Đedović: Srbija bi oko 2040. mogla da dobije prvu nuklearnu elektranu na mreži

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović najavila je danas, na Nuklearnom samitu u Parizu, da bi Srbija mogla oko 2040. godine da dobije prvu nuklearnu elektranu na mreži i da će za to biti potrebno oko 10 milijardi evra.

"Plan je da oko 2040. imamo već prve kapacitete proizvodnje električne energije iz nuklearnih postrojenja i to je naš čvrst cilj u smislu da moramo postepeno zamenjivati i stare termo blokove i zato nam je potreban stabilan razvoj bazne energije", rekla je Đedović Handanović na samitu.

Na predstavljanju plana razvoja Srbije do 2035. godine najavljeno je da će u tom periodu biti potrebno za razvoj nuklearnog programa najmanje tri milijarde evra, a Đedović Handanović kaže da će do 2040. biti potrebno oko 10 milijardi evra.

"Da budemo veoma realni do 2040. procenjujemo da je potrebno oko 10 milijardi evra", rekla je ministarka na pitanje koliko će biti potrebno ukupno sredstava.

Napomenula je da treba uračunati i inflaciju i sve druge troškove koji treba da se podnesu za projektovanje i razvoj programa, kao i za razvoj institucija.

"Naravno najveći deo će biti za izgradnju nuklearnog postrojenja i puštanje u rad, gde moramo i da se odlučimo za tehnologiju. Ta postrojenja su veoma investiciono zahtevna i sa visokim troškovima, ali i dug period eksploatacije, znači mogu da rade 50, 60, 70 godina i više od toga, ukoliko se adekvatno održavaju. Pre svega, imaju visok kapacitet rada, što znači negde 95 odsto mogu od instalisanih kapaciteta da daju energije, što je izuzetno visok odnos. I naravno, u tom smislu mi moramo ta sredstva da planiramo i obezbedimo, jer moramo da osiguramo dovoljno energije za našu zemlju, za naše građane i privredu, kao i za buduće generacije", istakla je Đedović Handanović.

Ona je istakla da je drugi Nuklearni samit u Parizu izuzetna prilika da u ime predsednika Aleksandra Vučića na tom skupu, gde ima više od 30 zemalja i šefova država, ali i ministara iz celog sveta, predstavi planove i programe Republike Srbije kada je u pitanju razvoj civilnog nuklearnog programa.

"Predstavila sam naše planove 2030-2035, gde planiramo ulazak u razvoj nuklearnog programa, ali i početak gradnje prve nuklearne elektrane pre 2035. Gde ćemo uložiti do tada oko tri milijardi evra za razvoj programa. Mi smo preliminarnu studiju o razvoju programa završili sa francuskim EDF-om uz njihovu podršku. Podsećam da je Francuska lider kada je u pitanju korišćenje nuklearne energije u Evropi i da ćemo rezultate te studije predstaviti javnosti veoma brzo", rekla je Đedović Handanović.

Istakla je da naša zemlja nastavlja saradnju Francuskom elektroprivredom (EDF) i da očekujem posetu generalnog direktora Bernara Fontane već krajem ove nedelje i da ćemo potpisati pismo o namerama o daljoj saradnji.

"Znači o razvoju dodatne četiri studije u okviru 19 koraka koji predviđa Međunarodna agencija za atomsku energiju. Fokusiraćemo se na razvoj ljudskih resursa, na zakonodavni okvir, na institucionalni okvir, znači šta je sve ono što moramo da uradimo po pitanju zakonodavstva, po pitanju jačanja institucija, ali i po pitanju, naravno, odnosa javnog mnjenja prema korišćenju nuklearne energije u Srbiji", navela je ministarka.

Ukazala je, kako je rekla, da nastupa era nuklearne energije i poručila da Srbija želi da bude deo te renesanse.

"Nama treba stabilan izvor bazne energije. Mi se oslanjamo većinski na naše termoelektrane ili i na hidroelektrane. Imamo u planu i razvoj obnovljivih izvora energije i vetroparkova i solarnih elektrana, ali bez bazne energije mi ne možemo da planiramo rast i razvoj ekonomski, ali i sigurnost snabdevanja za naše građane", navela je Đedović Handanović.

Srbija će naravno, kako je rekla, ulagati i u gasne elektrane čija će izgradnja biti veoma brzo započeta.

TANJUG/MILOŠ MILIVOJEVIĆ

"Gasne elektrane će nam služiti u tom periodu tranzicije do 2045. i 2050. A sve sa ciljem da smanjimo emisije štetnih gasova", dodala je ona.

Đedović Handanović će večeras prisustvovati i večeri u Jelisejskoj palati za šefove delegacija koju priređuje predsednik Makron kao domaćin samita.

"Pre svega Srbija i Francuska imaju izuzetno dobro razvijenu i političku i ekonomsku saradnju i to je zahvaljujući i dobrim odnosima predsednika Vučića i predsednika Makrona. I u tom smislu, znači, Srbija je veoma dobro prepoznata na ovom samitu. Ja mislim da će ta večera u Jelisejskoj palati biti prilika da i u neformalnijem ambijentu razmenimo i mišljenje, ideje i planove, naravno sa Francuskom kao sa domaćinom, ali i sa ostalim zemljama učesnicama. Tu su i predsednica EK Ursula fon der Lajen, tu je direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, koja mora nas da prati u našem razvoju programa i verifikuje sve ono što mi radimo", rekla je ona.

Dodala je da će tu biti i premijeri Robert Fico iz Slovačke, Kirijakos Micotakis iz Grčke i drugi.

"Za nas je bitno da smo ovde, da pokažemo ambiciju, da pokažemo želju. Plan koji Srbija ima 2035 koji smo pokazali i predstavili građanima u prošlu subotu i da naravno razvijamo naše partnerstva sa zemljama koje imaju jaku bazu i koje mogu da nam pomognu u razvoju našeg nuklearnog programa". 

Na samitu, u kongresnom centru "La Seine Musicale", učestvuju predstavnici skoro 50 zemalja iz celog sveta, a Srbiju predstavlja ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Drugi Nuklearni samit održava se u organizaciji Vlade Francuske i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Samit okuplja šefove država i vlada, predstavnike međunarodnih organizacija, finansijskih institucija i industrije, sa ciljem da se nuklearna energija pozicionira kao ključni oslonac globalne tranzicije ka čistim izvorima energije.

Ministarka Đedović Handanović učestvovaće danas na prvom panelu u okviru samita "Regionalni razvoj i strategije: potencijal nuklearne energije za rešavanje rastuće globalne potražnje za čistom energijom", na kome će govoriti i izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol.

"Želimo da budemo deo nuklearne renesanse i održivog razvoja"

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović poručila je danas na Nuklearnom samitu 2026 u Parizu, gde učestvuje kao izaslanik predsednika Aleksandra Vučića, da Srbija u predstojećoj eri električne energije želi da bude deo nuklearne renesanse koja se dešava u svetu kroz partnerstva, nove tehnologije i održivi razvoj.

Đedović Handanović je naglasila da je Srbija sada na raskrsnici na kojoj se donose odluke koje će oblikovati naš energetski sektor u narednim decenijama.

"Energetika se planira decenijama unapred i zahteva hrabre odluke danas za narednih 50 godina, a nama je potrebna stabilna energija za stabilnu Srbiju. Potrebno nam je više električne energije za razvoj naše ekonomije, novih tehnologija, veštačke inteligencije, a to znači da nam je potrebna i nuklearna elektrana do 2040. godine da bismo ostvarili naše ciljeve i podržali privredni rast i razvoj. Energetika je baza, a nuklearna energija daje čvrstu bazu“, rekla je ministarka na samitu koji organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Francuska.

Đedović Handanović je istakla da rastuća globalna potražnja za čistom energijom, sa snažnom ulogom veštačke inteligencije i data centara, zahteva da danas planiramo i delujemo, na strateški, ekološki i društveno odgovoran način, ako želimo da budemo spremni za izazove sutrašnjice.

"Znamo da je Srbija novajlija u nuklearnom svetu, jer smo se decenijama oslanjali na ugalj i hidroenergiju. Pre 18 meseci odlučili smo da promenimo taj pristup i ukinuli smo zabranu korišćenja nuklearne energije i sada smo u fazi 1 razvoja našeg nuklearnog programa, u skladu sa smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Srbija je na raskrsnici na kojoj se donose odluke koje će oblikovati naš energetski sektor u narednim decenijama, a naši investicioni planovi do 2030. i 2035. godine predviđaju nuklearnu energiju kao jedan od stubova razvoja našeg energetskog sektora“, rekla je Đedović Handanović.

Istakla je da je cilj da se faza 1 završi do sredine 2027, što znači da imamo sve informacije potrebne za donošenje informisane odluke o nuklearnom programu.

"Do 2032. godine, trebalo bi da, u smislu naših institucionalnih, regulatornih i stručnih kapaciteta, imamo dovoljno kapaciteta za izbor tehnologije i ulazak u proces izgradnje, tako da oko 2040. možemo imati nuklearnu elektranu na mreži. Želimo da iskoristimo ponovni uspon nuklearne energije u svetu kako bismo podržali naše dugoročne ciljeve energetske bezbednosti, energetske nezavisnosti i održive energetske tranzicije. To bi imalo pozitivan uticaj i na domaću industriju, stvarajući nove lance vrednosti, nova radna mesta i jačajući našu bazu stručnjaka, inženjera i tehničara", rekla je ministarka.

Đedović Handanović je naglasila važnost nove runde tehničke saradnje sa IAEA, gde će agencija pružati podršku, između ostalog, kroz programe stipendija i obuka, jačanje regulatornih kapaciteta, razvoj bezbednosnih standarda.

Najavila je i da će uskoro u Srbiju doći visoka delegacija francuske kompanije EDF, sa kojima bi trebalo da bude potpisano pismo o namerama za nastavak saradnje u fazi1 razvoja nuklearnog programa i izradu dodatne četiri studije koje se tiču ljudskih resursa, analize zakonodavnog okvira i javnog mnjenja.

Đedović Handanović je ucestvovala i na panelu koji je moderirao francuski ministar za Evropu i spoljne poslove Žan-Noel Baro, a panelisti su bili i generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Matijas Korman, predsednik Afričke komisije za nuklearnu energiju (AFKONE) Gaspar Lijoko Mbojo, predsednik Kineske nacionalne nuklearne korporacije (CNNC) Janfeng Šen i predsednik, generalni direktor Francuske elektroprivrede (EDF) Bernar Fontana, izvršni savetnik u Westinghouse Electric Company Žak Besnainu i predsednik Grupe evropskih opština sa nuklearnim postrojenjima (GMF) i gradonačelnik Borsele Gerben Dajksterhuis.

Ministarka Đedović Handanović je pre panela imala bilateralni sastanak sa ministrom energetike i prirodnih resursa Turske Alparslanom Barjaktarom.

Nuklearni samit se održava u kongresnom centru "La Seine Musicale", otvorio ga je predsednik Francuske Emanuel Makron, a obratili se i predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen, premijer Slovačke Ribert Fico, premijer Grčke Kirjakos Micotakic, predsednik Ruande Pol Kagame, generalni direktor IAEA Rafael Mariano Grosi i brojni zvaničnici više od 30 zemalja.