Tramp, Grenland i retki metali: Da li Evropa gubi globalnu trku za resurse?
Komentari
24/01/2026
-18:04
Pretnja američkog predsednika Donalda Trampa dodatnim carinama kako bi iznudio preuzimanje Grenlanda ukazuje na dugotrajan problem: Evropa zaostaje u globalnoj trci za retkim zemnim elementima (metalima) i kritičnim mineralima. Da li je tu trku već izgubila?
Naime, u utorak ujutru Donald Tramp je podelio digitalno obrađenu fotografiju na kojoj postavlja američku zastavu na Grenland, čime je pokazao da i dalje ima interesovanje za kupovinu tog ostrva. Grenland raspolaže velikim rezervama vrednih sirovina, zbog čega privlači pažnju.
Ovo otvara šire pitanje: Evropa je u velikoj meri zavisna od spoljašnjih dobavljača ovih resursa, dok SAD, Kina i Rusija koriste takve sirovine kako bi ojačale svoje pozicije. Evropska zavisnost od uvoza postaje ozbiljan problem, piše Euronews.
Kina dominira većim delom globalnog lanca snabdevanja retkim zemnim elementima odnosno metalima, kontrolišući oko 60–70 odsto rudarenja i do 90 odsto kapaciteta prerade. Nasuprot tome, Evropa je ostala gotovo na istom mestu.
Prema najnovijim podacima Evropske komisije (2024), EU trenutno uvozi 95 odsto retkih zemnih elemenata (metala), koji su ključni za električna vozila, svakodnevnu tehnologiju i odbrambene sisteme. Stope reciklaže su ispod jedan odsto, a iako je Unija postavila niz ciljeva do 2030. godine, malo je verovatno da će ih ispuniti bez značajnog ubrzanja.
To znači da tehnologije koje bi trebalo da omoguće zelenu tranziciju Evrope zavise od drugih zemalja, što EU čini veoma izloženom ekonomijama poput Kine i Rusije.
Dok globalni konkurenti jačaju kontrolu nad lancima snabdevanja, Evropa zaostaje u obezbeđivanju pristupa retkim zemnim metalima.
Povezane vesti
Ipak, kreatori politika u EU tvrde da situacija nije nepovratna. Iako polazi sa slabe pozicije i nalazi se u ranoj fazi reformi, Unija ima za cilj da poveća nezavisnost, ostvari lidersku poziciju i sprovede efikasnu tranziciju ka čistoj energiji.
Tanjug/AP/Virginia Mayo
Šta su retki zemni metali i zašto ih svi žele?
"Retki zemni metali" su grupa od 17 metalnih elemenata (15 lantanoida, kao i skandijum i itrijum) sa jedinstvenim svojstvima neophodnim za čistu energiju i visokotehnološku proizvodnju.
Kao što ime sugeriše, oni su retki, a njihova eksploatacija i prerada su složeni. Ležišta postoje samo na nekoliko lokacija u svetu, među kojima je i Grenland, koji je poslednjih godina u fokusu geopolitičkog interesovanja.
Retki zemni metali imaju snažna magnetna, svetlosna i hemijski reaktivna svojstva. Zbog toga su ključni za razvoj visokoperformansnih tehnologija u sektorima kao što su energetika, elektronika i odbrana.
U oblasti čiste energije i transporta, magneti od retkih zemnih elemenata koriste se u električnim vozilima kako bi bila lakša, snažnija i efikasnija. Oni omogućavaju i vetroturbinama da proizvode više energije pri svakom okretu. Visokoefikasni generatori, energetska elektronika i sistemi za balansiranje mreže oslanjaju se na ove materijale kako bi elektroenergetske mreže mogle da podnesu sve veći udeo povremenih izvora poput sunca i vetra.
profimedia
Van energetike, oni su ključni u laserima, fotonici, optičkim mrežama i poluprovodničkim alatima za data-centre, telekomunikacije i napredno računarstvo.
Isti magneti visokih performansi pokreću industrijske robote, CNC mašine i automatizovanu proizvodnu opremu.
Povezane vesti
Igraju i presudnu ulogu u odbrani i vazduhoplovstvu, omogućavajući radara, sonara, precizno navođenog naoružanja, mlaznih motora, uređaja za noćno osmatranje, satelita i svemirske elektronike otporne na ekstremne uslove.
Ne radi se samo o industriji ili geopolitici: retki zemni elementi ugrađeni su u svakodnevne potrošačke proizvode u Evropi. Pametni telefoni, laptopovi, slušalice, zvučnici i savremeni ekrani oslanjaju se na fosfore, magnete i prahove za poliranje od retkih zemnih elemenata kako bi obezbedili dobar zvuk, svetle ekrane, kompaktan dizajn i dug vek trajanja.
Oni su takođe od vitalnog značaja u medicini – koriste se u MRI skenerima i naprednoj medicinskoj dijagnostici, kao i u ekološkim tehnologijama poput katalizatora u izduvnim sistemima i industrijskih katalizatora za kontrolu zagađenja i tretman vode.
Tanjug/Ministarstvo odbrane
Zašto Evropa gubi trku za retke zemne elemente?
S obzirom na njihov značaj, zašto Evropa toliko zaostaje? Jedan od razloga je to što kontinent nikada nije izgradio integrisani industrijski lanac. Kina je, nasuprot tome, još pre nekoliko decenija počela da tretira retke zemne elemente kao strateški sektor i ulagale je u svaki korak lanca vrednosti – od rudarenja i separacije do prerade, legura, magneta i završne proizvodnje.
Evropa je krenula drugim putem. Vremenom je dozvolila da rani kapaciteti za preradu i proizvodnju magneta nestanu, nije razvila domaće kapacitete za rafinaciju i postala je sve zavisnija od jeftinijeg uvoza. Kao rezultat toga, EU danas zavisi od stranih dobavljača u gotovo svakoj ključnoj fazi proizvodnje.
Strukturne prepreke unutar Evrope dodatno su produbile ovaj jaz. EU trenutno ima dugotrajne procedure izdavanja dozvola, fragmentisane propise i snažan lokalni otpor koji usporava ili blokira rudarske i prerađivačke projekte.
Ekološki standardi su strogi, što povećava troškove i produžava rokove. Istovremeno, javno finansiranje je rascepkanо kroz brojne nacionalne programe, dok su investicioni podsticaji slabiji nego u konkurentskim regionima.
Ova trenja obeshrabruju privatni sektor da gradi velike kapacitete potrebne za globalnu konkurentnost. EU je retke zemne elemente počela da tretira kao strateški prioritet tek posle 2020. godine, dok je Kina to činila još od osamdesetih godina.
Zbog toga nije iznenađenje što Kina danas dominira gotovo svim segmentima lanca i ima izgrađene integrisane klastere u kojima rame uz rame rade rudnici, rafinerije, proizvođači legura, fabrike magneta i proizvođači finalnih proizvoda.
Državne kompanije koordiniraju proizvodnju, finansiranje i istraživanje i razvoj, stvarajući snažne ekonomije obima. Dugoročne strategije, niski troškovi proizvodnje i spremnost da se koriste izvozne kontrole za usmeravanje globalne ponude dodatno su ojačali poziciju Pekinga.
Takav nivo integracije izuzetno je teško dostižan za kasne učesnike poput Evrope i ostavlja EU gotovo u potpunosti zavisnom od Kine. Danas 98 odsto magneta od retkih zemnih elemenata u EU dolazi iz Kine, kao i 85 odsto samih elemenata. A konkurencija nije samo Kina – EU se suočava i sa ekonomijama poput SAD, Australije, Japana, Južne Koreje i Kanade, koje su delovale brže i odlučnije.
SAD ubrzano povećavaju kapacitete za rudarenje, preradu i proizvodnju magneta uz velike savezne subvencije, poreske olakšice i garantovane ugovore o otkupu. Australija ima snažnu primarnu proizvodnju i bliska partnerstva sa Japanom i SAD.
Japan je, nakon kineskih izvoznih ograničenja 2010. godine, posvetio više od decenije razvoju alternativnih lanaca snabdevanja i danas je globalni lider u tehnologiji magneta.
Južna Koreja i Kanada takođe agresivno šire kapacitete, oslanjajući se na koordinisanu industrijsku politiku i jake veze sa američkim lancem snabdevanja.
Šta EU radi da bi napredovala u ovoj trci?
EU uvodi kombinaciju novih zakona, finansijskih instrumenata, trgovinske politike i međunarodnih partnerstava kako bi do 2030. obezbedila snabdevanje retkim zemnim elementima, smanjila zavisnost od Kine i zadržala visoke ekološke standarde. Centralni stub ove strategije je Akt o kritičnim sirovinama (CRMA), koji je 2023. najavila predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, a koji je sada na snazi. Uz njega dolazi i noviji paket RESourceEU, kao i strateški projekti, reciklažne inicijative i međunarodni sporazumi o snabdevanju, koji se sprovode od 2025. godine.
AP Photo/Markus Schreiber
CRMA postavlja jasne ciljeve za 2030. godinu: najmanje 10 odsto potražnje za strateškim sirovinama treba da se eksploatiše unutar EU, 40 odsto da se prerađuje u Uniji, a 25 odsto da dolazi iz reciklaže. Istovremeno, uvoz iz bilo koje pojedinačne zemlje van EU ograničen je na 65 odsto. Ovi ciljevi imaju za cilj jačanje otpornosti, podsticanje domaće industrije i smanjenje rizika prevelike zavisnosti od trećih zemalja.
U okviru CRMA, Komisija proglašava "strateške projekte" u oblastima eksploatacije, prerade, proizvodnje magneta i reciklaže, koji dobijaju prioritet u izdavanju dozvola, jedinstvenu administrativnu tačku kontakta i strukturiran pristup finansiranju iz EU. Time se ubrzavaju rokovi realizacije i poboljšava pristup finansijskoj i regulatornoj podršci.
Komisija je 2025. godine pokrenula inicijativu i Akcioni plan RESourceEU kako bi se premostio jaz između ambicija CRMA i konkretnih projekata na terenu, fokusirajući se na nekoliko lanaca vrednosti, uključujući retke zemne elemente i magnete od retkih zemnih elemenata.
RESourceEU ima za cilj da mobiliše oko tri milijarde evra za zrele projekte koji bi trebalo da počnu do 2029. godine. Podrškom projektima poput litijumskog poduhvata kompanije Vulcan Energy i rudnika molibdena Greenland Resources, politika nastoji da podstakne privatne investicije i pokaže posvećenost EU, uz sličnu podršku planiranu i za projekte retkih zemnih elemenata kako bi se ubrzao njihov izlazak na tržište, dalje od Kine.
Istovremeno, EU pregovara i produbljuje strateška partnerstva o kritičnim sirovinama sa zemljama poput Kanade, Čilea, Kazahstana, Namibije i Ukrajine, kako bi obezbedila pristup nekineskim izvorima retkih zemnih elemenata i srodnih materijala.
Razvijaju se i novi trgovinski i izvozni kontrolni mehanizmi, delom kao odgovor na kineska ograničenja izvoza retkih zemnih elemenata i opreme za proizvodnju magneta. Mere poput zajedničke nabavke i formiranja zaliha imaju za cilj jačanje bezbednosti snabdevanja i bolju pripremu za poremećaje.
Paketi politika podstiču reciklažu retkih zemnih elemenata iz vetroturbina, motora električnih vozila i elektronike, uz podršku cilja od 25 odsto iz CRMA i sredstava za istraživanje i razvoj. Cilj je smanjenje potrebe za primarnom eksploatacijom, razvoj cirkularne ekonomije i dugoročna održivost snabdevanja u EU.
EU ulaže i u istraživanja supstitucije, poput motora sa manjim ili bez učešća retkih zemnih elemenata, kao i u efikasnije magnetne tehnologije, kako bi se smanjila zavisnost od rudarstva. Time se lanci snabdevanja dugoročno čine otpornijim na spoljne šokove.
Za strateške projekte, CRMA je postavio okvirne rokove za izdavanje dozvola: oko 27 meseci za eksploataciju i 15 meseci za preradu ili reciklažu, uz koordinaciju finansijske i regulatorne podrške kroz Mehanizam za sirovine. Cilj je smanjenje birokratskih kašnjenja i ubrzanje realizacije projekata, bez ugrožavanja nadzora.
Evropska komisija je naglasila da ekološke direktive i prava javnosti na učešće ostaju na snazi, čime se osigurava da potraga za retkim zemnim elementima bude usklađena sa zakonima EU o zaštiti prirode, voda i klime. Ovakav pristup ima za cilj balansiranje hitnih potreba snabdevanja sa postojećim pravnim i ekološkim okvirima.
Šta donosi budućnost za retke zemne elemente u Evropi?
Očekuje se da će potražnja za retkim zemnim elementima u Evropi naglo rasti u narednoj deceniji. Čak i uz proširene kapacitete za preradu i reciklažu, EU verovatno neće postići samodovoljnost do 2030. godine i ostaće zavisna od uvoza.
Budućnost retkih zemnih elemenata u Evropi najverovatnije podrazumeva rast potražnje, samo delimičnu samodovoljnost do 2030. i nastavak oslanjanja na uvoz, čak i ako se rudarstvo, prerada i reciklaža u EU prošire.
Politike se brzo razvijaju, ali mnogi stručnjaci, uključujući i poslanike Evropskog parlamenta, smatraju da će Evropa teško ispuniti ciljeve za 2030. bez snažnijeg zamaha projekata i veće javne podrške.
EU želi da do 2030. godine u Evropi eksploatiše najmanje 10 odsto ključnih sirovina, uključujući retke zemne elemente. Ostatak bi trebalo da dolazi iz reciklaže i od partnera van Kine.
Projekti poput LKAB-a u Švedskoj, kao i veći kapaciteti za preradu i proizvodnju magneta, mogli bi do kraja decenije da obezbede oko 20 odsto potreba EU za retkim zemnim elementima.
Međutim, spore dozvole i lokalni otpor znače da veći deo ove proizvodnje neće stići pre tridesetih godina.
Reciklaža i cirkularna ekonomija će se razvijati i posle 2030. godine davati veći doprinos, ali će Evropa i dalje morati da uvozi retke zemne elemente.
Komentari (0)