Igre 
Poslanici odbili raspravu o Imamovićevom Predlogu rezolucije u Srebrenici
Komentari19/10/2021
-12:36
Poslanici Skupštine Srbije odbili su da se dnevni red današnje sednice proširi raspravom o Predlogu rezolucije o genocidu u Srebrenici, koji je podneo poslanik Stranke demokratske akcije Sandžaka Enis Imamović.
Imamović je, obrazlažući predlog, rekao da je rezolucija potrebna nakon svih presuda Haškog tribunala, a zbog mira i pomirenja bošnjačkog i srpskog naroda.
"Cilj rezolucije je da se zabrani svako propagiranje ovog genocida, veličanje ratnih zločinaca i veličanje genocida nad bošnjačkim narodom", objasnio je on.
Imamović je kao primer tog veličanja genocida i ratnog zločinca naveo poslednji slučaj rukometne utakmice u Novom Pazaru i ponašanja navijača Crvene Zvezde, i konstatovao da deo odgovornosti za to snosi i Skupština, koja "ćutanjem podržava ove ideje i genoicidne namere" na sportskim manifestacijama.
"To je rezultat odobrenja koje daje državni vrh Srbije, koji često veliča genocid, a neretko i ratne zločince", ukazao je on.
Imamovićev predlog nije prihvaćen, kao ni onaj koji su dali poslanici Pokreta socijalista, koji je na listi Srpske napredne stranke (SNS), da se donese odluka o obrazovanju komisije za istragu i utvrđivanje broja žrtava agresije NATO 1999. godine.
Odbijen je i predlog poslanika SNS Miodraga Linte da se svim pripadnicima vojske i milicije Republike Srpske Krajine u Srbiji prizna u staž vreme koje su proveli u tim formacijama.
Povezane vesti
Na dnevnom redu Skupštine su tri zakonska predloga koji se tiču graničnih prelaza i pograničnog saobraćaja sa Bosnom i Hercegovinom, kao i predlozi zakona o saradnji u oblasti odbrane sa Egiptom i zakona o saradnji sa Austrijom u oblasti zaštite od katastrofa.
Dva različita predloga Rezolucije
U Skupštinskoj proceduri su se, krajem juna, našla dva dokumenta koja na različit način opisuju dešavanja u Srebrenici. Grupa poslanika stranaka manjinskih zajednica predložila je usvajanje Rezolucije o genocidu kojom se osuđuje poricanje tog događaja, veličanje ratnih zločina i tražila uvođenje Dana sećanja na genocid u Srebrenici.
"U ovoj rezoluciji se pruža mogućnost da se odgovornost za genocid i druge ratne zločine nad bošnjačkim narodom dakle da ta odgovornost dobije ime i prezime odgovornih pojedinaca a to ova vladajuća većina odbija", rekao je tada Imamović za Euronews Srbija.
U rezoluciji koju je podneo poslanik Marijan Rističević ne pominje se genocid, već zločini u i oko Srebrenice od 1992. do 1995.godine. Osuđuje se negiranje počinjenih zločina, ali i selektivno privođenje pravdi počinioca ratnih zločina
"Sve ono što se događalo u Srebrenici od 1992 do 1995 sa zločinima Nasera Orića i njegovih trupa nad srpskim stanovništvom, to se desilo nažalost i bošnjačkom stanovništvu. Što se dešavalo u one tri godine, njima se desilo u tri ili četiri dana", rekao je Marjan Rističević iz Narodne seljačke stranke.
Obe rezolucije su primer na koji način izgledaju podele u društvu kada su u pitanju zločini u Srebrenici. Dok jedni insistiraju na genocidu, drugi poriču taj termin, ali ne negiraju zločine.
Komentari (0)