Igre 
NATO je vezao sudbinu za Ukrajinu, ali šta ako je to "brod koji tone": Savez najavio krupne planove na 75. godišnjicu
Komentari04/04/2024
-17:14
Najmoćnija vojna alijansa na svetu NATO danas u Briselu obeležava 75. rođendan, a iza pompe, svečanosti i protokolarnih govora u centru pažnje biće eskalacija sukoba u svetu, i posebno rata u Ukrajini. Iako na papiru savez 32 zemlje nikada nije bio jači, sa prijemom Finske i Švedske, on se suočava sa možda najvećim izazovom u istoriji, jer se obavezao da svim silama, izuzev ulaska u rat sa Rusijom, pomogne Kijevu.
Kolika je umešanost NATO zemalja u sukob govori i nedavna izjava estonskog ministra odbrane Hanoa Pevkura za austrijski Die Presse da sve NATO zemlje već imaju pripadnike svojih armija u Ukrajini.
"Stvarnost je da svaka zemlja članica NATO-a već ima vojno osoblje u Ukrajini, kao što su vojni atašei ili ljudi koji s vremena na vreme putuju u Ukrajinu", kazao je Pevkur.
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izašao je sa petogodišnjim planom vrednim 100. milijardi evra u cilju da se minimalizuje zavisnost vojne pomoći od političke volje pojedinačnih država, piše Politico. Međutim, za sada nije jasno kako bi se tačno obezbedila sredstva, mada se Stoltenberg nada da će na samitu i julu postići konsenzus.
"Moramo da obezbedimo pouzdanu, predvidljivu vojnu pomoć Ukrajini na duge staze. Tako da se manje oslanjamo na dobrovoljne priloge, a više na obaveze prema NATO-u. Manje na kratkoročne ponude, a više na višegodišnja obećanja“, rekao je Stoltenberg i dodao da je Ukrajini potrebno više novca koji bi stizao svakog meseca i svake godine.
Objava je stigla uoči današnjeg samita u Briselu, dok Evropljani strepe i frustrirani su zbog blokade američke vojne pomoći od 60 milijardi dolara u Predstavničkom domu Kongresa od strane republikanaca. Upravo zato je jedna od opcija koja se razmatra formiranje Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, kao deo napora da se operacije protiv Rusije učine "imunim" na mogući povratak u Belu kuću bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.
Ova grupacija bi navodno bila pod komandom NATO i zadatak bi joj bio, između ostalog, da koordinira isporuke oružja. Ideja je da bude izolovana od odluka država članica, pre svega SAD, koje bi možda oklevale u svojoj odlučnosti. Prema neimenovanim diplomatskim izvorima Rojtersa, ako bi NATO dobio jaču kontrolu nad Kontakt grupom, mogao bi direktno da odlučuje o oružju i municiji, što bi bio svojevrstan štit protiv Trampa.
Tanjug AP/Johanna Geron, Pool Photo via AP
Povezane vesti
Jake veze sa Ukrajinom uspostavljene su i na bilateralnom nivou ugovorima između država članica i Kijeva, koji su počeli da se potpisuju 16. februara. Prve su bile Nemačka i Francuska, posle čega se niz članica obavezao da će pružiti podršku, među kojima su Italija, Danska i Kanada. Poslednja koja je sklopila ugovor o dugoročnoj saradnji je nova članica Finska, koja se obavezala da će nastaviti sa slanjem materijalne pomoći, uključujući i izgradnju fabrika oružja u Ukrajini.
Detalji drugih ugovora nisu objavljeni, ali se u snažnoj i nedvosmislenoj finskoj retorici vidi da ta zemlja ni ne razmatra bilo kakvu drugu opciju osim članstva Ukrajine u NATO i EU i potpunog poraza Rusije uz vraćanje granica iz 1991. godine.
"Budućnost Ukrajine i njenog naroda leži u evroatlantskoj porodici. Bezbednost Ukrajine je deo evropske bezbednosti i Ukrajina ima pravo da izabere sopstvene bezbednosne aranžmane. Buduće članstvo Ukrajine u NATO-u će pružiti snažan doprinos miru i bezbednosti u Evropi. Potpisnici ponovo potvrđuju da je bezbednost Ukrajine sastavni deo evroatlantske i globalne bezbednosti", navodi se u finskom ugovoru, koji ne ostavlja nikakav prostor za pregovore sa Rusijom, osim "ukrajinske mirovne formule", koja podrazumeva potpuno povlačenje.
Sve militantnija retorika u Nemačkoj
Posle "Taurus afere", kada je procureo razgovor nemačkih oficira o napadu nemačkim raketama "Taurus" na Kerčki most, delovalo je da postoji podela između tvrde proratne struje i konzervativnijeg stava kancelara Olafa Šolca. Iako rakete, koliko je poznato, još uvek nisu isporučene Ukrajini, Nemačka odlučnost da predvodi evropske NATO napore protiv Rusije nije oslabila.
Posebno je zanimljiv autorski tekst uglednog novinara i Tagesšpigela i pisca Kristofera fon Maršala povodom 75. godišnjice Alijanse u kojem poziva da Evropa, sa Nemačkom na čelu, preuzme lidersku ulogu u savezu. On smatra da se situacija fundamentalno promenila od 1949. godine, kada Evropa nije bila dovoljno jaka da se sama brani, te da sada nema razloga da SAD obezbeđuju 70 odsto sredstava za NATO.
"Nemačkoj i Evropi ne nedostaje ni ekonomska moć ni tehničko znanje da vode nezavisnu bezbednosnu politiku. Nemačka odbrambena industrija proizvodi vrhunske proizvode kao što su sistem protivvazdušne odbrane Iris-T, glavni borbeni tenk Leopard i krstareća raketa Taurus. Nemački BDP je jedan i po puta veći od ruskog, a BDP EU je sedam puta veći. Ako se tome dodaju i države poput Velike Britanije i Norveške, koje pripadaju NATO-u, ali ne i EU, dominacija je još veća. Zašto se Evropa plaši Rusije, zašto se Vladimir Putin ne plaši Evrope?", pita se Fon Maršal, čije razmišljanje izgleda ide u istom smeru kao Stoltenbergovo, da NATO mora biti sposoban za dugoročnu borbu protiv Rusije, nezavisno od trenutne političke volje u Vašingtonu.
AP/Mindaugas Kulbis
Međutim, u drugom tekstu istog tog Tagesšpigela, koji se pojavio u razmaku od dva minuta, dvoje vojnih analitičara kao glavni prioritet vide suprotstavljanje Kini, zajedno sa Rusijom, koje se obe "do zuba naoružane". To drastično menja Fon Maršalovu BDP jednačinu, imajući u vidu da kineska vojna industrija, po izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije u SAD iz marta, pet do šest puta brže od američke proizvodi razne napredne sisteme i municiju. Kapacitet za brodogradnju je čak 230 puta veći od američkog, a samo brodogradilište "Đijangnan" ima veći kapacitet od kompletnih Sjedinjenih Država.
Povezane vesti
Drugi tekst Tagesšpigela takođe priča o osam problema sa kojima se NATO suočava. Drugi na listi je "uzdrman politički kredibilitet" zbog toga što se Alijansa proglašava braniocem demokratije i međunarodnog prava, a u svojim redovima ima zemlje poput Turske Mađarske i Slovačke. Njih nemački list otvoreno naziva partnerima "terorističkog režima u Moskvi" i predlaže uvođenje klauzule o njihovoj suspenziji nalik Članu 7 koji ima Evropska unija.
Šesti problem je skoro isti kao drugi i naglašava da članice treba da odrede svoje nacionalne interese zajedničkim ciljevima, ne odlažu ili blokiraju odluke i budu lojalni saveznici. Stoga svako ko želi zaštitu drugih "ne sme da flertuje sa Rusijom i Kinom", za šta se kao primer opet navode Turska i Mađarska. Analitičari takođe strahuju od scenarija da 2027. Marin le Pen postane predsednica Francuske.
Iako identifikuju Kinu kao jasno neprijatelja nemački analitičari u 7. tački izražavaju bojazan od rata SAD i Kine jer bi on mogao da "ugrozi koheziju" Alijanse jer bi SAD vršile pritisak na evropske partnere da ograniče ili prekinu trgovinu sa azijskom silom.
"Prevrtanje očima" u Briselu
Na osnovu signala iz Brisela, ali i nekih drugih evropskih centara moći, sile Starog kontinenta su odlučne da po svaku cenu ostanu sa Ukrajinom do kraja. Ipak nisu svi spremni da svoju sudbinu dugoročno vežu za konflikt sa nukearnom silom, koji bi mogao da okonča čovečanstvo.
Kako piše Politico, neki od ministara spoljnih poslova su u sredu "prevrtali očima" kada su čuli brojku od 100 milijardi. Među njima je bila i Hađa Lahbib iz Belgije koja je rekla da je "opasno davati obećanja koja ne možemo da ispunimo".
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijjarto insistirao je da je NATO isključivo odbrambeni savez.
"Mađarska će odbiti svaki predlog koji bi ga transformisao u ofanzivni savez, jer bi to dovelo do ozbiljne opasnosti od eskalacije. Ovo nije rat Mađarske, a nije ni rat NATO-a", rekao je on prkoseći politici Alijanse prema Ukrajini.
Tanjug/AP/Virginia Mayo
Ono što je presudno u celoj priči oko pomoći je njena mogućnost da se uopšte suprotstavi Rusiji u tokom dužeg perioda, a posebno za vreme "petogodišnjeg plana" jer se nikakvim novim sredstvima ne mogu nadomestiti ljudski gubici, niti se može kupiti oružje i municija koji prosto ne postoje.
Prvi problem Ukrajina pokušava da nadomesti sve oštrijom mobilizacijom, čija je posledica sve više snimaka hvatanja regruta po ulici, kao i onih koji pokušavaju da pobegnu preko granice. Predsednik Volodimir Zelenski odlučio je da smanji starosnu granicu za mobilizaciju sa 27 na 25 godina čime bi, po procenama, obezbedio 50.000 novih regruta. To je samo desetina od pola miliona, koliko je Zelenski pričao da vojsci treba u decembru. Nakon sklapanja pomenutog sporazuma sa Finskom, on je rekao da je ranija brojka bila pogrešna jer navodno postoje rezerve u pozadini koje je moguće poslati na front, ali nije precizirao zašto to "rešenje" ranije nije pomenuto.
Sa druge strane Rusija, samo na osnovu dobrovoljne regrutacije, dobija oko 30.000 novih vojnika mesečno, prema proceni Ministarstva odbrane Velike Britanije. Ta brojka se povećala nakon terorističkog napada u Krokus siti holu, pa Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da se u deset dana nakon masakra javilo 16.000 novih regruta.
Što se vatrene moći tiče Ukrajina može da parira samo u FPV dronovima. Artiljerijska paljba je, čak i po optimističnim procenama, na strani strani Rusije u odnosu pet prema jedan. Ukrajinska avijacija je svedena na minimum i koristi se pretežno za povremeno lansiranje britanskih "Storm shadow" raketa na Crnomorsku flotu i ciljeve na Krimu. Rusija sa druge strane svakodnevno baca stotine navodećih bombi težine 500 do 3.000 kg po celom frontu, pa čak i u pozadini poput grada Harkova.
skrin/Twitter/@visegrad24, profimedia
Krstareće rakete su takođe ubedljivo na ruskoj strani, što se videlo tokom višednevnih napada na energetski sistem i druge strateške ciljeve u kojima je iskorišćeno stotine raketa. Neke od njih su bile hipersonične, a među njima je najnoviji "Oniks", kojem treba između šest i sedam minuta da doleti od Krima do Kijeva.
Rusija trenutno može da održava ovu prednost zahvaljujući drugačije koncipiranoj vojnoj industriji koja je u državnom vlasništvu i koja, čak i u mirnodopskom periodu održava višestruko više proizvodnih kapaciteta nego što je potrebno. Te delimično prazne i neiskorišćene fabrike ponekad posluju sa ogromnim gubicima, ali se brzo mogu "prešaltati" na ratni režim kada za to bude potrebe.
Zemlje NATO funkcionišu po tržišnom sistemu ponude i tražnje kada je u pitanju vojna industrija i privatne korporacije nisu spremne da gube novac za održavanje fabrika koje se trenutno ne koriste, plaćanje i obuku specijalista koji trenutno nisu potrebni, kao i pravljenje ogromnih zaliha municije u kako bi odmah mogle da ih isporuče u slučaju rata.
Udruženi Zapad za sada nije u stanju da nadmaši ni samo rusku vojnu industriju, pa prema izveštaju New York Times-a iz septembra 2023. na osnovu izjave estonskih zvaničnika, Rusija proizvodi sedam puta više municije i raketa od zapadnih zemalja. U poređenju sa ovim optimistična je procena NATO, koju je objavio CNN početkom marta, da Rusija prizvede oko tri miliona artiljerijskih granata godišnje u poređenju sa 1,2 miliona, koliko SAD i evropski saveznici mogu da pošalju Ukrajini.
Ruska strana ne objavljuje zvaničnu statistiku proizvodnje, ali je izvesno da je proizvodnja municije i svih borbenih sistema višestruko uvećana od početka rata. Poređenja radi Francuska planira da poveća proizvodnju samohodnih haubica "Cezar" od 155 milimetara, koje se koriste u Ukrajini, sa dva do šest mesečno, na 12 mesečno. Rusija je, prema objavi Ministarstva odbrane, šestotruko povećala proizvodnju samohodnih haubica od 2022. dok je u serijsku proizvodnju i na bojno polje uvela "Koaliciju SV" (kalibar 152 mm), sa dometom do 70 km. "Cezar" ima domet do 42 kilometra, a američki "M109 Paladin" do 40 km, s tim da je vojska SAD odustala od modifikacije koja bi produžila domet do 70 km.
Komentari (0)