Opasnost leti iznad Evrope: Da li nas dronovi vode u novu trku naoružanja?
Komentari
04/10/2025
-20:39
Nakon što su u najmanje 10 evropskih zemalja zabeleženi incidenti sa misterioznim upadima dronova, sve više se u državama članica može čuti da se razmišlja o svojevrsnom "dron zidu". Zapravo "Dron zid", kako je Euronews ranije pisao je Baltički dron zid, zajednički poduhvat koji ima za cilj da ojača istočnu granicu EU i NATO-a kroz složen sistem odbrane zasnovan na dronovima.
U poslednjih nekoliko meseci upad drona na svoju teritoriju prijavili su: Litvanija, Letonija, Danska, Norveška, Rumunija, Poljska, Estonija, Nemačka i Francuska.
Aleksandr Burilkov je za Euronews izjavio da evropske zemlje znatno zaostaju za Rusijom i Ukrajinom po pitanju tehnologije dronova, ali da lideri ne bi trebalo da preterano reaguju na nedavne incidente sa dronovima.
"Evropa ne bi trebalo histerično da reaguje na nedavne upade dronova", rekao je Burilkov, zamenik direktora za istraživanje u GLOBSEC GeoTech Centru, u intervjuu za Euronews.
Iryna Volina/Alamy/Profimedia
Nedavni incidenti registrovani su u Poljskoj, Danskoj, Rumuniji i Estoniji. U Poljskoj je NATO uzbunjivao lovačke avione, nakon više od desetak dronova koji su prekršili poljski vazdušni prostor. U Danskoj je aerodrom u Kopenhagenu bio zatvoren zbog incidenta sa dronom. Pre nekoliko dana je finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen izjavila da Evropa ne bi trebalo da paniči - a Burilkov se sa tom ocenom saglasio.
"Ovakve stvari su se dešavale redovno tokom Hladnog rata. I opet, Hladni rat je ostao hladan. Smirena glava i pragmatičan pristup ovim incidentima, mislim da je ključno", rekao je Burilkov, te dodao:
"Lekcija koju oni zaista treba da nam daju je da ne reagujemo histerično. Već da budemo spremni, za svaki slučaj".
Povezane vesti
Opasnost je sada manja nego u eri Hladnog rata
Burilkov kaže da trenutna pretnja nije toliko izražena kao za vreme Hladnog rata.
"Ovo se dešava otkako je Sovjetski Savez imao savremene avione. Razni incidenti su se dešavali tokom tog perioda, koji je bio napetiji nego danas, a nije nikada eskaliralo u otvoreni rat. I to treba da zapamtimo", rekao je Burilkov, stručnjak za vojne i bezbednosne teme u Rusiji, Kini i post-sovjetskom prostoru, član Evropske ekspertske mreže za pitanja terorizma.
Euronews je kontaktirao Burilkova kako bi analizirao inicijativu EU "dron zid". Evropska komisija je prošle nedelje iznela ideju o "zidu od dronova" – mreži za detekciju i odgovor duž istočne granice EU. Ovaj sistem bi, navodno, otkrivao i uništavao sumnjive dronove koji ulaze u EU.
U ovu inicijativu uključeno je 10 država članica: Bugarska, Danska, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka i Finska – sa učešćem Ukrajine, zemlje sa najnaprednijim sposobnostima u proizvodnji dronova.
NATO je takođe uključen u razgovore, što je po Burilkovu razumljivo, jer savez i dalje zaostaje u odnosu na Rusiju i Ukrajinu kad je reč o dronovima.
"Mislim da je ovo pitanje paralelnih sposobnosti, jer iako je rat u toku već više od tri godine, NATO je i dalje relativno slab po tom pitanju u poređenju sa Ukrajinom i Rusijom. Rusi imaju prednost zbog velike industrije, Ukrajinci zbog fleksibilnog inovacionog ekosistema. Ali obe države su ispred Evrope", naveo je on.
Brza evolucija i problem masovne proizvodnje
Burilkov ističe dva ključna faktora koja Evropa mora da uzme u obzir pri realizaciji inicijative za "zid od dronova" - brzo razvijajući sektor dronova i pitanje masovne proizvodnje.
Povezane vesti
"Možeš dosta brzo da unaprediš dronove, jer su mali i jednostavni za izradu", naveo je on.
Drugi problem je kapacitet proizvodnje. Upotreba dronova u Ukrajini sa obe strane je ogromna.
"Ne samo mali kvadkopteri, već i veći dronovi kao što su ruski Geran (Shahed) ili dugolinijski ukrajinski. Još nemamo kapacitet da proizvodimo u dovoljnim količinama, pa je ideja dron zida da može da se gradi u velikom obimu da bi imalo efekta", podvukao je sagovornik Euronewsa.
Povezane vesti
Burilkov dodaje da Evropa treba da razvije fleksibilne kapacitete, jer se industrija vrlo brzo menja.
"Nema smisla kupovati dronove koji su sada najbolji, a onda ih gomilati, jer pitanje je da li će za nekoliko godina i dalje biti efikasni. Bolje je imati dvostruku strategiju: razvijati proizvodne kapacitete da se može skalirati kad bude potrebno, ali i ostati na vrhu inovacija", dodao je.
Takođe je napomenuo da razvoj dronova mora biti integrisan sa tradicionalnim vojnim sposobnostima.
Tanjug/AP/Rafal Niedzielski
"Ne možeš samo kupovati dronove i zanemariti tradicionalne snage poput tenkova, artiljerije i avijacije. Dronovi moraju da budu deo sistema koji uključuje sve te elemente", naveo je.
Izazovi: različiti protokoli i gustina naseljenosti
Još jedan izazov za "zid od dronova" jeste to što svaka članica ima različite politike kada je u pitanju neutralizacija dronova.
"U Nemačkoj vojna obuka često bude ometana zbog dronova. Ako je slučaj samo jedan dron, možda može da se neutralizuje, ali ako se desi u naseljenom području, kao što je aerodrom u Danskoj, ne možeš ni početi da pucaš bez rizika da se povredi neko", kaže Burilkov.
Evropa može da uči iz incidenta u Poljskoj, kada je početkom septembra najmanje 19 dronova, navodno iz Rusije, prešlo poljski vazdušni prostor. Neki su oboreni, dok su se drugi srušili nakon što im je ponestalo goriva.
Komentari (0)