"Rusija će ispuniti ciljeve milom ili silom": Šta možemo očekivati posle druge runde pregovora u Istanbulu?
Komentari03/06/2025
-16:15
Ukrajinska operacija "Paukova mreža", koja je nanela udarac ruskoj floti strateških bombardera dan uoči druge runde pregovora u Istanbulu, jedna je od glavnih tema današnje dnevne štampe. Napad sa 117 FPV dronova, sakrivenih u kamionima blizu vazduhoplovnih baza hiljadama kilometara od ukrajinske granice, uništio je nekoliko nezamenjivih ruskih letelica – prema ukrajinskom Ministarstvu odbrane ukupno 12.
Ipak, ova akcija nije omekšala stav ruske delegacije, koja je juče ponovo odbila ključni zahtev Kijeva za 30-dnevnim prekidom vatre.
Razgovor u Prelistavanju emisije Euronews Jutro započeo je analizom tih događaja, i posledicama ukrajinskih napada na vozove i avione na pregovore u Istanbulu. Gošća, glavna urednica portala Sputnik Ljubinka Milinčić, istakla je da napad na ruske strateške aerodrome i infrastrukturu nije promenio stav Rusije..
"Mnogi su očekivali da će nakon onog napada ukrajinskog prethodnog dana, gde su dva voza odletela u vazduh, most i nadvožnjak, pa su vozovi zato stradali, i naravno bombardovanje ruskih strateških aerodroma, da će Rusija doći pognute glave i reći 'uplašili ste nas, mi sad se povlačimo, a vi radite što hoćete'. Naravno, to se nije desilo. Rusi su dali memorandum, spisak zahteva koji se u suštini potpuno poklapa sa zahtevima koje je Rusija imala dan i dva dana i tri dana pre nego što je počela specijalna vojna operacija", rekla je Milinčić.
Milinčić smatra da ruski zahtevi nisu novi, već predstavljaju iste ciljeve koji su doveli do sukoba.
"Sve ono što je bio uzrok nevolje, uzrok da dođe do specijalne vojne operacije, je stavljeno na taj spisak i sada je ponovo stavljeno na spisak. Naravno, da su Ukrajinci hteli to da prihvate, ne bi ni bilo rata", objašnjava Milinčić.
Pored toga, razgovor se dotakao i ruskih predloga za prekid vatre, koji su za Ukrajinu ostali neprihvatljivi. Rusija je ponudila dve opcije za prekid vatre. Prva je ranije pomenuto povlačenje ukrajinske vojske iz oblasti koje Rusija smatra svojim po ustavu
Povezane vesti
Ruski uslovi za drugu opciju su sledeći:
- Zabrana razmeštanja Oružanih snaga Ukrajine i drugih paravojnih formacija Ukrajine, osim kretanja u svrhu povlačenja na udaljenost dogovorenu između Strana od granica Ruske Federacije
-
Prekid mobilizacije i početak demobilizacije
-
Prekid stranih isporuka vojnih sredstava i strane vojne pomoći Ukrajini, uključujući pružanje usluga satelitske komunikacije i obaveštajnih podataka
-
Sprečavanje vojnog prisustva trećih zemalja na teritoriji Ukrajine, okončanje učešća stranih specijalista u vojnim operacijama na strani Ukrajine
-
Garancije da će Ukrajina odustati od sabotaža i subverzivnih aktivnosti protiv Ruske Federacije
-
Osnivanje bilateralnog Centra za praćenje i kontrolu režima prekida vatre
-
Sprovođenje uzajamne amnestije "političkih zatvorenika" i oslobađanje pritvorenih lica
-
Ukidanja vanrednog stanja u Ukrajini
-
Objavljivanje datuma izbora za predsednika Ukrajine i Vrhovnu radu, koji moraju biti održani najkasnije 100 dana nakon ukidanja vanrednog stanja
-
Potpisivanje Sporazuma o implementaciji odredbi sadržanih u Odeljku I (gore opisani predlozi Ruske Federacije za mirovni sporazum). Ali to tek nakon izbora
Ukrajina je, puput Rusije, iznela neprihvatljive zahteve, uz spisak imena 339 "kidnapovane" dece čiji povratak traži:
- Prvi korak ka miru trebalo bi da bude 30-dnevno primirje bez preduslova.
- Ukrajina odbacuje neutralnost i želi da se pridruži unijama, uključujući EU i NATO
- Kijev odbija da prizna četiri regiona kao ruske i protestuje protiv toga da ih druge zemlje priznaju kao ruske
- Kijev odbija da razgovara o smanjenju vojske
- Ukrajina insistira na pravu da stacionira trupe i vojne baze drugih zemalja na svojoj teritoriji
- Kijev zahteva reparacije od Moskve. Dok se one ne isplate, snažno se protivi vraćanju zamrznutih zlatnih i deviznih rezervi.
Milinčić naglašava da su uslovi koje je Rusija ponudila u skladu sa njenim dugogodišnjim ciljevima.
"Ukrajina može sve da ispuni i Ukrajina naravno ne želi da kaže da će sve to da ispuni. Kad kažem žao govorim zbog ukrajinskog naroda, a ne zbog ukrajinske vlade, predsednika ili nekog drugog, da su to ruski ciljevi od prvog dana i da će oni biti ostvareni", kaže Milinčić.
Po njoj postoje samo dva načina da se ti ciljevi ostvare - milom ili silom.
"Jedan je ovako sedeći za stolom bilo u Istanbulu ili bilo gde i prihvatanjem toga jer ruska vojska napreduje sto kilometara (kvadratnih) dnevno. To se nije događalo čitave tri godine, i ako se tako nastavi, Ukrajine više uopšte neće biti. Dakle, ukoliko neće milom, hoće silom. Na žalost, to su zakoni rata. U rat se ne ide da bi se dogovaralo, jer da su ljudi mogli da se dogovore, ne bi govorilo oružje. Ali ako vi imate situaciju u kojoj nemate dogovora i u kojoj ste naterani da pitanja i probleme rašavate silom, onda morate biti jači i morate da pobedite. U ovom trenutku nema te zemlje na svetu, bez obzira da li je proruski ili proukrajinski orijentisana, koja neće reći da Rusija ima prednost i da će Rusija u ratu pobediti", ističe novinarka.
Deo razgovora fokusirao se na humanitarne aspekte sukoba, uključujući dogovor o razmeni zarobljenika i predloge za kratke lokalizovane prekide vatre. Dogovorena je razmena po novoj formuli: svi teško bolesni i ranjeni zarobljenici, kao i svi mlađi od 25 godina, biće razmenjeni, uz vraćanje posmrtnih ostataka 6.000 ukrajinskih vojnika. Rusija je predložila i kratke prekide vatre od dva do tri dana na pojedinim delovima fronta radi sakupljanja tela poginulih, što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nazvao "idiotskim".
Povezane vesti
Milinčić ističe značaj dogovora o razmeni zarobljenika kao jednog od retkih uspeha pregovora.
"Dopada mi se što na tom spisku ima i to da se vraćaju kućama svi koji imaju manje od 25 godina. Reklo bi se da njih ne treba vraćati jer su oni potencijalni vojnici. Međutim, to je stvarno jedan veliki znak dobre volje mladićima od 25 godina, odnosno manje od toga je više mesto kod kuće nego na frontu", rekla je Milinčić.
Pitanje sakupljanja posmrtnih ostataka sa "ničije zemlje" dodatno ilustruje stravične realnost na frontu
"Dalje ti prekidi ratovanja na nekim mestima su vezani, na žalost, za ogromne gubitke i za ta tela koja leže nesahranjena, koja pripadaju Ukrajincima, koja bi oni trebali da odnesu, jer sad je već leto, to će biti vrlo neprijatno, i ako ih Rusi sahrane, njihovi rođaci, porodice ih nikad neće videti. Logično i plemenito je da ih oni dobiju i sahrane", objašnjava Milinčić.
Politička situacija i budućnost pregovora
Govoreći o rejtingu Zelenskog Milinčić je izrazila skepticizam prema tome da je on toliko visok, ističući podeljenost javnog mnjenja.
"Verujem da postoji deo ljudi kod kojih mu raste rejting jer im se stalno govori kako oni pobeđuju, kako oni idu napred. I zamislite, kada oni kažu 'srušili smo Rusima most, uništili smo avion', to verovatno diže rejting. Međutim, većini ljudi je važno da im niko ne pogine, da ostane u svojim kućama i da žive u miru. Tako da verujem da njegov rejting baš i nije onako visok kako oni vole da kažu", kaže Milinčić.
Pitanje Zelenskijevog legitimiteta dodatno je komplikuje pregovore, prema našoj sagovornici.
"Vrlo važna stvar u celoj toj priči je zahtev Rusije da se u Ukrajini održe izbori. Potpisati ugovor ili dogovor ili bilo koji papir sa predsednikom, koji to već odavno nije, njemu je zaista istekao mandat i on može verovatno da koristi neke rupe u zakonu koje govore vanredna situacija, ratno stanje i šta ja znam. To je okej ako zadovoljiva njegovu zemlju, ali nije okej za međunarodne ugovore", objašnjava Milinčić.
Na kraju, Milinčić iznosi pesimističan pogled na mogućnost skorog rešenja sukoba, ukazujući na vojnu nadmoć Rusije.
"U ovom trenutku se od Ukrajine ne traži ništa više od onoga što je prirodno ruska teritorija. I prema tome, i što je već deo ruskog ustava, Ukrajina mora znati da ono što je po ruskom ustavu mora tako ostati. Ni Putin, ni niko drugi nema pravo da prekrši ustav i da kaže 'ovo više nije naša teritorija'. I Rusija će se za to boriti svim sredstvima koje ima, a to je daleko više od Ukrajine", rekla je Milinčić.
Milinčić zaključuje da je prekretnica u sukobu već prošla, ali da pregovori ipak nude tračak nade.
"Ako govorimo o dobroj volji koja se demonstrira i time što se seda za sto, možda zaista jeste prekretnica, možda zaista neko ubedi Ukrajinu da mora da prihvati ono što je neizbežno", kaže Milinčić.
Urednica Sputnika iznosi zaključak da međunarodno pravo zapravo ne postoji, jer moraju da ga poštuju samo slabije zemlje, što se pokazalo na primeru Srbije, ali skorije i Sirije.
"Međunarodno pravo diktiraju oni koji su jači. A pogotovo u ratu. Mi smo svedoci kršenja međunarodnog prava i na našem primeru vidimo kršenje međunarodnog prava u Dejtonu, vidimo kršenje međunarodnog prava na Kosovu i Metohiji i tako dalje. Međunarodno pravo je u Siriji dovelo teroriste na čelo Sirije i sad su to dobrotvori, a do juče su bili teroristi. Dakle, međunarodno pravo, moramo da se razumemo, ne postoji. Ono postoji za male i za slabije. Oni moraju da slušaju. Veći imaju dužu pušku, imaju bombu, imaju sve ono što imaju i, dakle, međunarodno pravo će se preformulisati onako kako pobedniku odgovara", rekla je naša sagovornica.
Kompletan razgovor sa Ljubinkom Milinčić pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)