Igre 
Dok se bude borila za novi mandat Ursula fon der Lajen će imati jednog velikog rivala - samu sebe
Komentari24/02/2024
-16:01
Ursulu fon der Lajen često označavaju kao predsednicu Evropske komisije koja je imala najveće transformacije još od Žaka Delora. Međutim, nasleđe koje ona nosi ponovo bi moglo da dođe u fokus dok se bude borila za novi mandat, piše Euronews.
Nemačka političarka je spremna za još pet godina na čelu najmoćnije institucije EU, sa koje je oblikovala politiku bloka na način koji je bio nezamisliv kada su je evroposlanici izabrali 2019. godine tesnom većinom.
Njen mandat je započeo u jeku protesta i štrajkova širom kontinenta, a ti događaji su vinuli pitanje klimatskih promena visoko na evropsku agendu. Zbog toga je bilo pogodno da jedan od njenih prvih poteza koji je privukao veliku pažnju bude predstavljanje Evropskog zelenog dogovora.
Reč je o dogovoru koji ima ambiciju da Evropska unija postane klimatski neutralna do 2050. godine, što bi bila velika promena za jedinstveno tržište bez granica koje vodi poreklo od zajednice uglja i čelika.
Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
Ubrzo nakon toga, Ursula fon der Lajen se suočila sa nizom kriza, od kojih neke traju do danas.
"BIla sam na funkciji manje od 100 dana kada je SZO proglasila globalnu pandemiju", rekla je fon der Lajen objavljujući da će se ponovo kandidovati i govoreći o početku pandemije zbog koje je cela Unija usporila.
Kako su krize iskorišćene za jačanje integracije?
Pandemiju je pratio rast iregularne migracije, zatim je usledila ruska invazija na Ukrajinu, kriza snabdevanja energentima, rekordna inflacija i ekonomsko usporavanje. Međutim, umesto da podlegne spoljnim okolnostim, predsednica EK je uspela da iskoristi sve te krize kako bi ojačala i produbila evropske integracije.
Povezane vesti
Kada je reč o koronavirusu, Fon der Lajen je bila predvodnik istorijskog fonda za oporavak od 750 milijardi evra čiji je cilj bio da prodrma ekonomiju bloka posle višemesečne paralize. Nekoliko meseci kasnije, nadgledala je zajedničku nabavku vakcina kako bi osigurala da sve države članice pod jednakim uslovima imaju pristup tretmanu koji spašava živote.
Kada je Vladimir Putin dao znak za početak ruske invazije na Ukrajinu, Fon der Lajen je predložila planove da EU odbaci ruska fosilna goriva, ono što je decenijama bila tabu tema, i da se drastično poveća korišćenje obnovljivih izvora energije. Kao rezultat toga, zavisnost EU od ruskog gasa je spala sa 45 odsto 2021. godine na 15 odsto u 2023.
profimedia
Predsednica EK je zatim rat u Ukrajini pretvorila u katalizator koji je dugo falio Evropi za oživljavanje projekta proširenja, a preporučena su otvaranja pristupnih pregovora sa Ukrajinom, Moldavijom i Bosnom i Hercegovinom, pod uslovom da te zemlje izvrše sve reforme.
Kada je videla da Kina ostaje samouverena i da staje na Putinovu stranu, Fon der Lajen je osmislila koncept "smanjivanja rizika" i predstavila strategiju ekonomske bezbednosti, primoravajući otvorena tržišta da uzmu u obzir geopolitičke turbulencije.
Povodom pitanja migracija, Ursula fon der Lajen se borila da reformiše politiku azila u EU, i pokušala je da primeni kontroverzan metod koji uključuje sporazume sa zemljama kao što su Tunis i Mauritanija. U digitalnoj sferi je donela potpuno novi pravilnik za obuzdavanje nelojalne konkurencije, nezakonitog sadržaja i borbu s posledicama veštačke inteligencije.
Kako na Ursulu fon der Lajen gledaju unutar institucija EU?
Sve ovo je uticalo da profil Ursule fon der Lajen dobije na snazi, kako na domećem, tako i na međunarodnom nivou, i to do stepena koji je bio nedostižan za njene prethodinike. O njoj su pozitivno izveštavali Njujork Tajms, Gardijan, Tajm magazin i Forbs, koji ju je dve godine zaredom proglašavao najmoćnijom ženom sveta.
Međutim, unutar komisije njena sklonost ka ambicioznoj politici nije baš preterano dočekana s oduševljenjem, a mnogi su osuđivali njeno mikroupravljanje, odnosno donošenje odluka uz konsultacije samo sa odabranim krugom savetnika koji su uglavnom iz Nemačke. Diplomate iz država članica su se žalile na ono štu su videle kao insistiranje na iznošenju velikih ideja u javnost, pre nego što se obave interni pregovori.
Povezane vesti
Njen "ledeni odnos" sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom MIšelom bio je predmet brojnih spekulacija od Sofagejt skandala u Turskoj. Prošle godine je MIšel otvoreno kritikovao Komisiju zbog načina na koji je osmislila postepeno odustajanje od ruske nafte i zbog memoranduma o razumevanju s Tunisom.
Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo
Tenzije su opet došle u centar pažnje kada je Fon der Lajen kritikovana zbog odgovora na rat Izraela i Hamasa i kada je Mišel sebe pokušao da stavi u poziciju umerene snage među različitim pogledima koje su imale države članice. Debakl njenog puta u Tel Aviv je odjekivao nedeljama i ozbiljno je pretio njenoj poziciji u Briselu.
"U ovom trenutku imamo odgovor na staro Kisindžerovo pitanje"
Ipak, predsednica Evropske komisije je uspela da se nosi sa svojim najžešćim kritičarima. Kada je objavila svoju kandidaturu za novi mandat, nije bilo nijednog imena koje bi ušlo u ring i takmičilo se s njom, a o njenoj budućnosti može se nešto nazreti na osnovu poruka koje su poslali lideri EU.
Povezane vesti
"Postoji staro Kisindžerovo pitanje – 'Koga zovete, kada želite da razgovarate s Evropom?' MIslim da, u ovom trenutku, imamo odgovor”, rekla je Natali Toči, direktorka Instituta Affari Internazionali (IAI), govoreći o tome kako je Fon der Lajen uspešno transformisala pandemiju i rat u Ukrajini u političke prilike.
"Definitivno je to priča o političkom vođstvu. Loša strana toga je što je reč o veoma centralizovanom vođstvu koje je očigledno stvorilo mnogo nezadovoljstva unutar same institucije", dodala je.
Tanjug/AP/Fermin Rodriguez
Bez političkog rivala koji bi stajao između nje i Evropske komisije, Fon der Lajen neizbežno postaje svoj jedini protivnik. Njeno nasleđe, građeno visokim tempom u vremenima izuzetne hitnosti istovremeno će biti argument i "za" i "protiv" njenog reizbora.
Može li se naći zajednički jezik između klime i poljoprivrede?
Nije slučajnost to što se, kako se bliže junski izbori, politički diskurs premešta na jedno od njenih ključnih dostignuća, a to je Zeleni dogovor. Još od borbe za Zakon o obnovi prirode, konzervativni glasovi, uključujući i one iz političke porodice Ursule fon der Lajen (EPP), pojačali su svoje kritike prema ekološkoj politici za koju navode da ograničava industrijsku proizvodnju, da stvara preteranu birokratiju i da ugrožava konkurentnost.
Protesti poljoprivrednika koji su u januaru izbili u nekoliko evropskig država samo su pojačali ovakve reakcije desnog spektra i naterali Ursulu fon der Lajen da promeni ton, obećavajući više dijaloga kako bi se našao zajednički jezik između klime i poljoprivrede. Sve to bi moglo da potraje bar do junskih izbora, ali i da se nastavi u sledećem mandatu Ursule fon der Lajen kada će u centru pažnje biti pitanja ekonomije, odbrane i visoke tehnologije.
Faustina Bas-Defože, direktorka za prirodu u Evropskom birou za životnu sredinu veruje da Zeleni dogovor mora da se vrati u svoje početne dane, kada je bio ambiciozna agenda za tarnsformaciju sa ozbiljnim obavezama, pre nego što je izgubio snagu zbog predstojećih evropskih izbora i instrumentalizacije posledica rata u Ukrajini od strane određenih aktera, posebno iz sfere agrobiznisa.
"U vremenu strahova, eko-nervoze i pretnji po demokratiju na nekoliko mesta u svetu, potrebna nam je politička hrabrost i nada", rekla je ona za Euronews.
Kako je istakla, Zeleni dogovor ostaje jedini kompas koji imamo ka prikladnom životu u budućnosti i zbog toga bi trebalo da opstane i postane snažniji u sledećem mandatu, i to sa novim društvenim ugovorom koji bi bio u njegovoj srži.
Komentari (0)