Evropa

Ko regrutuje i radikalizuje teroriste u Evropi: "Vukovi samotnjaci" više nisu toliko usamljeni

Komentari

Autor: Euronews

27/10/2023

-

16:31

Ko regrutuje i radikalizuje teroriste u Evropi: "Vukovi samotnjaci" više nisu toliko usamljeni
Terorista - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Pre nedelju dana Abdesalem Lasoud ubio je dvoje švedskih državljana i ranio troje, kako bi "osvetio Muslimane" i izazvao pravi haos u Briselu. Međutim, ni njegova žena ni najbliži prijatelji nisu znali da je ovaj Tunižanin, koji je u Belgiji ilegalno boravio, planirao teroristički akt. 

"Nikada nisam primetila nikakav znak radikalizacije. Bili smo par kao i svaki drugi", rekla je Lasoudova supruga belgijskim medijima, nakon što je s ćerkom našla utočište u policijskoj stanici.

Nekoliko sati nakon napada Islamska država saopštila je da je Lasoud "borac" za terorističku organizaciju, ali su lokalne vlasti sugerisale da je delovao sam.

"Hipoteza o vuku samotnjaku je najverovatnija", rekao je federalni sudija Frederik Van Leu.

Međutim, nekoliko dana nakon početka istrage, francuski tužioci doveli su u vezu s napadom još dvoje ljudi, a iako je mnogo pitanja ostalo bez odgovora, država je podigla uzbunu zbog opasnosti od terorizma.

Belgija nije jedina u Evropi u kojoj se oglasio crveni alarm zbog te pretnje - od aktivnosti radikalnih islamista strahuju i Francuzi i Nemci.

Islamski terorizam ostaje najveća teroristička pretnja u Zapadnoj Evropi, a očekuje se da će "pojedinci počiniti većinu terorističkih napada u Evropskoj uniji", rekao je za Euronews predstavnik Europola za odnose s javnošću Jan Op Gen Ort.

profimedia

 

Ipak, organizacija sugeriše da "vukovi samotnjaci" i nisu tako usamljeni, jer je proces regrutacije i radikalizacije organizovan.

Ko regrutuje teroriste u Evropi?

Tokom šest dana u oktobru dogodila su se dva teroristička napada u Francuskoj i Belgiji, koje su izveli pojedinci, radikalni islamisti. Neposredno pre napada u Briselu, muškarac naoružan nožem ubio je nastavnika i ranio dve osobe u srednjoj školi u gradu Aras u Francuskoj.

Od tada je Europol potvrdio da prati događaje na dnevnom nivou i sprovodi mere predostrožnosti, nakon eskalacije konflikta između Izraela i Hamasa.

Prema navodima lista El Mundo, samo u Španiji je pod nadzorom više od 300 vukova samotnjaka, jer je reč o tranzitnoj zemlji preko koje mnogi radikalni islamisti prelaze iz Severne Afrike u Evropu.

"Ako analiziramo terorizam u Evropskoj uniji, vidimo da je nakon talasa napada izvedenih u kontekstu rata u Siriji, od 2018. naovamo intenzitet počeo da se smanjuje", rekla je Karola Garsija Kalvo, stručnjak za globalni terorizam na Elkano kraljevskom institutu u Madridu.

AP Photo/Francois Mori

 

Napad u koncertnoj dvorani Bataklan u Parizu poslednji je "sofisticirani" napad koji je koordinirala Islamska država, posle čega su u Evropi delovali samo takozvani vukovi samotnjaci.

"Iako sprovode svoje napade sami, ono što istraga kasnije često otkrije je da je napadač imao kontakt sa drugim ljudima povezanim sa terorističkim grupama. Ispostavlja se da nisu sami kao što na prvi pogled deluje", dodaje Garsija Kalvo.

Kako se regrutuju vukovi samotnjaci?

Brojke u poslednjem izveštaju Europola o situaciji i trendovima vezanim za terorizam u Evropi su jasne. U 2022. godini od 330 uhapšenih zbog povezanosti sa terorizmom u Evropi, 266 bili su džihadisti. 

Širenje propagande putem interneta i njen potencijal za radikalizaciju je ključna briga nadležnih, jer je sada lakše nego ikada pre da ranjivi ljudi koji nikada ranije nisu imali direktnu vezu sa terorizmom budu izloženi radikalnom sadržaju i idejama.

"Terorističke mreže mogu targetirati te ranjive pojedince i manipulisati njima da počine terorističke napade kao samostalni počinioci, naizgled usamljeni, ali da u stvarnosti služe ciljevima većih mreža", objašnjava Jan Op Gen Ort iz Europola za Euronews.

"Društvena izolovanost i nedostatak čvrstog sistema podrške ostaju ključne ranjivosti tih grupa, a teroristi ih koriste da šire svoju poruku i regrutuju nove pratioce. To je naročito zabrinjavajuće, ako imamo u vidu rastući broj mladih ljudi, uključujući i maloletnike, koji su izloženi terorističkoj propagandi na internetu", dodao je on.

AP/Nariman El-Mofty

 

Velike svetske terorističke grupacije, poput Al Kaide ili Islamske države, okrenule su se internetu, jer su njihovi eksterni mehanizmi oštećeni, ukuzuju istraživači Elkano kraljevskog instituta.

"Iz tog razloga ove primarna strategija ovih grupa u Evropi trenutno oslanja se na pojedince koji dele ideologiju i ciljeve organizacije i spontano se mobilišu", dodala je Garsija Kalvo.

Profili koji najviše zabrinjavaju snage bezbednosti su oni koji su bili u zonama konflikta.

"Nekada ranije morali ste da se sastanete sa različitim ljudima koji bi komentarisali najnoviji govor nekog džihadskog učenjaka. Danas uz samo pet klikova možete da dođete do propagandnih knjiga i vodiča kako da izvedete napad nožem", upozorava Olivije Kaberga, bivši detektiv belgijske Federalne policije i osnivač Evropske opservatorije širenja govora mržnje na internetu.

"Nijedna evropska zemlja nije oslobođena pretnji"

Seizmički potres koji je izazvao rat između Izraela i Hamasa već se osetio u Evropi. Poziv na opšti džihad koji je uputio Haled Mašal, politički lider Hamasa i jedan od osnivača te grupe, učinio je da mnogi evropski gradovi počnu da strepe od najgoreg.

"Izraelsko-palentinski konflikt je ključni ponavljani element džihadističke propagande. Koristi se da dodatno podstakne mobilizaciju simpatizera grupa koje su povezane sa globalnim džihadizmom", kaže Garsija Kalvo.

"Danas ne možemo reći da je bilo koja zemlja u Evropskoj uniji oslobođena te pretnje. Iako su neke više pogođene od drugih - kao što su Francuska, Belgija, Velika Britanija, pa čak i Španija", dodaje ona.

Dok se policija fokusira na te pojedince, Europol upozorava da je proces radikalizacije postao decentralizovan i nepredvidljiv.

"Raštrkani akteri se umrežavaju i inspirišu jedni druge, ujedinjeni oko problema koji prevazilaze ideologiju ili grupnu pripadnost", kaže Jan Op Gen Ort.

Stručnjaci ukazuju na medije kao sredstva širenja terorističke propagande.

"Mediji daju mnogo detalja o napadaču i njegovom životu. Ljudi tu osobu vide kao ljudsko biće, kao i svako drugo i žele da krenu njegovim stopama jer se identifikuju s njim", smatra Kaberga.

"Zato bi trebalo da budemo vrlo oprezni kada je reč o tome šta delimo onlajn, kako teroristi ne bi bili pretvarani u heroje, mučenike ili svetitelje", dodaje on.

Komentari (0)

Evropa