"Za 11 meseci borbi minimalna promena u kontroli teritorije": Pat pozicija na ukrajinskom ratištu uoči još jedne zime

Ratište u Ukrajini je u određenoj meri skliznulo iz fokusa međunarodne javnosti nakon razbuktavanja borbi između Izraela i Hamasa, ali je taj konflikt i dalje u centru pažnje vojnih analitičara i zapadnih zvaničnika koji traže nove načine da pomognu Kijevu uoči nastupajuće zime. Dok je još uvek aktuelna debata o tome da li je rat u Ukrjaini u pat poziciji, analitičari iznose podatke da je u prethodnim mesecima došlo do minimalne promene u kontroli teritorija, a da su ljudski gubici bili veliki.

Zima je već počela da pokazuje zube u Ukrajini. Dok postoji strah od novih ruskih raketnih i artiljerijskih napada na energetsku infrastrukturu, ti kapaciteti su se našli na udaru snežne oluje zbog koje su se mnoga mesta suočila sa nestancima struje i vode.

Ukrajinsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su gradovi u 16 različitih regiona odsečeni od električne mreže, a da su najteže pogođene oblasti u centralnoj i južnoj Ukrajini, izvestio je Glas Ameriek u ponedeljak.

U međuvremenu je ukrajinska vojska saopštila da je za nedelju uništila osam od devet dronova koje je Rusija lansirala tokom noći, svega dan nakon što je, prema rečima ukrajinskih zvaničnika, zabeležen najveći napad ruskih dronova na Kijev tokom rata.

U prethodnom periodu ukrajinske trupe su pokušale da potisnu ruske snage duž reke Dnjepar u južnoj oblasti Herson, saopštila je vojska u sredu, pozivajući na operativnu "tišinu" duž, kako je opisala, "prilično fluidne" linije fronta.

Nastavlja se i bitka za Avdejevku, a Euronews piše da su ruski pokušaju da blokiraju puteve ka tom strateški važnom mestu propali. Sudeći po ukrajinskoj novinskoj agenciji Euromaiden, ukrajinske snage su nastavile da zadržavaju pozicije u Avdejevki koja predstavlja simbol ukrajinske odbrane u istočnom regionu Donbasa.

profimedia

Britanski obaveštajci tvrde da su se ruski gubici u Ukrajini povećali u prethodnim nedeljama. U izveštaju koji je objavljen u ponedeljak navodi se da je prosečno oko 930 ruskih vojnika stradalo svaki dan u novembru. Ističe se da je to za 140 više nego što je iznosio prethodni rekord koji je postavljen tokom borbi za Bahmut u martu. Britanski obaveštajci nisu pružili podatke o ukrjainskim gubicima.

Stižu i različite izjave od ukrajinskih i ruskih zvaničnika. Andrij Jermak rekao je da se kontraofanziva Ukrajine, koju je pokrenula u junu, "razvija" i da Kijev zna "kako da dođe do pobede". S druge strane je ruska vojska saopštila da su njene snage osujetile pokušaj Ukrajine da formira mostobran na istočnoj obali i obližnjim ostrvima, nanevši im velike gubitke.

Sa kojim se sve problemima Ukrajina suočava pred zimu?

Za to vreme određeni analitičari poručuju da je pred Ukrajinum još jedan nepriajtelj, a to je zamor od rata na Zapadu. Kako piše The Economist, posle više od 600 dana sveobuhvatnog rata, Amerika je do sada bila najveći podržavalac Kijeva jer je raspolagala oružjem, novcem i drugim stvarima koje su potrebne da bi se pomoglo u odbrani od ruske invazije.

Navodi se da je sada Amerika postala jedna od najvećih briga za Ukrajinu jer je njena pomoć na izmaku, a u Kongresu se vodi debata o novim sredstvima. Magazin piše da se efekti toga već osećaju na frontu i da SAD pokušavaju da "rastegnu" sredstva koja šalju.  

"U proleće je protok vojnih zaliha predstavljao široku reku. Tokom leta je to bio potok. A sada je to nekoliko kapi suza", rekao je jedan upućeni ukrajinski izvor, a prenosi The Economist.  

profimedia

Osim dolaska zime i potencijalnog zamora ratom na Zapadu, još neke od briga u Kijevu su i to što Rusija povećava proizvodnju oružja, kao i to što se pažnja raspršila i na rat Izraela i Hamasa.

Zašto nije došlo do većih promena u kontroli teritorije?

Sva nedavna dešavanja na frontu nisu rezultirala značajnim promenama u kontroli teritorije, napminju analitičari. Bivši američki ambasador pri NATO i izvršni direktor Saveta za globalna pitanja u Čikagu Ivo Dalder je u analiti za Politico naveo da ove godine nijedna vojska verovatno neće ostvariti značajniji proboj, a možda čak ni sledeće.  

Međutim, kako navodi, to ne znači da će se rat uskoro završiti jer Moskava i Kijev nisu zainteresovani za pregovore o okončanju sukoba, čak ni za zamrzavanje konflikta. Dalder smatra da će se borbe sigurno nastaviti još dugo. 

"To znači da realnost koju proizvodi sadašnja pat pozicija mora da utiče na strategiju Zapada prema ratu. Fokus bi trebalo da bude osiguravanje ukrajinske budućnosti na Zapadu, pre nego što se računa da će Ukrajina da povrati većinu svoje teritorije vojnim sredstvima", napisao je on. 

Naveo je da su tokom prethodnih 11 meseci Rusija i Ukrajina pokretale ofanzive i kontraofanzive, ali da je tek nešto više od 500 kvadratnih kilometara teritorije prešlo iz jednih u druge ruke, što je manje od  jedne petine jednog procenta teritorije Ukrjaine. 

Tanjug AP/Felipe Dana

 

Ukazuje da su trenutno aktuelne debate o tome zašto se to dogodilo i čija je to krivica. Načelnik Generalštaba ukrajinske vojske general Valerij Zalužni sugeriše da trenutna tehnologija koja postoji ide u korist odbrani. 

"Kao i u Prvom svetskom ratu, dostigli smo nivo tehnologije koji nas je doveo do pat pozicije", rekao je on nedavno i dodao da bez velikog tehnološkog unapređenja verovatno neće biti ni velikih proboja.

Na to je reagovao predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski koji je poručio da je prerano da bi se doneo takav zaključak. Čak su i iz njegovog kabineta optužili Zalužnog da "olakšava posao agresoru".

Da li je Zapad poslao nedovoljno oružja ili je podbacila ukrajinska taktika?

Na diplomatskom planu, neki od najsnažnijih podržavalaca Ukrajine okrivljuju Zapad – a naročito administraciju američkog predsednika Džozefa Bajdena, zato što nisu obezbedili Ukrajini oružje koje joj je dovoljno za pobedu, napominje Dadler.

Kako ističe, američki analitičari i vojni zvaničnici sa kojima je razgovarao krivicu prebacuju na ukrjainsku taktiku i političke odluke koje su otežale vojni prodor, a naročito se fokusiraju na dve odluke. 

"Prvo, insistiraju na tome da je Ukrajina trebalo da efikasnije gomila oklopne snage da bi mogla da se probije kroz gusta minska polja, iako su žrtve bile prilično visoke kada je Ukrajina pokušala takav proboj. Umesto toga je Ukrajina povukla svoje snage i posegla za artiljerijskim napadima velikih razmera na rusku odbranu, čime je postignut mali napredak na terenu , a potrošene su velike zalihe municije", napisao je Dadler za Politico.  

profimedia

Kaže da, sudeći po kritičarima iz SAD, jednako problematična je bila i odluka da se pokuša proboj ruske odbrane na više tačaka, umesto fokusa na jedan odlučujući prodor.

"Sva ova objašnjenja imaju određeno utemeljenje, ali istorija će biti konačni sudija. Za sada, važno je reći da kapacitet ukrajinskih snaga da zadržavaju Ruse zavisi od pomoći Amerike i evropskih saveznika. Konstantan dotok oružja, municije, obaveštajnih podataka i obuke je vitalan da bi se održale trenutne linije. Zbog toga nisu u pravu oni koji kažu da je nastavak pomoći Urkjaini bez efekta", rekao je Dadler.