Igre 
Turska se i dalje bori sa posledicama razornog zemljotresa: Među ruševinama vreba nova opasnost - azbest
Komentari01/10/2023
-15:10
Provincija Hataj, na jugu Turske, teško je oštećena u zemljotresu koji se dogodio 6. februara ove godine i koji je odneo živote desetina hiljada ljudi. Timovi su i dalje na terenu, pomeraju gomile ostataka ruševina, podižući tako oblake prašine koji pokrivaju grad. Baš tuda prolaze i brojna deca, a dok dišu, potencijalno udišu i tihog ubicu - azbest.
Kako je pokazalo istraživanje Dojče velea, ovaj otrovni građevinski materijal zagadio je biljke, zemljište i ruševine u ovom ključnom turskom poljoprivrednom regionu. Stručni tim iz Turske komore inženjera zaštite životne sredine prikupio je uzorke prašine u Hataju, koju je zatim za DW analizirala međunarodno akreditovana laboratorija "AGT Vonka Engineering and Laboratory Services". Istraga je pokazala prisustvo azbesta u regionu, uprkos zvaničnim tvrdnjama u suprotno.
Stručnjaci za javno zdravlje rekli su za DW da su ljudi koji žive u oblasti pogođenoj zemljotresom, uključujući hiljade dece, u ozbiljnom riziku od karcinoma pluća i grkljana. Mezoteliom, koji je posebno smrtonosan i agresivan rak, predstavlja još jednu opasnost.
"U narednim godinama možemo se suočiti sa smrću desetina hiljada veoma mladih ljudi zbog slučajeva mezotelioma", rekao je Ozkan Kan Karadag, doktor medicine i stručnjak za javno zdravlje i zdravlje na radu.
Rizik se povećava tokom akcije čišćenja
Nekada hvaljen kao čudotvorni materijal sa širokim spektrom upotrebe, Svetska zdravstvena organizacija ga sada klasifikuje kao kancerogeni. Ipak, azbestni građevinski materijal se i dalje nalazi u mnogim zgradama u Turskoj koje su izgrađene pre zabrane njegove prodaje 2010. godine, a tačan broj je nepoznat.
Kada se ovi materijali, koji se često nalaze na krovovima, bočnim zidovima i izolaciji, "razbiju", azbest se može raspasti do mikroskopskih veličina i preneti vazduhom, šireći se na vetru.
Zemljotres od 6. februara uništio je 100.000 zgrada u 11 gradova. Više od 200.000 drugih je oštećeno. Ujedinjene nacije su procenile da je potres, pored još jednog manjeg dve nedelje kasnije, ostavio između 116 miliona i 210 miliona tona ruševina. To je dovoljno krhotina da pokrije područje skoro dvostruko veće od Menhetna.
profimedia
Povezane vesti
Kako navodi DW, radnici i dalje ruše oštećene zgrade i uklanjaju ruševine, često bez maski i zaštitne opreme. Ogranizacije kao što je Unija komora turskih inženjera i arhitekata kažu da se njihova upozorenja o rizicima po javno zdravlje ignorišu. Kao odgovor na ova upozorenja, tadašnji zamenik ministra životne sredine, urbanizacije i klimatskih promena Mehmet Emin Birpinar napisao je na društvenim mrežama u junu da u vazduhu nema azbesta.
"Naši građani u zoni zemljotresa mogu da budu sigurni, veoma pažljivo radimo na azbestu", rekao je on.
Istraga pokazuje drugačije
Rezultati analize 45 uzoraka iz šest različitih naselja u Hataju izgleda da su u suprotnosti sa zvaničnim izjavama. Šesnaest nasumnično uzetih uzoraka, uključujući prašinu prikupljenu sa vrhova šatora onih koji su ostali beskućnici u zemljotresu, kao i sa lišća, voća, zemlje i ruševina, sadržalo je azbest.
Bolesti izazvane izloženošću azbestu mogu da se pojave posle nekoliko decenija. Međutim, gusta prašina u regionu već šteti zdravlju, a deca su u velikoj opasnosti, navode stručnjaci.
profimedia
Petnaestogodišnji Limar Junusoglu i njena porodica pobegli su u Tursku iz Sirije da bi izbegli rat. Posle zemljotresa uselili su se u šatore u blizini ruševina. Njegov brat je sada bolestan.
"Bratu je pozlilo od prašine. Odvezemo ga u bolnicu, daju mu kiseonik. Ali onda se vratimo ovde gde prašina pravi problem. Ponekad spava cele nedelje", rekao je on.
Stručnjak za javno zdravlje Karadag rekao je da je teško utvrditi koliko je ljudi pogođeno u regionu bez objektivnih studija o praćenju zdravlja.
Povezane vesti
"Zvanične izjave u kojima se tvrdi da ljudi nisu pogođeni rezultiraju samo prikrivanjem problema", rekao je on.
Utku Firat, inženjer zaštite životne sredine koji je pomogao u prikupljanju uzoraka prašine za DV, rekao je da je opasnost mogla biti svedena na minimum uklanjanjem azbestnih materijala pre rušenja zgrada.
"Ne samo da to nisu uradili, već i kamione koji prevoze ruševine još ne pokrivaju ceradama. I ovo bi mnogo pomoglo", rekao je Firat.
Komentari (0)