"Evropa na prvom mestu": Da li se Berlin okreće evropskoj odbrambenoj industriji, smanjujući zavisnost od SAD?

Decenijama se Nemačka oslanjala na SAD kada je u pitanju bezbednosna politika. Ali taj period je završen, kažu stručnjaci za Euronews. Nemačka planira da potroši do 83 milijarde evra na oružje proizvedeno u Evropi i da smanji zavisnost od američkih odbrambenih sistema, dok kancelar Fridrih Merc nastoji da izgradi "najjaču konvencionalnu vojsku Evrope" usled sumnji u pouzdanost Vašingtona pod Donaldom Trampom.

Prema izveštajima, nemačka vlada planira 154 velike nabavke vojne opreme između septembra 2025. i decembra 2026, pri čemu će samo osam odsto biti od američkih dobavljača, što je znatno manje u odnosu na prethodnu veliku zavisnost od američkih sistema.

Ova promena usledila je nakon Trampovih zahteva da NATO partneri povećaju vojnu potrošnju na pet odsto BDP-a, uz kupovinu više američkog oružja, što je navelo Berlin da sprovede strategiju "Kupuj evropsko", piše Euronews.

Zavisnost Evrope od američke vojne opreme značajno je porasla poslednjih godina. Prema podacima švedskog instituta za mirovna istraživanja SIPRI, uvoz oružja iz SAD u Evropu - uključujući Ukrajinu - se više nego utrostručio između 2020. i 2024. u odnosu na prethodnih pet godina.

Prvi put u poslednje dve decenije, najveći deo američkog izvoza oružja otišao je u Evropu, sa 13 odsto u periodu 2015-2019. na 35 odsto u periodu 2020-2024. Ukupno, evropske NATO države su u tom periodu udvostručile uvoz oružja, pri čemu je dve trećine tog uvoza stiglo iz SAD.

Nemačka je zabeležila posebno drastičan porast: uvoz oružja porastao je za 334 odsto, od čega je oko 70 odsto bilo iz SAD.

SAD su takođe nastavile da šire svoju vodeću ulogu na globalnom nivou. Izvoz im je porastao za 21 odsto između ova dva petogodišnja perioda, a njihov udeo u svetskoj trgovini oružjem povećao se sa 35 odsto na 43 odsto.

Sada se Berlin okreće novom kursu, u skladu sa motom "Kupuj evropsko".

Tanjug/AP/Axel Heimken

Dugme za onesposobljivanje?

Prema američkom stručnjaku i autoru dr Josef Bramlu, ovaj potez ne treba posmatrati kao grešku u zbunjivanju uzroka i posledice.

"Uzrok je bio što je Tramp jasno dao do znanja da se više ne može računati na Ameriku", rekao je Braml za Euronews i dodao da je postalo jasno da "više nema smisla plaćati danak za zaštitu koju više ne dobijamo".

Prema Bramlu, taj "danak" se plaćao kupovinom američkog oružja koje je Nemačku i druge evropske zemlje činilo zavisnim od američkih sistema.

Tu spada i protivvazdušni sistem Patriot, od kojih Nemačka trenutno poseduje šest. Sistem se smatra jednim od najsavremenijih i najmoćnijih protivvazdušnih sistema na svetu.

Prema američkim medijima, američka vlada je privremeno zaustavila izvoz ovih sistema jer Pentagon smatra da ih ima u ograničenim količinama i želi ih prvenstveno zadržati za sopstvene potrebe. Međutim, za neke vrste oružja još ne postoji evropsko rešenje. To se, na primer, odnosi na lovac F-35.

Kristof Gomar, bivši šef francuske vojne obaveštajne službe i sadašnji poslanik u Evropskom parlamentu iz redova Evropske narodne partije, ove godine je izneo teoriju o takozvanom „"kill switch-u", odnosno dugmetu za prisilno gašenje i onesposobljivanje.

Prema Gomarovim tvrdnjama, SAD bi u avione ugrađivale blokirajući sistem koji bi mogao da se aktivira ako Pentagon ne odobri plan leta.

Međutim, postojanje takvog dugmeta nije potvrđeno, jer "ne postoji način da se F-35 jednostavno isključi na daljinu", rekao je portparol nemačkog Ministarstva odbrane za glavnu emisiju javnog servisa ARD, Tagesschau. Nemačka vlada takođe održava narudžbinu za lovce.

"F-35 je lovac pete generacije koji još ne postoji u Evropi", rekla je portparolka Saveznog biroa za opremu, informacione tehnologije i podršku Bundesvera (BAAINBw) za Euronews.

"Zahvaljujući tehnologiji nevidljivosti, gotovo je nemoguće prepoznati ga. Ako oružane snage od nas traže takve stvari, možemo kupovati samo iz SAD", dodala je.

"Suverenitet takođe znači da možeš da se zaštitiš"

Piter Vezeman, istraživač u Štokholmskom institutu za istraživanje mira (SIPRI) i koautor studije o najnovijim brojkama uvoza oružja iz SAD u Evropu, ističe da Evropa već preduzima kontramere.

"NATO države u Evropi preduzele su korake da smanje zavisnost od uvoza i ojačaju sopstvenu odbrambenu industriju. Ali transatlantski odnosi u oblasti odbrane imaju duboke korene", rekao je Vezeman.

Maršalov plan i NATO postavili su temelje za bezbednosne i ekonomske odnose između Nemačke i SAD nakon Drugog svetskog rata. Od kako je Tramp stupio na dužnost, nemačka vlada nastoji da održi bilateralne odnose. Ipak, nemački kurs je u suprotnosti sa očekivanjima američkog predsednika.

Tramp je drugi mandat započeo obećanjem "Amerika na prvom mestu". Ovaj niz političkih mera ima za cilj da donosi spoljnopolitičke i unutrašnje odluke koje prioritet daju interesima SAD u odnosu na sve ostale zemlje.

Tanjug AP/Manuel Balce Ceneta, profimedia

Još u februaru, Tramp je pozvao NATO partnere da povećaju odbrambene troškove na pet odsto i nabavljaju američko oružje. U svom budžetu, tzv. "Jedan veliki prelepi zakon“, Tramp je predvideo oko 150 milijardi dolara obaveznih sredstava za Ministarstvo odbrane kao deo svoje agende "Mir kroz snagu".

Prema Bramlu, SAD se mogu osloniti na svoju odbrambenu industriju, posebno kada je reč o rezervnim delovima ili softveru za pojedinačne sisteme.

"Suverenitet takođe znači da možeš da se zaštitiš", rekao je.

Ako to nije slučaj, Braml smatra da sebe činimo ranjivim na ucenu. Tokom svoje prve zvanične posete Beloj kući, Merc je priznao da "hteli mi to ili ne, dugo ćemo ostati zavisni od Sjedinjenih Američkih Država.“

"Bezbednost je nestala, Paks Amerikana je mrtav"

"Živimo u novoj eri, u multipolarnom svetskom poretku, i ako ne uspemo da uspostavimo Evropu kao nezavisan stub, onda smo izgubili u ovom svetu u kome jaki rade ono što mogu, a slabi trpe", objasnio je Braml.

Ipak, pogled na statistiku patenata pokazuje da Vašington i dalje diktira tempo u Evropi kada je reč o odbrambenoj tehnologiji.

Prema studiji Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (IW), američke kompanije su između 2015. i 2021. registrovale skoro 18.000 patenata, dok je svih 27 zemalja članica EU zajedno registrovalo manje od 12.000 patenata.

Sa oko 4.300 prijava patenata, Nemačka je druga u EU, odmah iza Francuske, ali je generalno veoma zavisna od američkih kompanija.

Zato, za Bramla, nastavak dosadašnje prakse nije opcija. "Bezbednost je nestala, Paks Amerikana je mrtav", zaključio je.