Evropa

"Irska je vesnik povratka tradicionalnih vrednosti u Evropi": Rezultati referenduma su početak talasa koji se očekuje?

Komentari

Autor: Predrag Mijanović

13/03/2024

-

14:01

"Irska je vesnik povratka tradicionalnih vrednosti u Evropi": Rezultati referenduma su početak talasa koji se očekuje?
"Irska je vesnik povratka tradicionalnih vrednosti u Evropi": Rezultati referenduma su početak talasa koji se očekuje? - Copyright Tanjug AP/Gareth Chaney/PA via AP

veličina teksta

Aa Aa

Protekle nedelje u Irskoj su simultano održana dva referenduma o amandmanima na Ustav, u delu koji se tiče porodice i uloge žene u društvu.

Dva referenduma su sadržala dva pitanja koja su dotakla samu srž društva, preispitujući 41. član Ustava u kojem je zapisano, u delu koji se tiče braka kao osnove porodice, "država se obavezuje da će sa posebnom brigom čuvati instituciju braka, na kojoj se porodica zasniva i da će je zaštiti od napada", dok se drugi referendum ticao drugog paragrafa istog člana u kojem piše, "država će stoga nastojati da obezbedi da majke ne budu obavezane ekonomskim potrebama da se radno angažuju, te da zanemare svoje obaveze u kući".

Tanjug/AP/Virginia Mayo

 

Smatrajući jezik kojim je pisan Ustav zastarelim, sve političke partije u Irskoj, bez obzira na poltički spektar sa kojeg dolaze, su podržale promenu Ustava. Premijer Varadkar je nakon objavljivanja rezultata referenduma istakao i da je "naša odgovornost bila uveriti većinu ljudi da glasaju 'za', ali nam to očito nije uspelo", ističući da je njegova partija Fine Gael (srp. Porodica Iraca), kao i vladajuća koalicija, bila tvrdi zagovornik prihvatanja ovih amandmana.

Rezultati referenduma su ipak pokazali drugačiju realnost irskog društva, s obzirom na to da je prvi amandman koji se ticao porodice i braka kao institucije odbijen sa 67,7 odsto glasova, dok je drugi amandman odbijen sa 73,9 odsto glasova, kako piše Politico.

Mnogi analitičari i poznavaoci prilika u irskom društvu su primetili i da su ovo referendumi sa najjasnijim "ne" u istoriji.

Isto je primetio i premijer Varadkar, koji je u izjavi nakon referenduma istakao da su referendumi "sveobuhvatno poraženi uz respektabilan odziv", kako prenosi Al Jazeera.

Reakcije političke elite: Promene nužne, uz drugačiju kampanju

Da je poraz na referendumima na određeni način osramotio vladu i podstakao pozive istaknutim ličnostima iz kampanje za "da", kao što je ministar za omladinu, Roderik O'Gorman, da podnese ostavku, primećuje i prenosi The Guardian.

Iako se ne očekuje da će rezultati referenduma destabilizovati vladajuću koaliciju Fine Gael, Fiana Fail i Zelenih, Eamon Rajan, lider stranke Zelenih i ministar saobraćaja, rekao je da neće biti pokušaja ponavljanja referenduma pre sledećih izbora.

"Sledeća vlada će morati da se vrati na ovo i razmotri kampanju i koji su argumenti zaslužili glas 'ne' u oba slučaja", istakao je ministar Rajan.

Reakcijama na rezultate referenduma pridružila se i bivša predsednica Irske Meri Mekaliz, koja je istakla da su delovi Ustava "jednostavno loše ostareli", tj. da su zastareli. Član koji govori o "ženi u kući" više nije prikladan za Irsku koja teži promovisanju rodne ravnopravnosti, rekla je bivša predsednica u izjavi za Washington post.

Istorija referenduma koji su oblikovali Ustav Irske

"Irska će da izbaci ženu iz svog Ustava", pisao je Njujork post, pre održavanja referendum. Koliko je irsko društvo zapravo osetljivo i kako reaguje na ovako osetljiva pitanja dalo se naslutiti ukoliko se pogledaju raniji primeri kada su donošeni amandmani na Ustav, jer ovo nije prvi put da je u irski Ustav uneta korenita promena.

Poslednja dva referenduma su iz tačke gledišta liberala i progresivaca trebalo da budu deo razvoja Irske, od većinski rimokatoličke zemlje u kojoj su razvodi i abortusi bili nezakoniti, do zemlje u kojoj građani imaju ove slobode. Uprkos konstantnom posmatranju stavova irskog društva kroz tradicionalna shvatanja i stavove rimokatoličke crkve, poslednja istraživanja pokazuju da je procenat stanovnika koji su katolici pao sa 94,9 odsto 1961. godine na 69 odsto 2022. godine, prema Centralnom zavodu za statistiku Irske, piše Euronews na engleskom.

Tanjug AP/Gareth Chaney/PA via AP

 

Izmene irskog ustava, koji datira iz 1937. godine, su relativno česta pojava u istoriji Republike Irske. Da su usvojeni amandmani na tek završenim referendumima, to bi bili 39. i 40. amandman na Ustav. Putem referenduma irski birači su legalizovali razvod 1995. godine, podržali su istopolne brakove 2015. godine i ukinuli zabranu abortusa 2018. godine.

"Rezultati referenduma u Irskoj vetar u leđa konzervativnim snagama u Evropi"

Politikolog Uroš Nikolić komentarišući rezultate referenduma u Irskoj za Euronews Srbija, ističe da sličan talas promena narativa vidimo u celoj Evropi, te da je Irska, kao tradicionalno katolička zemlja na krajnjem severu Evrope, vesnik promena.

"Snagama koje su u Irskoj odnele prevagu na referendumima o vrednosnim pitanjima porodice i uloge majke identične su druge snage u Evropi kojima se predviđa veliki uspeh na narednim izborima za Evropski parlament. Talas promene narativa i povratka Zapadne Evrope tradicionalnim vrednostima na temeljima hrišćanske vere", rekao je Nikolić.

Medija Centar Beograd

 

Nikolić ističe da uticaj Katoličke crkve nije presudan za formiranje stava javnosti u vezi sa vrednosnim pitanjima.

"Irska je katolička zemlja na severu Evrope, razvijala se kao takva u protestantskom okruženju, i istina je da deo irskog društva ne praktikuje veru na način da redovno posećuje hramove, ide na mise i učestvuje u životu crkve kao institucije, ali se ipak drži hrišćanskih načela života i baštini traidicionalni sistem vrednosti. Na primeru irskog društva vidimo da je moguće da određena grupa ne bude deo institucije, pa čak i da bira liberalne snage da vladaju zemljom, ali kada su u pitanju vrednosti porodice i tradicionalni način života, do izražaja dolaze iskonske vrednosti na kojima to društvo počiva," ističe Nikolić.

Komentarišući drugi referendum o ulozi žene u Ustavu, Nikolić ističe da se radi o zameni teza.

"Irski Ustav ne zabranjuje ženama da rade i da ekonomski doprinose, već ističe da nisu u obavezi da rade, da bi mogle da vrše ulogu majke. Nametanjem 'ekonomske slobode' ženi, feministički lobi ne ostavlja pravo ženama na slobodan izbor. Kao što je pravo žene da ne želi porodicu, da ne želi da bude majka, ili da ne želi da se uda, tako je i pravo žene da se ostvari kao majka, pa čak i ako to znači da ne može u isto vreme i da radi i da bude majka. Stiče se utisak da se ženi nametanjem 'slobode' poriče pravo da živi tradicionalnim načinom života. Takav modus operandi je sličan agresivnom ateizmu, koji želi da zabrani verujućima da veruju u Boga, jer on ne želi da veruje", rekao je Nikolić.

Komentari (0)

Evropa