Da li smo zaista nikad bliže miru u Ukrajini? Dva pitanja su još uvek "kamen spoticanja" za obe strane

Sjedinjene Američke Države su završile dvodnevne razgovore sa ukrajinskim i evropskim pregovaračima u Berlinu, nakon čega su usledili dodatni razgovori među evropskim liderima. Svi ovi sastanci su završeni pozitivnim porukama u vezi sa mogućnošću mirovnog sporazuma za Ukrajinu.

Razgovori su bili usmereni na bezbednosne garancije za Kijev kako bi se sprečila buduća ruska agresija, pri čemu to pitanje ostaje - uprkos pozitivnim znacima, ključna tačka u pregovorima sa Moskvom.

Još jedna velika prepreka je budućnost Donbasa jer Rusija zahteva od Ukrajine da joj preda kontrolu nad regionom kao preduslov za postizanje sporazuma.

U ponedeljak uveče, lideri su govorili o "značajnom napretku". Nemačka strana je čak navela da postoji mala, ali realna šansa za brzo postizanje sporazuma, istovremeno nagoveštavajući ideju o primirju tokom božićnog perioda. Sa svoje strane, Donald Tramp je rekao da smo "bliže nego ikad" postizanju sporazuma.

Kakva je, međutim, stvarna slika? CNN je sumirao činjenice i pitanja.

Šta se dogodilo na razgovorima u Berlinu?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i glavni pregovarač ukrajinske strane Rustem Umerov, sastali su se u nemačkoj prestonici sa specijalnim izaslanikom Trampa, Stivom Vitkofom, i zetom američkog predsednika, Džaredom Kušnerom. Nemački kancelar Fridrih Merc takođe je učestvovao u razgovorima, tokom kojih su pregovarači radili na najnovijoj verziji američkog mirovnog plana.

"Ovo ne znači da sada imamo savršen sporazum, ali je to verzija na kojoj možemo da radimo", izjavio je Zelenski novinarima u Berlinu. "Amerikanci žele brzo rešenje. Nas zanima da održimo kvalitet čak i sa ovim tempom. Ako se brzina i kvalitet udruže, bićemo apsolutno saglasni".

Tanjug AP/Robin van Lonkhuijsen/Pool Photo via AP

Ukrajinski predsednik je čak u utorak izjavio u holandskom parlamentu da je tokom mirovnih pregovora radio sa SAD-om "vrlo detaljno na dokumentima koji bi mogli zaustaviti rat i garantovati bezbednost". "Svaki detalj je važan jer nijedan ne sme postati nagrada za rusku agresiju", dodao je.

Sada postoji pet odvojenih dokumenata u centru diskusija u okviru predloženog mirovnog sporazuma. Oni uključuju pravno "obavezujuće" bezbednosne garancije koje bi trebalo da prođu glasanje u američkom Kongresu, kao i planove za finansiranje obnove Ukrajine nakon rata.

Lideri Evropske unije, Danske, Finske, Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Norveške, Poljske, Švedske i Ujedinjenog Kraljevstva sastali su se u Berlinu na odvojenim razgovorima, nakon kojih su se obavezali da će sarađivati sa SAD-om na "snažnim bezbednosnim garancijama i merama podrške za ekonomski oporavak Ukrajine".

Kremlj je u utorak izjavio da još nije video tekst najnovijih predloga u vezi sa NATO bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.

"Želimo mir, ne želimo primirje koje bi Ukrajini dalo prostor da se pripremi za nastavak rata. Želimo da zaustavimo ovaj rat i postignemo naše ciljeve, zaštitimo naše interese i osiguramo mir za Evropu u budućnosti", izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima, odgovarajući na pitanje o održivosti "božićnog primirja".

Koje mere su Evropljani predložili?

Obaveze predložene u zajedničkom saopštenju evropskih lidera uključivale su sledeće:

"Međunarodne" snage u Ukrajini, sa doprinosima u trupama od članova takozvanog Saveza voljnih i "uz podršku SAD-a". Ove snage će pomoći u zaštiti ukrajinskog vazdušnog prostora i teritorijalnih voda "delujući, između ostalog, unutar Ukrajine".

Mehanizam nadzora, pod vođstvom SAD-a, koji će uključivati i međunarodno učešće. "Značajna podrška Ukrajini za izgradnju njenih oružanih snaga, koje bi trebalo da dostignu nivo od 800.000 trupa u mirnodopsko vreme".

Tanjug/AP/Lisi Niesner

Buduća ulaganja u Ukrajinu, uključujući trgovinske sporazume i "izdvajanje značajnih sredstava za oporavak i obnovu". Isto saopštenje ističe da: "U tom kontekstu, ruska imovina u Evropskoj uniji je zamrznuta".

Da li će se Rusija složiti?

Ovo je, prema CNN-u, i najveće pitanje. Kremlj je izjavio da se protivi bilo kom scenariju koji uključuje raspoređivanje NATO trupa u Ukrajini.

Ruska vlada je čak insistirala da Ukrajina ustavno garantuje da se neće pridružiti NATO-u ili da neće prihvatiti snage članica Alijanse unutar svojih granica.

Zvaničnici SAD-a tvrde da je oko 90 odsto pitanja između Rusije i Ukrajine rešeno, opisujući pitanje teritorijalnih ustupaka kao najkritičniju tačku koja ostaje.

Jedan američki zvaničnik je izjavio da je američka strana ponudila "hranu za razmišljanje" kako bi se prevazišla ova prepreka, kao što je ideja o razvoju slobodne ekonomske zone u delovima Donbasa.

Pregovarački tim SAD-a je čak predložio da takva zona bude demilitarizovano područje, odakle bi ukrajinske snage trebalo da se povuku, dok ruske snage ne bi mogle da uđu. Ostaje nejasno, međutim, da li će ruski predsednik Vladimir Putin ostaviti po strani svoje maksimalističke zahteve da bi se složio sa nečim takvim.

Tanjug/AP/Pavel Bednyakov

Istovremeno, Ukrajina je pokrenula pitanja o tome ko bi upravljao takvom zonom i kako bi se osiguralo da se povlačenje trupa poštuje sa obe strane.

"Amerikanci pokušavaju da nađu kompromisno rešenje... želim još jednom da naglasim: 'slobodna ekonomska zona' ne znači da će biti pod kontrolom Ruske Federacije. To su važne tačke za mene u bilo kom predlogu koji se tiče Donbasa", izjavio je Zelenski u ponedeljak, dodajući da Ukrajina neće priznati privremeno okupirani deo istočnog Donbasa kao legalno ili de facto ruski.

Zvaničnici SAD-a su opisali bezbednosne garancije kao "slične Članu 5", referirajući na princip NATO ugovora da se napad na jednog člana smatra napadom na sve. Zvaničnici su odbili da se upuštaju u detalje o tome kakva bi mogla biti uloga SAD-a i samo su napomenuli da nema govora o slanju američkih snaga na ukrajinsku teritoriju.

"Pre nego što napustimo bojno polje, moramo biti apsolutno sigurni koje su to bezbednosne garancije", naglasio je Zelenski.

Koji su naredni koraci?

U međuvremenu, Zelenski nastavlja svoje diplomatske razgovore. Juče, u utorak, posetio je Holandiju da razgovara o mogućnosti odštete od Rusije za štetu nanetu tokom rata.

"Razgovori se ne tiču samo prekida vatre, već i bezbednosnih garancija", izjavio je Zelenski. "Nije reč samo o fizičkoj bezbednosti, već i o tome da Rusija konačno nauči da živi u skladu sa vladavinom prava. To će funkcionisati samo ako postoji stvarna odgovornost, ako kažnjavanje agresora postane neizbežno".

Tanjug/AP/Alex Brandon

Tramp, koji je telefonski učestvovao na sastanku evropskih lidera u ponedeljak, izjavio je da "stvari izgledaju kao da idu u dobrom smeru, ali da to govorimo već dugo vremena čak i kada nije tako". Ipak, rekao je da je sastanak bio "vrlo dobar" i da je imao "dug razgovor" sa Zelenskim, napominjući čak da su SAD kontaktirale i Putina.

"Mislim da smo sada bliže nego ikad (sporazumu) i videćemo šta možemo da uradimo", izjavio je Tramp u ponedeljak iz Ovalnog kabineta. "Problem je što će Rusija hteti da to okonča, a onda odjednom neće hteti, i Ukrajina će hteti da to okonča, a onda odjednom neće hteti. Dakle, moraćemo da ih dovedemo na zajednički teren".