Emisija "Despot Stefan": Rast popularnosti desničarskih stranaka - Fleksibilne i slede politiku trenda

Desničarske partije beleže uspeh širom Evrope. Od Francuske, Italije, do Nemačke, Skandinavije i najnovije Rumunije. Šta pokreće ovaj talas? Kako utiču strahovi od migracija, ekonomska neizvesnost, klimatske politike i kulturne tenzije na prekompoziciju političke scene? U najnovijoj emisiji "Despot Stefan" analizirali smo da li se radi o prolaznom protestnom glasanju ili dugoročnom preokretu, kao i kako možemo očekivati Evropu ako upravo ove stranke postanu nova politička većina i nova politička realnost, spremna da strukturno menja Evropsku uniju. 

Kovačević: Snaga desnice leži u fleksibilnosti, jednostavnim porukama i jasnim odgovorima na složene krize

Desničarske partije širom Evrope dobijaju sve veću podršku građana, a njihova snaga leži u fleksibilnosti, jednostavnim porukama i jasnim odgovorima na složene krize, ocenjuje politikolog Despot Kovačević. Iako se često tvrdi da je podela na levicu i desnicu prevaziđena, ona je, smatra on, i te kako prisutna – pogotovo u svetlu aktuelnih društvenih i bezbednosnih izazova.

Prema njegovim rečima, današnja evropska desnica okuplja političke snage koje pružaju odgovor na negativne efekte globalizacije, bore se za povratak suvereniteta i redefinisanje odnosa prema institucijama Evropske unije. 

"One nisu nužno protiv EU kao koncepta, ali jesu protiv Brisela kao centra moći. Zalažu se za Evropu suverenih država", navodi Kovačević.

Posebno plodno tlo za rast desnice, dodaje on, predstavljaju postkomunističke zemlje – "gubitnici tranzicije" čiji građani, razočarani u demokratske procese, traže političke odgovore u nacionalnoj politici, često zanemarujući demokratske vrednosti.

Euronews Srbija

Jedan od ključnih faktora uspona desnice je i pad poverenja u evropske institucije. 

"Građani više veruju nacionalnim parlamentima nego Evropskom parlamentu. To otvara prostor desničarskim partijama da se pozicioniraju kao branioci nacionalnog interesa", objašnjava Kovačević.

On napominje da desničarski pokreti dolaze u različitim oblicima – od antisistemskih do onih koji se adaptiraju postojećim strukturama. Zemlje koje su već imale snažne desničarske partije, poput Slovenije ili Mađarske, uspešno su integrisale populističke poruke u postojeće strukture. U onim državama gde su tradicionalne stranke ostale pri umerenoj politici, desničarski pokreti su se izdvojili i ojačali – kao što je slučaj sa AfD-om u Nemačkoj.

"Nova realnost evropske politike"

Kovačević podseća da su u kriznim vremenima ekstremne ideje uvek imale veću privlačnost. 

"U doba ekonomske, migrantske, bezbednosne ili političke krize, birači se okreću radikalnijim opcijama. Desničari danas ne samo da dobijaju podršku – oni nameću teme svima ostalima", kaže on.

U tom svetlu vidi i slučajeve lidera kao što su Viktor Orban ili Đorđa Meloni, čije politike dobijaju podršku i izvan granica njihovih država.

"Oni postaju uzori za slične političke pokrete širom Evrope. Ta vrsta ideološke solidarnosti dodatno osnažuje desnicu na evropskom nivou", ističe.

Desničari, smatra Kovačević, najbolje koriste jaz između građana i političkog sistema. Njihov narativ je često populistički, ali i duboko rezonantan.

"Govore ono što ljudi žele da čuju, jednostavnim jezikom, i nude konkretna rešenja za složene probleme – bez obzira na to koliko su ta rešenja realna".

Tvrdi da je proces jačanja desnice u Evropi daleko od prolaznog trenda. 

"Od 2008. naovamo, vidimo kontinuirani rast ovih političkih snaga. To više nije izuzetak – to je nova realnost evropske politike".

Surlić: Desnica više nije politički neprihvatljiva

Nekada etiketirane kao ekstremne, radikalne i antisistemske, desničarske stranke danas postaju deo političkog mejnstrima u mnogim evropskim državama. Politikolog Stefan Surlić ocenjuje da je njihov put od političke margine do centra moći posledica preuzimanja njihovih narativa od strane tradicionalnih stranaka, ali i njihove sposobnosti da odgovore na identitetske i kulturološke frustracije jednog dela građana.

"Koliko su one na početku bile antisistemske i prepoznavale se kao krajnja desnica, toliko su danas po temama postale deo političkog mejnstrima. Pogledajmo Nemačku – Alternative für Deutschland je govorila da će zatvoriti granice, što se tada tretiralo kao radikalna mera. Danas imamo CDU koji govori o pooštravanju kontrole granica. To je preuzimanje retorike AFD-a", ističe Surlić.

Euronews Srbija

Prema njegovim rečima, borba protiv desnice u savremenoj Evropi ne podrazumeva njeno negiranje, već najčešće preuzimanje njenih narativa, često sa ublaženom retorikom, što tim temama daje dodatni legitimitet. Ovakva praksa prisutna je ne samo u Nemačkoj, već i u Francuskoj, Austriji i drugim državama.

"U tom smislu, desnica više nije politički neprihvatljiva. Njene teme postaju legalizovane i kao takve ulaze u politički mejnstrim", kaže Surlić.

Ko čini biračko telo desnice?

Surlić napominje da desničarske partije više ne pripadaju jasno definisanom klasnom okviru. One su, kaže, "ukrale" biračko telo socijaldemokratama – radnike razočarane sistemom.

"Njihov status više nije klasnog, već identitetskog i kulturološkog tipa. Ti ljudi se osećaju kao građani drugog reda. Desnica im na talasu populizma nudi rešenja: vi ste zaboravljeni od elita, a mi smo vaši legitimni predstavnici".

U širem kontekstu, uspon desnice menja samu suštinu Evropske unije. Ona, smatra Surlić, više ne funkcioniše kao zajednica koja ima jedinstven glas.

"Desničari ne žele jedinstvenu Evropu. Oni traže povratak konceptu nacija. Meloni će, recimo, ići kod Trampa i reći: da, mi smo EU, ali imamo različita gledišta. To pogoduje velikim silama koje žele bilateralne odnose, a ne jedinstvenog evropskog partnera".

Evropska unija, kako dalje ocenjuje, utemeljena je na vrednostima prosvetiteljstva – demokratije i slobode. Desničarske politike, međutim, taj koncept dovode u pitanje. Teme poput rata u Ukrajini i konflikta na Bliskom istoku tumače se iz prizme nacionalnih interesa i bez obzira na političku korektnost.

Politika straha i desničarski placebo

Najveći uspeh desnice, kaže Surlić, leži u jednostavnoj poruci: "Nećemo vam obećati bolju budućnost, ali ćemo sprečiti katastrofu".

"To je politika straha. Ljudi su zabrinuti za budućnost, za životni standard, za perspektivu svoje dece. Desnica ne nudi konkretna rešenja – ona upire prstom. Biračima je dovoljno da neko jasno označi krivca, i da to kaže bez političke korektnosti".

Euronews Srbija

Desničarska retorika često funkcioniše kao "placebo", kaže Surlić, navodeći primer Italije gde, uprkos nepromenjenim migracionim tokovima, percepcija problema među građanima opada.

"Nije se smanjio broj ilegalnih migranata, ali se smanjila zabrinutost građana. Sama činjenica da je Meloni premijerka, i da koristi radikalnu retoriku, daje ljudima osećaj olakšanja. To pokazuje koliko je desnica u stvari lek za traume – makar samo simbolički".

 Zbog svega navedenog, Surlić smatra da je pred desnicom stabilna politička budućnost. Njena sposobnost da identifikuje frustracije, da artikuliše nezadovoljstvo i da ponudi "psihološki odgovor" biračima čini je dugoročno otpornom na političke promene.

Kompletnu emisiju "Despot Stefan" pogledajte u video prilogu na početku teksta.