Кako je Estonija od digitalnog autsajdera EU postala globalni centar startapova

Estonija je jedna od zemalja EU koje su najprijatnije za poslovanje. Ali njen uspeh pokreće neprijatno pitanje u Briselu: ako ovo tamo tako dobro funkcioniše, zašto se EU i dalje muči da pokrene poslovanje bez granica?

U Talinu, osnivanje kompanije može trajati nekoliko minuta. Registracija, oporezivanje i ugovori se obavljaju onlajn, često bez ijedne interakcije sa državnim službenikom. Za preduzetnike, država je osmišljena tako da se ne meša.

Ova efikasnost je učinila Estoniju, sa populacijom od 1,3 miliona stanovnika, jednom od zemalja EU sa najpovoljnijim poslovnim odnosima. To takođe postavlja teško pitanje za Brisel: ako jedna mala zemlja može tako lako da olakša poslovanje, zašto se EU i dalje muči da funkcioniše kao jedinstveno tržište ili da pokrene svoj plan EU-INC?

Mali ekosistem sa značajnim uticajem

Estonski startap sektor je daleko iznad svojih mogućnosti. U zemlji posluje više od 1.500 startapova, sa kombinovanom vrednošću preduzeća od oko 36,3 milijarde evra u 2023. godini. Ovo je među najvišim u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Paweł Dański / Alamy / Profimedia

Ekonomski uticaj sektora je u porastu. U prvom kvartalu 2025. godine, startapovi su ostvarili preko 400 miliona evra prometa i platili 63 miliona evra poreza na zaposlene. Zaposlili su skoro 19.700 ljudi. Estonija se redovno visoko rangira na globalnim indeksima startapova i inovacija uprkos maloj populaciji.

Za mnoge osnivače, privlačnost je brzina i predvidljivost, kvaliteti koji često nedostaju drugde u EU.

Digitalna država izgrađena rano

Digitalna transformacija Estonije nije se dogodila preko noći. Prema rečima Rajnera Кatela, profesora na Institutu za inovacije i javne svrhe Univerzitetskog koledža u Londonu, putanja zemlje je oblikovana mnogo pre nezavisnosti.

"Ako se vratite u 1990. godinu, nije iznenađenje da je Estonija postala digitalna zemlja", rekao je Кatel za Juronjuz. On ukazuje na snažnu istraživačku bazu iz sovjetskog doba u oblasti sajber i digitalnih tehnologija, u kombinaciji sa blizinom Finske i Švedske tokom GSM-a i buma Nokije.

Političko vođstvo je takođe bilo važno. Početkom 1990-ih, Estoniju je vodila generacija mladih političara koji su shvatili da je konkurencija u mnogim industrijama nerealna.

"Tražili su nešto što bi brzo nadoknadili", rekao je Кatel. "Fokusiranje na digitalne tehnologije, a ne na automobile ili tešku industriju, bio je gotovo prirodan razvojni put."

Mariano Garcia / Alamy / Profimedia

Taj izbor je stvorio stanje u kojem su skoro sve javne usluge dostupne onlajn. Sistem je zasnovan na bezbednom nacionalnom digitalnom identifikacionom dokumentu i principu "samo jednom", što znači da vlasti ne traže iste informacije više puta. Osnovna tehnologija je X-Road, decentralizovani sloj za razmenu podataka koji omogućava institucijama da bezbedno dele podatke bez njihove centralizacije.

E-Rezidencija otvara vrata

Međunarodno najvidljivija inovacija Estonije je e-prebivalište. Pokrenut 2014. godine, program omogućava nerezidentima da dobiju digitalni identifikacioni dokument izdat od strane vlade i vode estonsku kompaniju onlajn u EU.

Do 2023. godine, e-rezidenti su osnovali oko 4.600 kompanija, što je oko jedne petine svih novih estonskih preduzeća te godine. Oko 38% startapova osnovanih 2023. godine bilo je povezano sa e-rezidentima. Program godišnje generiše otprilike 67,4 miliona evra poreza i taksa, što je oko 10 puta više od vladinih investicija.

Frilenseri i osnivači van EU mogu pristupiti jedinstvenom tržištu EU preko Estonije bez preseljenja koristeći digitalnu infrastrukturu.

Estonski sistem poreza na dobit preduzeća je osmišljen da podrži rast poslovanja. Кompanije se ne oporezuju na reinvestirani profit, već samo kada se profit raspodeljuje. Ovaj pristup podstiče dugoročni rast, posebno za startapove.

Digitalni alati poput elektronskog poreskog odbora smanjuju administrativni posao. Ovo čini Estoniju privlačnom za međunarodne preduzetnike bez agresivne poreske konkurencije.

Dve priče o uspehu, ne jedna

Uprkos brendiranju, Кatel upozorava da se digitalna vlada Estonije i ekosistem startapova ne tretiraju kao jedna priča.

"Postoje dve veoma različite priče o uspehu", rekao je. Jedna je digitalna vlada, identitet, pristup javnim i privatnim uslugama i bezbedna infrastruktura. "Druga priča o uspehu je vezana za startap okruženje, koje gotovo da nema nikakve veze sa vladinom infrastrukturom."

On tvrdi da je bum startapova uglavnom bio vođen ranim uspesima privatnog sektora poput Skajpa. Prodaja Skajpa početkom 2000-ih donela je kapital, iskustvo i globalne mreže u Estoniju. Ova grupa preduzetnika se ponekad naziva "Skajp mafija".

„Ako pogledate prve dve ili tri generacije estonskih startapova, skoro svi se vraćaju Skajpu“, rekao je Кatel. "Taj uspeh je pokazao da je to moguće i da u poslu uspeh rađa uspeh."

Rupert Oberhäuser / imago stock&people / Profimedia

Dodaje da se estonski jednorozi ne oslanjaju na vladine sisteme podataka za svoje centralno poslovanje. "Nijedan od njih ne koristi podatke o javnom zdravlju ili državne baze podataka", rekao je. "Što se tiče infrastrukture, to su gotovo potpuno odvojeni ekosistemi."

Može li EU da replicira Estoniju?

Estonski model je uticao na politiku EU. Zakon o interoperabilnoj Evropi, koji je na snazi od 2024. godine, i Evropski okvir interoperabilnosti promovišu razmenu podataka, digitalni identitet i prekograničnu interoperabilnost. X-Road je otvorenog koda i već se koristi na nacionalnom nivou u Finskoj i Islandu, sa pilot projektima u Nemačkoj, piše Euronews.

Tehnički je moguće replicirati estonski model. Međutim, politički i institucionalni faktori komplikuju situaciju.

Estonija je imala koristi od ograničenih zastarelih IT sistema, centralizovane države i visokog poverenja u vladu. "U malim nordijskim i baltičkim zemljama postoji mentalitet 'mi to možemo'“, rekao je Кatel, napominjući da je poverenje u državne institucije mnogo veće nego u mnogim većim članicama EU.

MARIUSZ PRUSACZYK / Alamy / Profimedia

U raznovrsnijim društvima, tvrdi on, centralizovani sistemi digitalnog identiteta izazivaju opravdanu zabrinutost. "Iz veoma dobrih razloga, mnoge zemlje EU su manje voljne da drže identitet na jednom mestu i poveravaju ga državi", rekao je, ukazujući na rizike po privatnost i strahove od političke zloupotrebe.

Ograničenja EU-INC

Uspeh Estonije takođe otkriva ograničenja jedinstvenog tržišta EU. Uprkos decenijama integracije, kompanije se i dalje suočavaju sa 27 korporativnih režima, fragmentiranim digitalnim uslugama i nacionalnim sistemima javnih nabavki.

"Još uvek ne možete samo jednom osnovati posao i poslovati svuda, kao u SAD", rekao je Кatel. Čak i osnovne prekogranične usluge ostaju nepovezane.

"Ako ste italijanski državljanin i odete kod lekara u Belgiji, taj lekar nema pojma ko ste."

Za Кatela, slabost EU ne leži samo u regulativi već i u potražnji. "Fokusirali smo se na obezbeđivanje pravila", rekao je, "ali nismo stvorili potražnju za uslugama, tehnologijama ili javnim nabavkama na nivou cele EU.“

Estonija pokazuje šta koherentan digitalni sistem može postići unutar jedne zemlje. EU je još uvek daleko od funkcionisanja kao potpuno integrisanog ekonomskog prostora. Glavni izazov nije nedostatak modela, već potreba za političkim odlukama koje prevazilaze tehnologiju.