Rat kao realna opcija? Šta Evropa zaista radi kako bi se zaštitila
Komentari
18/01/2026
-08:03
Invazija Rusije na Ukrajinu, u kombinaciji sa stalnim pritiskom SAD, ostavila je Evropsku uniju sa jedinom opcijom – da se pozabavi sopstvenim kapacitetima odbrane i bezbednosti.
Ulozi su visoki, jer se ne nazire kraj rata u Ukrajini. Istovremeno, poverenje je nisko, jer Evropa deluje ranjivo, kako vojno, tako i diplomatski nepripremljeno, piše Euronews.
Glavni prioritet Evrope je da se zaštiti dok istovremeno podržava Ukrajinu. Lideri EU su u decembru dogovorili novi zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u oktobru najavila nove inicijative u oblasti odbrane, predstavljajući ih kao korake za jačanje evropskog odvraćanja protiv Rusije i drugih protivnika do 2030. godine.
Dodatnu napetost stvorila je izjava Vladimira Putina 2. decembra da je Rusija spremna da se bori ako bude potrebno i da neće ostaviti "nikoga s kim bi se pregovaralo".
Generalni sekretar NATO, Mark Rute, izjavio je da "su sledeća meta Rusije" i upozorio na mogući napad na savez u narednih pet godina.
Strategija nacionalne bezbednosti SAD kritikovala je Evropu i njen politički program, nazivajući je slabim saveznikom. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus ponovio je upozorenja vojnih istoričara iz novembra prošle godine, rekavši da "smo već imali naše poslednje leto mira".
Suštinska briga je jasna: Evropljani sada veruju da je ruski napad na NATO ili susedne zemlje sve verovatniji, što stvara snažan osećaj hitnosti za preduzimanje akcije.
Povezane vesti
Da li su Evropljani spremni za rat?
U nedavnoj anketi Euronews-a, u kojoj se postavljalo pitanje "Da li biste se borili za granice EU?", odgovori otkrivaju raširenu neodlučnost po pitanju mogućnosti rata.
Od 9.950 ispitanih, tri od četiri, odnosno 75 odsto, reklo je da ne bi bili spremni da uzmu oružje u ruke. Njih 19 odsto je izrazilo spremnost da se bori, dok je 8 odsto bilo neodlučno, što odražava nesigurnost i u ličnoj spremnosti, ali i u tome da li je njihova zemlja spremna za potencijalni sukob.
Anketa YouGov potvrdila je da se ruska agresija smatra jednom od najvećih pretnji Evropi – 51 odsto u Poljskoj, 57 odsto u Litvaniji i 62 odsto u Danskoj. Ista anketa pokazala je da "oružani sukobi" predstavljaju treću najveću zabrinutost među Evropljanima koji su učestvovali u istraživanju.
Iako evropski lideri dele ove zabrinutosti, prvenstveno su baltičke zemlje – Litvanija, Estonija i Letonija – preuzele vodeću ulogu. Ove države imaju razlog za to: nalaze se na istočnoj granici NATO i EU i dele više od 1.000 kilometara granice sa Rusijom i Belorusijom.
Litvanija je počela sa postavljanjem takozvanih "zidova od dronova". U saradnji sa Letonijom, obe zemlje obnavljaju močvare na svojim teritorijama kako bi stvorile prirodne odbrambene barijere. Takođe su pokrenuli nacionalne kampanje podizanja svesti, vežbe otpornosti i televizijske probe kako bi pomogli ljudima da se mentalno pripreme za mogući sukob.
Tanjug/AP Photo/Mindaugas Kulbis
Prošle godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova Litvanije obezbedilo je mape sa linkovima do skloništa i brojevima hitnih linija. Letonija je dodala obavezni kurs nacionalne odbrane u javni obrazovni program.
Poljska je podigla barijere duž granice sa Belorusijom i uvela kurseve bezbednosnog obrazovanja u većini javnih škola, od kojih neki uključuju obuku za rukovanje vatrenim oružjem za decu već od 14 godina.
Povezane vesti
"U osnovnim školama zahtevi uključuju teorijsku pripremu o bezbednom rukovanju oružjem", objasnilo je poljsko Ministarstvo obrazovanja u mejlu za Euronews.
Finska i Estonija poslale su domaćinstvima brošure sa uputstvima šta treba raditi u slučaju rata, podsećajući na mere preduzimane tokom Hladnog rata. Brošure objašnjavaju šta spakovati, kako prepoznati sirene i upozorenja, i koje korake preduzeti tokom evakuacije ili nestanka struje.
Švedska je 2025. pokrenula nacionalnu inicijativu da svakom domaćinstvu pošalje ažurirane brošure "Ako dođe kriza ili rat", obnavljajući javne bezbednosne protokole iz perioda Hladnog rata. Sve tri zemlje takođe su integrisale odbranu u svoje obrazovne programe, pri čemu je Estonija 2023. uvela poseban kurs nacionalne odbrane za srednje škole.
Povezane vesti
Paralelno, primećen je vidljiv porast građana širom Evrope koji postavljaju pitanja o ratnoj spremnosti na internetu. Trendovi ukazuju na zabrinutost: u zemljama geografski bliskim Rusiji, poput Finske, Estonije, Poljske, Litvanije i Švedske, Google podaci pokazuju skok pretraga tokom poslednjih pet godina za pojmove poput "šta spakovati za rat ili evakuaciju?" i "gde su skloništa u mojoj blizini?", sa naročitim porastom u 2025. godini.
Šta radi Brisel?
Nazovite to panikom ili oprezom, ali nacionalne vlade nisu jedine koje preduzimaju korake za jačanje odbrambenih kapaciteta. Na nivou EU, pokrenuto je nekoliko inicijativa kako bi se poboljšala sposobnost bloka za scenario "samo u slučaju", koji sada izgleda verovatniji nego ikada.
Budžeti za odbranu širom Evrope porasli su i dostigli više od 300 milijardi evra u 2024. godini. U međuvremenu, predlog za Višegodišnji finansijski okvir (MFF) EU za period 2028–2034, koji je u julu najavila predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, predviđa dodatnih 131 milijardu evra za vazduhoplovstvo i odbranu, što je pet puta više od prethodnog okvira.
Plan "Readiness 2030", koji su podržale svih 27 članica, predstavlja prvi, a možda i najvažniji strateški plan za jačanje odbrane u Evropskoj uniji.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Cilj mu je da zatvori praznine u kapacitetima i ubrza vojni odgovor omogućavanjem kretanja trupa i opreme preko granica EU u roku od tri dana u mirnodopskim uslovima i u roku od šest sati u vanrednim situacijama. Ovo bi se postiglo ukidanjem fragmentisanih sistema dozvola koji trenutno izazivaju značajna kašnjenja, kao i uspostavljanjem okvira "vojni Šengen".
EU takođe kreira mrežu koridora za vojnu mobilnost, uključujući ojačane drumove, železničke pruge i luke, dizajnirane za prevoz teških oklopnih vozila i logističkog materijala. Identifikovano je oko 500 ključnih infrastrukturnih tačaka za nadogradnju, poput mostova i tunela koji moraju podnositi vozila teška više od 60 tona.
Plan takođe ima za cilj da standardizuje vojnu opremu i logističke procedure među oružanim snagama EU, koje trenutno koriste nepovezane i nespojive sisteme.
Procena troškova ovih unapređenja iznosi između 70 i 100 milijardi evra, a finansiranje dolazi iz nacionalnih budžeta i EU programa kao što je Connecting Europe Facility. Kako bi podržala ovaj napor, Evropska komisija je razvila nove finansijske alate.
Jedan od njih je ReArm Europe, predstavljen 2025. godine. To je centralna koordinaciona platforma za ubrzavanje spremnosti odbrane i industrijskih kapaciteta. S obzirom na fragmentisanu prirodu evropskog odbrambenog sektora, ReArm Europe je osmišljen da uskladi nacionalna ulaganja u odbranu, smanji zastoje, pojednostavi donošenje odluka, ubrza nabavke, obezbedi kompatibilnost sistema i izbegne dupliciranje.
Pod okriljem ReArm Europe funkcionišu još dva mehanizma: EDIP – Evropski program odbrambene industrije, i SAFE – Okvir za strateško finansiranje naoružanja.
Ovi mehanizmi pružaju direktnu finansijsku podršku. EDIP nudi 1,5 milijardi evra sufinansiranja za zajednička istraživanja, razvoj i proizvodnju odbrambenih sistema, ali samo za projekte koji uključuju najmanje tri zemlje EU ili dve plus Ukrajinu. SAFE, s druge strane, predstavlja kreditni okvir na nivou EU od 150 milijardi evra, koji omogućava članicama da zajednički finansiraju velike nabavke oružja brže i po nižim troškovima.
U suštini, ove inicijative imaju za cilj da podstaknu zemlje da udruže resurse i zajednički zaduže sredstva kako bi povećale proizvodnju, dobile povoljnije uslove i osigurale da novi sistemi budu međusobno kompatibilni.
Zašto SAD želi da Evropa ponovo postane snažna?
Strategija bezbednosti Trampove administracije, objavljena 4. decembra, izazvala je značajne tenzije sa Evropom. Dokument opisuje EU kao oslabljenog partnera i naglašava pristup "Amerika pre svega", što podseća na ranije nesuglasice oko trošenja NATO saveznika tokom prvog mandata predsednika Donalda Trampa.
Od 1945. godine, SAD je izgradila mrežu univerziteta, think-tank organizacija, istraživačkih institucija i odbrambenih agencija osmišljenih da povežu strategiju i donošenje politika. Suprotno tome, strateško planiranje u Evropi i dalje je razjedinjeno nacionalnim interesima, nedovoljno finansirano i slabije povezano sa političkim odlučivanjem.
Tanjug/AP/Alex Brandon
Vašington očekuje da Evropa preuzme većinu konvencionalnih odbrambenih odgovornosti NATO, uključujući obaveštajne i raketne sisteme, do 2027. godine, što neki evropski zvaničnici smatraju nerealnim rokom. Na NATO samitu 2025. u Hagu, saveznici su se dogovorili da do 2035. ulažu 5 odsto BDP-a godišnje u odbranu. Evropske zemlje trenutno doprinose znatno manjim iznosima.
Ostaju, dakle, pitanja o tome da li Evropa može da nastavi da deluje kao ravnopravan partner SAD. Strategija nacionalne bezbednosti SAD kritikovala je evropske migracione politike, stopu nataliteta, pravila o slobodi govora i pristup podršci Ukrajini.
Isti dokument poziva na okončanje rata u Ukrajini i odražava nameru Vašingtona da normalizuje odnose sa Rusijom, odnosno da "ponovo uspostavi stratešku stabilnost" sa Moskvom.
Iako Rusija nije izričito označena kao budući saveznik, administracija Donalda Trampa je takođe ne tretira ni kao protivnika.
Šta se dešava u Evropi, ostaje u Evropi?
Evropski zvaničnici, poput komesara EU Valdisa Dombrovskisa, brzo su reagovali. Dombrovskis je za Euronews u emisiji Europe Today izjavio da se ne slaže sa ocenom iz dokumenta i da EU mora da "pokazuje više odlučnosti".
U sličnom tonu, predsednik Saveta Antonio Košta i šefica spoljne politike Kaja Kalas odbacili su upozorenja SAD o navodnom opadanju značaja Evrope. Odbacili su svaku sugestiju da Vašington treba da se meša u unutrašnje političke odluke bloka.
Isticali su da saveznici ne smeju da se mešaju u demokratske odluke jedni drugih. Kada je upitan o reakcijama, Tramp je rekao da Vašington jednostavno želi da "Evropa ostane Evropa".
Ova razmena naglasila je sve veći transatlantski raskol u pristupima ratu Rusije u Ukrajini.
Trka s vremenom
Evropa se ponovo naoružava. Ipak, stručnjaci upozoravaju da sama politička hitnost neće biti dovoljna. Šemus Boland, predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta, izjavio je za Euronews podkast Brussels, My Love: "Mi smo najlakša meta za napad. Jedna diktatura voli da napada Evropu jer ne mora da živi po istim standardima kao mi".
Osim budžeta i političkih izjava, strukturni zastoji i dalje ograničavaju evropski odbrambeni zamah – izazove koji se ne mogu rešiti preko noći. Kako je istakao Tomas Režnije, portparol za Tehnološki suverenitet, odbranu, svemir, istraživanje i inovacije, prvi nalazi iz EU Defence Industrial Readiness Survey potvrđuju ono što su i vlade i industrija dugo iskustvom primetile.
"Regulatorni i proceduralni zastoji spadaju među najhitnije prepreke za pravovremenu odbrambenu saradnju i ubrzanje industrijske proizvodnje", rekao je Režnije.
Kao odgovor, Komisija ubrzano sprovodi promene. Prvo je uvedena "mini-omnibus" regulativa kako bi finansiranje odbrane i dual-use tehnologija EU postalo fleksibilnije, pre nego što je u junu objavljen širi paket. Cilj, kako kaže Režnije, je skratiti kašnjenja u proizvodnji pre nego što potražnja premaši ponudu.
"Ovaj fazni pristup osigurava da Komisija ne samo sluša, već i deluje", dodao je.
Ipak, regulativa je samo deo problema. Evropska odbrambena industrija je globalno konkurentna, ali ostaje fragmentisana po nacionalnim linijama. Decenije nedovoljnog ulaganja i ograničene veličine tržišta i dalje ograničavaju rast proizvodnje.
"EU firme su konkurentne, ali suočavaju se sa strukturnim slabostima i fragmentisanim tržištem", rekao je Režnije. On je naglasio da je dublja koordinacija ključna za finansiranje, razvoj, proizvodnju i održavanje evropskih odbrambenih kapaciteta i infrastrukture.
Tu EU alati poput SAFE programa treba da naprave razliku: program je dizajniran da ubrza zajedničke nabavke i smanji zavisnost od neevropskih dobavljača.
Po pravilima programa, većina odbrambenih proizvoda mora biti uglavnom poreklom iz EU, EEA ili Ukrajine, čime se osigurava ono što je Režnije opisao kao "nezavisno korišćenje" evropske odbrambene opreme.
Rani signali pokazuju snažnu potražnju. Preliminarni SAFE planovi obuhvataju 691 projekat, od kojih se skoro dve trećine fokusira na zajedničke nabavke. Države članice zatražile su gotovo 50 milijardi evra za vazdušnu i raketnu odbranu, municiju i projektile, a dodatne milijarde su tražene za dronove, protivdronske sisteme i pomorske kapacitete. Do 22,5 milijardi evra prefinansiranja moglo bi biti oslobođeno već u martu 2026.
Rokovi su kratki. Evropa mora modernizovati odbrambenu industriju, podržati Ukrajinu i odgovoriti na bezbednosna upozorenja NATO i Vašingtona. Kako kaže Režnije, uspeh zavisi od povećane saradnje, zatvaranja praznina u kapacitetima i pravovremene podrške Ukrajini.
U bezbednosnom okruženju definisanom hitnošću, a ne sigurnošću, izazov Evrope više nije da li će delovati, već da li može delovati dovoljno brzo.
Komentari (0)