Od Žaka Santera do Mogerini: Prete li Evropskoj uniji velika kriza i tektonske političke promene?
Komentari
04/12/2025
-09:40
Tačno godinu dana nakon što je Ursula fon der Lajen po drugi put stupila na dužnost predsednika Evropske komisije, temelji same Unija su se zatresli. Istraga o navodnoj prevari u javnim nabavkama zahvatila je Federiku Mogerini, bivšu potpredsednicu Komisije i šeficu evropske spoljno-političke službe (EEAS) od 2014. do 2019, te Stefana Sanina, italijanskog diplomatu koji je do proleća ove godine bio generalni sekretar EEAS-a. Senka sumnje i optužbi, opet, pada pravo pred vrata predsednice fon der Lajen.
"Ljudi koji ne vole fon der Lajen iskoristiće ovo protiv nje", upozorio je jedan visoki zvaničnik EU za Politico.
Sve je počelo u utorak, kada je Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) objavilo da su privedeni Mogerini i Sanino zbog "jake sumnje" da se desila prevara sa tenderom za osnivanje diplomatske akademije pri prestižnom Koledžu Evropa, gde je Mogerini bila rektor.
Prevara se ogledala u nabavkama, postojala je korupcija, sukob interesa i kršenje službene tajne. Nakon prvobitnog zadržavanja od strane policije i davanja iskaza istražiteljima, Mogerini i Sanino su pušteni da se brane sa slobode.
Ipak, ako se sve ono što im se stavlja na teret i dokaže, reč je o političkoj "bombi" koja bi, figurativno rečeno, mogla da "digne u vazduh" kredibilitet celog sistema, smatraju analitičari.
Tanjug/AP/Jean-Francois Badias
Fon der Lajen, već pod optužbama za nedostatak transparentnosti i sukob sa spoljno-političkim krilom EU, sada hoda po tankoj žici. Skandal vuče korene još iz njenog prvog mandata, a kritičari su požurili sa pozivima za četvrto glasanje o nepoverenju u Evropskom parlamentu.
"Na kocki je kredibilitet naših institucija", oštro je rekla Manon Obri, kopredsedavajuća grupe Levice u Parlamentu.
Povezane vesti
Četiri zvaničnika EU za Politico upozoravaju da će ovo dodatno zakuvati već napete odnose između fon der Lajen i trenutne šefice EEAS-a, visoke predstavnice Kaje Kalas.
Jedan zvaničnik Komisije brani predsednicu, prebacujući krivicu na autonomnu EEAS, koja formalno pada pod nadzor Kaje Kalas, iako je i ona deo Komisije.
Najveći skandal u Briselu od 1999. godine?
Ako se optužbe potvrde, upozorava Politico, ovo bi bio najveći skandal u Briselu otkako je 1999. godine cela Komisija Žaka Santera podnela ostavku zbog optužbi za finansijske malverzacije.
Kriza u vreme Santera bila je pravi zemljotres, istraga je otkrila haos u upravljanju fondovima, sa optužbama za nepotizam i zloupotrebu novca, posebno u slučaju francuske komesarke Edit Kreson, koja je navodno zapošljavala prijatelje i rođake bez kvalifikacija.
Santer, tadašnji predsednik Komisije, lično je apelovao na francuskog premijera Lionela Žospena da pritisne Pariz da smeni Kreson i sačuva Komisiju, ali Žospen je odbio, navodno iz solidarnosti sa francuskim interesima i straha od političkog odjeka kod kuće.
Predsednik Žak Širak i Žospen čak su zvali Santera veče pre odluke, ali bezuspešno, sledećeg dana svih 20 komesara dalo je ostavke, ostavljajući EU u haosu.
Santera je privremeno zamenio Manuel Marin iz Španije i nestabilnost je trajala do formiranja nove Komisije pod Italijanom Romanom Prodijem.
Povezane vesti
Taj slučaj je postao simbol kako nacionalni interesi mogu da potope evropske ambicije.
Tri različite sudbine: Da li bi Mogerini bila spasena da ima poslanički imunitet?
Te 1999. godine jedan Italijan je "spasavao" Evropsku uniju i Komisiju, a 26 godina kasnije tri Italijanke donose veliku krizu u srce Unije. Međutim, sve tri imaju različitu sudbinu, zasad.
Amnestija ili zaštita od istrage kada su u pitanju poslanici Evroparlamenta zavisi od mnogih faktora. Optužena Federika Mogerini je političarka levog centra, članica Demokratske partije (PD), najveće italijanske opozicione snage.
Njena partija je deo porodice evropskih Socijalista, i dosledno podržava Komisije i predsednike ispred EPP, uključujući fon der Lajen.
Karijera Mogerini u telima EU započela je burno, jer je upravo nju 2014. godine tadašnji italijanski premijer Mateo Renci nominovao za italijansku komesarku u Komisiji Žan-Kloda Junkera.
Posle žestoke debate u Parlamentu zbog njenih stavova o Rusiji, izabrana je za visoku predstavnicu za spoljnu politiku i bezbednost. To je odobreno od lidera svih članica EU u avgustu iste godine.
Po završetku mandata u Komisiji, Mogerini je postala rektor Koledža Evropa, a samim tim je ostala i bez imuniteta koji bi je zaštitio od istrage.
Upravo na taj poslanički imunitet se oslonila njena frakcija Socijalisti u slučaju zaštite jedne od svojih poslanica, Elizabete Gvalmini. Naime, na glasanju pravosudnog odbora odlučeno je da se ne skine imunitet Gvalmini, jednoj od dve poslanice italijanskih Socijalista u Evroparlamentu.
Cegarra/EUC/Zuma Press/Profimedia
Gvalmini je, zajedno sa Alesandrom Moreti, prema optužbama, bila deo afere Qatargate, a imunitet joj nije skinut uz obrazloženje da belgijski tužioci nisu dostavili dovoljno dokaza. Obe odluke mora da potvrdi cela skupština Parlamenta na plenarnoj sednici 15. decembra.
Grupa Socijalista i demokrata (S&D) od početka tvrdi da navodni prestupi koje belgijski tužioci pripisuju poslanicama nisu podržani dovoljno jakim dokazima u zahtevu za ukidanje imuniteta.
Evropska narodna partija (EPP) i Obnovimo Evropu (Renews) složili su se s tim u slučaju Elizabete Gvalmini, ali su procenili da su optužbe protiv Alesandre Moreti dovoljno jake da joj se imunitet ukine.
Grupa S&D je u utorak uveče lobirala kod ostalih političkih grupa da zaštite obe poslanice, rekla su za Politico dvojica zvaničnika. Oni su takođe tražili tajno glasanje kako bi pojedini poslanici mogli da prekrše partijsku liniju i zaštite Moreti. Međutim, taj pokušaj je propao.
Gvalmini se sumnjiči da je uz pomoć drugih osumnjičenih u aferi Qatargate došla do mesta potpredsednice grupe S&D i koristila uticaj da unutar grupe manipuliše raspravama i odlukama u korist Katara. Moreti se istražuje zbog navodnog primanja finansijske koristi u zamenu za povoljne izjave o Kataru.
Iako su sve tri članice Socijalista, sudbine Mogerini, Gvalmini i Moreti se značajno razlikuju. Ono što ostaje da se vidi je da li će u odnosu na sve ove probleme opstati koalicija koja pruža podršku trenutnoj Komisiji?
"Sanitarni kordon" je srušen: Može li to da utiče na dalji rasplet?
S druge strane, čini se kako zbog problema na levom političkom spektru Evroparlamenta može da se raduje suprotni politički pol.
Naime, u novembru ove godine Ursula fon der Lajen i njena Evropska narodna partija (EPP) desnog centra efektivno su srušili "sanitarni kordon" prema krajnjoj desnici u Evropskom parlamentu.
Nakon meseci pretnji i tajnih pregovora, EPP je počela da sarađuje sa desničarima iz grupe Patriote za Evropu i ECR, glasajući zajedno za rezolucije koje se tiču ublažavanja zelenih propisa.
Kako je pisao Politico, ovo je "potpisalo smrtnu kaznu sanitarnom kordonu", dok je Voxeurop naglasio da je EPP time prekinuo blokadu koju su godinama održavali socijaldemokrate, liberali i zeleni.
Tanjug/AP/Alexander Kazakov
Štaviše, oni koji su održavali i uspostavljali "santirani kordon" prema desnici, sada imaju breme i teret teških optužbi za korupciju. Socijalisti sa čak tri svoje poslanice/komesarke, a u svakom slučaju visoke dužnosnice, pred Komisijom i ostatkom Parlamenta stoje poljuljanog kredbiliteta.
Pitanje koje se nadvija nad zgradom Evroparlamenta i Evropske komisije je da li je to dovoljno za tektonske promene u kursu i smeru Evropske unije? Može li da se dogodi (ne)zamislivo?
Komentari (0)