Može li rat biti zamrznut? Americi ponestaju i "štapovi" i "šargarepe" za Rusiju, sve je izvesnija najgora opcija
Komentari
23/05/2025
-22:02
Danas su Ukrajina i Rusija izvršile najveću razmenu civila i ratnih zarobljenika, po 390 sa obe strane, kao što je dogovoreno na pregovorima u Istanbulu pre nedelju dana.
Hoće li Rusija i Ukrajina stupiti u direktne pregovore o primirju i o prekidu rata? Kada bi ti pregovori mogli uopšte da počnu? Sva ta pitanja i dalje nemaju odgovore na kraju ove radne nedelje u kojoj je američki predsednik Donald Tramp ovome dva sata razgovarao telefonom sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Rekao je da je to bio dobar razgovor i izneo tvrdnju da će Rusija i Ukrajina odmah započeti pregovore najpre o primirju, a onda i o kraju rata. Dodao je da će se o uslovima i detaljima dogovarati dve strane direktno.
Tramp ponavlja i ističe svoju tvrdnju da će pregovori početi odmah, da je o tome obavestio ukrajinskog predsednika i evropske lidere. Kaže da je Vatikan izrazio interesovanje da bude domaćin ovih pregovora.
Sa svoje strane, o ovom dvočasovnom razgovoru govorio i ruski lider, ali nešto drugačije Trampa. On je rekao da je spreman da sarađuje sa Ukrajinom na izradi memoranduma o mirovnim pregovorima, ali je odbio da podrži predlog o bezuslovnom prekidu vatre u trajanju od 30 dana, istovremeno ističući da se ciljevi Rusije u ovom ratu nisu promenili.
Njegov savetnik, Jurij Ušakov naknadno je pojasnio da uopšte nije ni bilo reči o vremenskom okviru za prekid vatre u razgovoru Putina i Trampa, ali da je Tramp, kako je on rekao, istakao svoje interesovanje da se što pre postigne neki dogovor.
Nakon dva razgovora sa Trampom ove nedelje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski napisao je da je Ukrajina spremna na potpuni bezuslovni prekid vatre, ali da ukoliko Rusija ne ispoštuje svoj deo dogovora, da bi onda trebalo da uslede još snažnije sankcije. On pominje različita mesta za održavanje ovih pregovora poput Turske, Vatikana i Švajcarske.
Povezane vesti
Savković: Rusija i dalje ima svoje vojne ciljeve koje želi da ostvari
Gost emisije Euronews Svet bio je Marko Savković iz Isak Fonda, koji je skeptičan prema ideji da je razmena zarobljenika znak da je blizu druga runda pregovora, jer su se one dešavale i ranije bez ikakvog uticaja na mirovni proces.
"Pod utiskom sam da nakon neuspeha razgovora u Istanbulu, na kojima su u jednom trenutku trebali da se pojave i dva lidera, Zelenski i Putin, sada ponovo imamo jednu situaciju u kojoj se traži način da se zapravo Rusija privoli na neki način da pristane na prekid vatre. Ne čini to, pretpostavljam, jer i dalje ima svoje vojne ciljeve koje želi da ostvari, iako sada u ovoj fazi rata već mesecima unazad imamo jako mala pomeranja linije fronta. Nema tu nekih velikih proboja, to je jedan rat iscrpljivanja i nije najjasnije šta se postiže, osim možda te vere u slom Ukrajine, upravo usled tog iscrpljivanja", ocenio je analitičar.
Na pitanje da li je, imajući u vidu stanje na frontu, sada bliži zamrznuti konfliktu, Savković navodi da bi u tom slučaju Rusija morala da odustane od ciljeva koje je sama proklamovala. Takođe ističe Trampov promenljiv pristup kao još jedan od faktora.
"On je napravio pun krug, čini mi se, od nekoga ko je bio spreman da izvrši pritisak na Ukrajinu, kako bi se došlo do mira, procenjujući verovatno da je ona taj slabiji akter i na koga je možda njemu lakše da izvrši pritisak. Onda imamo situaciju u kojoj on razmišlja o tome da izvrši dodatni pritisak na Rusiju, jer vidi da nakon poziva na obustavu vatre nema ništa, sve do zaista zbunjujućeg konstatovanja na kraju da 'ja sam pokušao, vi niste hteli, to i nije moj rat'", kazao je Savković i dodao da je to po njemu poraz američke diplomatije.
Naš sagovornik podseća Trampov geopolitički kurs u prvom mandatu, uz pretpostavku da je ideja da se Amerika okrene glavnom rivalu Kini.
"On je stalno bio u potrazi za nekim velikim uspehom na međunarodnoj sceni. Mi smo na kraju krajeva bili u jednom trenutku podržali da je taj mogući uspeh mogao da se desi, a nije se desio. Čini mi se da se sada to sve ubrzava i da inicijative sa kojima izlaze, padaju jedna po jedna. Dakle, da prosto ne postiže rezultat. Ono što svakako radi jeste da se svakog dana unosi neka dodatna nesigurnost", navodi Savković.
Analitičar podseća i da su evropski saveznici SAD uveli 17. paket sankcija, dok Vašington dovodi u pitanje njihov efekat. Takođe podvlači "nepresušnu ingenioznost" druge strane, koja pokušava da zaobiđe taj režim sankcija.
Povezane vesti
Na pitanje šta Amerika sada može da ponudi Rusiji ili kako da joj zapreti, Savković navodi opciju da nastavi da učestvuje u ratu kao do sada ili da pokuša sa drugačijim diplomatskim pristupom.
"Ona može da uradi nekoliko stvari, ali pre svega ona može da nastavi da podržava Ukrajinu u vojnoj opremi. To je, ja mislim, nešto što je za Ukrajinu apsolutno neophodno. Može da pokuša da pritisne Rusiju, može da pozove na neki veliki skup ili neku međunarodnu konferenciju na kojoj bi se zaista ozbiljno razgovaralo o svim akterima, ali meni se čini da samo kružimo oko te ideje konferencije, ali do nje ne dolazi", pesimističan je Savković po pitanju mirnog rešenja.
Komentari (0)