"Da je u Srebrenici počinjen genocid nije stvar mišljenja, to je istorijska činjenica, pravno utvrđena od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnog suda pravde i domaćih sudova. Nažalost, mnogi ljudi ne znaju i neće da znaju za genocid, a neki ga čak i poriču. Ovo je uvreda za žrtve i ozbiljna pretnja pravdi i miru u regionu", navela je Mijatović u video poruci.
Ona je navela da je genocid u Srebrenici, u kojem je, kako je navela, brutalno ubijeno 8.372 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka, mračno poglavlje u zajedničkoj istoriji Evrope.
Komentari (0)