Sarajevo jednoglasno za spomenik Francu Ferdinandu - istoričari upozoravaju na politički i istorijski paradoks

Komentari

Euronews Serbia

Autor: Euronews Srbija

01/03/2026

13:37

veličina teksta

Aa Aa

Gradska skupština Sarajeva jednoglasno je odlučila da se ponovo postavi spomenik Francu Ferdinandu, austrougarskom nadvojvodi čiji atentat je 1914. izveo Gavrilo Princip, događaj koji je promenio tok svetske istorije. Istoričari ocenjuju u razgovoru za Euronews Srbija da inicijativa izaziva kontroverze jer simbolično odaje počast okupatoru, dok istovremeno deli javnost i komplikuje interpretaciju sarajevskog atentata.

Naime, postavljanje spomenika planirano je kod Latinske ćuprije, mesta istorijskog atentata, gde je Princip stajao pre nego što je izvršio atentat na nadvojvodu i njegovu suprugu Sofiju.

Međutim, istoričar Predrag Marković u razgovoru za Euronews Srbija upozorava na paradoks inicijative.

"Bošnjaci žele da potvrde evropski nacionalni identitet. On nema spomenik u Beču. On je vrlo bio nepopularan član dinastije. Stric mu nije doašo na sahranu. Njegova smrt je iskorišćena za neke druge austrougarske ciljeve. Ne čudi da ovo ima turistički potencijal, jer svi gradovi na svetu imaju po neko mesto za slikanje. To bi između ostalog mogao da bude motiv. Međutim, i paradoks je veličanje Franca Ferdinanda bi bilo negiranje državnosti BiH i nešto kao deo Jugoslovenskih projekta", kaže.

Odluku ocenjuje kao "lutanje da se bude Evropljanin”, i kaže da ovaj slučaj nije usamljen.

"Hrvati imaju isti problem sa Teslom. Oni su ga stavili na novac, ali su mu spalili kuću i selo", kaže.

Sa druge strane, istoričar Miloš Vojinović ističe da je spomenik primer "loše reaktivne kulturne politike". Prema njegovim rečima, kod Srba postoji simpatija prema Mladoj Bosni i Gavrilu Principu, pa će automatski biti i reakcija prema Ferdinandu.

"Austrougarska je Bosni i Hercegovini donela ekonomske i kulturne promene, ali je ostala paternalistička i kolonijalna vlast. Podiže se čovek kom je dato pravo rođenjem da bude budući vladar teritorije, i to je paradoksalno. Samo to mesto je oduvek bilo osetljivo. Kada govorite o ovom atentatu, vi pokazujete ko ste u političkom smislu", kaže.

On podseća da je Kraljevina Jugoslavija dugo imala problem kako da se postavi prema sarajevskom atentatu.

"Spomenik je postaljen 1930. godine i bilo je dileme da li da tu bude državnih činovnika. Onda je ta tabla odneta kao poklon Hitleru. Nakon Drugog svetskog rata postavljena je nova tabla koja je spajala Prvi i Drugi svetski rat. Princip je tu nazvan kao jedan nastavljač antigermanske borbe. Potom u vreme otvaranja muzeja Mlade Bosne postavljena je ta tabla koja je stajala sve do rata 90-ih godina koja je tada uništena. Sada turizam igra važnu ulogu u svemu tome. Tabla je dvojezična jer vi pokušavate da je predstavite strancima", kaže on.

Marković dodaje da inicijativa izaziva međunarodnu pažnju i može se tumačiti kao provokacija prema Beogradu i Banjaluci.

"Banjaluka i Sarajevo vole jedni druge da kinje kroz simboličke gestove. Ovo je već sada deo političkog folklora, koji bi mogao biti smešan da nije tragičan zbog posledica koje su ratovi 90-ih ostavili na region", kaže.

Dodaje da je sama inicijativa primer kako politika i turizam mogu oblikovati interpretaciju istorijskih događaja.

"Naravno, spomenik ima turistički potencijal, ali mesto gde bi bio podignut je osetljivo, i svaka odluka o njegovom postavljanju nosi političku i simboličku težinu", kaže on.