Oko pola miliona ljudi na ulicama Francuske, Kolaković: "Ovi protesti su neka vrsta ultimatuma budućoj vladi"

Komentari

Euronews Serbia

Autor: Euronews Srbija

19/09/2025

13:14

veličina teksta

Aa Aa

U Francuskoj je više od 500.000 građana izašlo na ulice povodom dana društvene mobilizacije. Ministar unutrašnjih poslova Francuske Bruno Retajo rekao je da je tokom protesta uhapšeno 309 osoba kao i da je povređeno 26 policajaca. On je negirao da je na jučerašnjim protestima Francuska blokirana. Demonstracije su održane na više od 400 lokacija. Tokom protesta blokirana su 92 puta. Sindikati pozivaju premijera Sebastijana Lekornija da odustane od nacrta budžetskih mera koje je predložio njegov prethodnik Fransoa Bajru, a koje uključuju zamrzavanje socijalne pomoći kao i mere štednje.

Novi masovni protesti u Francuskoj, a tek prolazi prva radna nedelja nove vlade. Osam velikih sindikata pozvalo je građane da izađu na ulice protiv novih mera štednje koje opisuju kao brutalne budžetske planove.

Trećina učitelja u osnovnim školama je u štrajku prema navodima sindikata. U srednjim školama skoro polovina nastavnog osoblja ne dolazi na časove.

Nacionalna železnička kompanija je objavila da lokalne železničke linije rade sa oko 60 odsto kapaciteta.

Iako je novoimenovani premijer Sebastijan Lekurni brzo povukao nepopularan predlog o ukidanju dva državna praznika, za sada se ne odriče ostalih mera. Mali ustupak nije obeshrabrio sindikalne lidere, koji su prethodne nedelje održali protest na kojem je bilo više od 200.000 ljudi širom Francuske.

Kolaković: Iz ugla sindikata protesti se mogu smatrati uspešnim

Govoreći o masovnim protestima u Francuskoj, Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije kaže za Euronews Srbija da se procene o broju ljudi kreću različito u zavisnosti da li o njima govore sindikati ili policija. Kako ističe, poslednji ovakav veliki protest održan je 6. juna 2023. godine, kada su građani izlazili na ulice zbog penzione reforme.

"Ovog puta su protesti izazvani nepopularnim merama koje je francuski premijer koji je otišao, odnosno izgubio tu poziciju, Bajeru predložio, a koji se sada vide kao neka politika kontinuiteta i buduće vlade, odnosno budućeg premijera. Sindikati nastoje upravo da spreče budućeg premijera i buduću vladu da posegne za svim tim merama. Ovi protesti se iz ugla sindikata mogu smatrati uspešnim, jer smo videli značajan broj ljudi i u samom Parizu. Ai ja bih primetila, ako govorimo o broju stanovnika, koliko neki gradovi u unutrašnjosti imaju manje od Pariza, da se upravo snaga sindikata možda najviše pokazala u tim lokalnim sredinama, dakle u unutrašnjosti ovog puta. Međutim, verovatno ovi protesti neće biti jedini. Ovi protesti su neka vrsta ultimatuma prema budućoj vladi. Oni nastoje da realizuju pritisak na buduću vladu, kako bi ona, odnosno novi premijer Sebastijan Lekorni, se opredelio da popusti u smislu onih politika uštede koje se odnose na upravo ljude koji jesu članovi tih sindikata", rekla je ona.

Novi premijer je odmah nakon imenovanja najavio da pokreće opsežne, duboke konsultacije sa svim političkim faktorima kroz parlament.

"Međutim, problem jeste velika ušteda koja se planira u raznim drugim javnim službama i za različita socijalna davanja od čega u stvari sindikati ne odustaju. Jer juče na ulicama su uglavnom bili predstavnici sindikata prosvete, predstavnici raznih sindikata javnih preduzeća i naravno da postoji potencijal da se sada to nezadovoljstvo suštinski prelije", rekla je Kolaković.

Kako je dodala, postoje čak i dve vrste protesta.

"Videli smo u stvari nešto što nije tradicionalno u Francuskoj, taj pokret, odnosno protest pokreta blokirajmo sve, a sa druge strane ovo su već tradicionalni protest i jedan, da kažemo, i tradicionalan okvir komunikacije između vlade i sindikata, odnosno građana. I sam premijer je juče izjavio da ono što traže sindikati i ono što se dešava na ulicama, što su zahtevi građana jeste u stvari negde u srcu njegovih konsultacija. Iz toga možemo negde naslutiti da će doći do još nekih popuštanja, da li će ona biti dovoljna, videćemo svakako da su veliki rezovi koji su najavljeni, na primer, ako uzmemo samo zdravstvo, to je 5 milijardi uštede. Verujem da će se u tom sektoru razmišljati o umanjenju ili u nekim drugim sektorima. Tako da u tom kontekstu pretpostavljam da će sindikati, još ukoliko se ovi protesti nastave biti u prilici da nastave taj pritisak i da će opet reakcija od strane francuskog predsednika odnosno njegovog premijera biti takva da će popustiti u nekim segmentima", rekla je ona.

Kako ističe, pitanje francuskog deficita jeste pitanje koje postoji dugi niz godina. Dodaje da to nije samo pitanje Makronove vlade, već 20 godina se taj dug uvećava.

"Premijer Bajru u poslednjem obraćanju istakao je da se taj dug svake sekunde uvećava za 5.000 evra i da je to poslednja prilika da se Francuska spase i da ne ode u recesiju. Naravno da je put do toga još dug, ali je definitivno da mora postojati taj, da kažemo, društveni konsenzus. Interesantno i važno je reći da i politički akteri, pre svega govorim o onim umerenim, ali i oni akteri koji dolaze iz sfere sindikata, smatraju da postoji taj dug, da Francuska mora da reši deficit svog budžeta, međutim ono na što oni podsećaju jeste da mora postojati solidarnost. Sada je suština problema u stvari u tome na koji način će u stvari Francuska vlada rešiti ono što negde najveći deo ovih građana koji su izašli traži, a to je da se najviše oporezuju oni koji su najbogatiji", rekla je Kolaković.

Kako kaže, u ovom trenutku je i predsedniku Francuske i novom premijeru neophodno da uspostavi jednu atmosferu konsenzusa koja bi uvela Francusku u jedan relativno stabilan period do novih izbora koji tek tada garantuju punu stabilnost.