Finska ukida zabranu nuklearnog oružja na svojoj teritoriji: Prilagođavanje NATO standardima ili odgovor na pretnje
Komentari11/03/2026
-19:22
Finska vlada planira da ukine dugogodišnju zabranu uvoza, proizvodnje, posedovanja i detonacije nuklearnog oružja na svojoj teritoriji, usklađujući zakon iz 1987. godine sa obavezama članice NATO-a. Odluka nije usmerena na stacioniranje nuklearnog oružja u Finskoj, već na omogućavanje tranzita i logističke podrške saveznicima u slučaju rata, kao i na usklađivanje sa nordijskim partnerima. O motivima, kontekstu ulaska u NATO, uticaju ruske invazije na Ukrajinu, Trumpovoj politici i mogućem francuskom nuklearnom kišobranu za Evropu govorio je analitičar iz Helsinkija Joni Askola.
Joni Askola ističe da je zabrana iz 1987. bila reakcija na strah od Sovjetskog Saveza.
"Ta zabrana postoji još od 80-ih zbog Sovjetskog Saveza. U ono vreme smo strahovali da bi Sovjetski Savez želeo da postavi neko nuklearno oružje unutar finske teritorije... Sada pokušavamo da taj zakon sklonimo i da ga zapravo dopunimo u skladu sa članstvom u NATO", rekao je Askola.
On naglašava da Finska ne planira da skladišti nuklearno oružje.
"Finska ne planira da skladišti nuklearno oružje na svojoj teritoriji, mi planiramo da popravimo našu snagu odvraćanja i da popravimo logistiku. Tako da bi nuklearno oružje moglo za vreme rata da prođe recimo kroz našu teritoriju", objašnjava Askola.
Proces je spor i zahteva parlamentarnu saglasnost.
"To je spor proces i dosta komplikovan u smislu odobravanja u parlamentu... na tome radimo u protekle dve ili tri godine", dodaje Askola.
Povezane vesti
Ruska invazija na Ukrajinu kao glavni okidač
Askola ističe da je ulazak u NATO 2023. direktna posledica ruskog napada na Ukrajinu.
"Da Rusija nije pokrenula invaziju na Ukrajinu 2022. godine, Finska verovatno ne bi ušla u NATO... popularnost NATO u anketama je bila visoka, ali ne toliko visoka pre tog ruskog upada", rekao je Askola.
On naglašava da je ruska agresija promenila finsku bezbednosnu politiku.
"Invazija Rusije igra veliku ulogu. Jednom kad smo u NATO odlučili smo da uskladimo i zakone o nuklearnom oružju i drugim stvarima", objašnjava Askola.
Euronews
Askola ocenjuje da Trump nije direktni uzrok, ali da njegova politika utiče indirektno.
"To ima veze sa nedavnim potezima Donalda Trampa. On bi mogao možda da nas natera da napravimo nekakve promene u budućnosti, ali do sada to nema toliko veze sa Trampom, jer je taj proces bio u toku pre njegovog reizbora", rekao je Askola.
On ističe da Finska ima dobre odnose sa aktuelnom američkom administracijom.
Povezane vesti
"Tramp je bio dosta mekan prema Finskoj. Amerikancima su potrebni Finci zbog ledolomaca, na primer... Donald Tramp se dobro slaže sa finskim predsednikom", dodaje Askola.
Francuska inicijativa o nuklearnom kišobranu ima indirektan uticaj.
"Francuska inicijativa, iako nema nikakvu ulogu na naš zakon, utiče indirektno na tu situaciju... Finska mora da bude svesna u svakom trenutku da se svašta dešava oko nas i da Amerikancima možda ne možemo potpuno da verujemo", objašnjava Askola.
Povezane vesti
Mogućnost stvaranja francuskog nuklearnog kišobrana za Evropu
Askola vidi potencijal da Francuska proširi svoj nuklearni kišobran.
"Francuska ima mnogo manje nuklearnih bojevih glava i kapaciteta od SAD, zavisiće od toga koliko se razdvoje Evropa i Amerika. Ako se ovako nastavi, ne vidim razloga da se to ne desi", rekao je Askola.
On ističe finansijske i tehničke izazove.
"Francuskoj će biti potrebno više nuklearnih projektila... evropske zemlje će morati da imaju bolje antibalističke sisteme... postoji potencijal, ali smo još uvek daleko od toga", objašnjava Askola.
Gostovanje Askole u celosti pogledajte u video prilogu
Komentari (0)