Kiprani zabrinuti zbog tragova raketa na nebu: Stručnjak objasnio o čemu se tačno radi

Poslednjih dana primećuju se neobični tragovi na nebu iznad Kipra, usred intenzivnih sukoba na Bliskom istoku. O fenomenu intenzivnih bljeskova govorio je astrofizičar Hrizantos Fakas za kiparsku televiziju Sigma, naglašavajući da je reč o čisto naučnom pitanju, koje, kako je karakteristično rekao, "nije prijatno", jer predstavlja još jedan primer korišćenja nauke u destruktivne svrhe.

Fakas je objasnio da su u centru ovih pojava rakete dugog dometa. Naveo je da mnoge savremene rakete razvijaju brzine višestruko veće od brzine zvuka i mogu dostići visine od nekoliko stotina kilometara, odnosno oblasti svemira gde se kreću sateliti ili čak Međunarodna svemirska stanica. Da bi se bolje razumela veličina, objasnio je da putnički avioni obično lete na visini od oko 10 kilometara, dok balističke rakete mogu dostići visine od 200 do 300 kilometara.

Na takvim visinama atmosfera je izuzetno retka, što omogućava raketama da razvijaju ogromne brzine. Istovremeno, to otežava njihovo otkrivanje i presretanje. Rakete se lansiraju vertikalno, izlaze iz nižih slojeva atmosfere, a zatim prate zakrivljenu putanju ka svojoj meti. Presretanje se obično pokušava u fazi spuštanja, kada se aktiviraju odbrambeni sistemi.

Fakas je objasnio da su tragovi koji se primećuju na nebu povezani sa eksplozijama ili presretanjima raketa na veoma velikim visinama. U takvim slučajevima, presretačka raketa se lansira da uništi napadačku raketu izvan guste atmosfere. Ove eksplozije, koje se dešavaju na visinama od stotina kilometara, mogu biti vidljive sa velikih udaljenosti.

Optička iluzija

"Neko na Kipru misli da se eksplozija dešava iznad njegove glave", rekao je, objašnjavajući da je reč o optičkoj iluziji. Zbog zakrivljenosti Zemlje i velike udaljenosti, eksplozija koja se događa stotinama kilometara daleko može izgledati kao da je mnogo bliže. Tako posmatrač u Nikoziji može verovati da se fenomen dešava u Pafosu, dok se u stvarnosti može nalaziti iznad oblasti Bliskog istoka.

Da bi se fenomen bolje razumeo, astrofizičar je ukazao na slična optička iskustva, kao kada se sateliti sistema Starlink pojavljuju na noćnom nebu kao niz svetlih tačaka. Tada mnogi posmatrači veruju da su sateliti tačno iznad njihove oblasti, dok su u stvari stotinama kilometara daleko.

Slična optička iluzija, dodao je, često se stvara i sa punim mesecom, kada Mesec izgleda veoma blizu horizonta, stvarajući utisak da se nalazi gotovo iznad određene oblasti, dok je u stvarnosti udaljen oko 400.000 kilometara od Zemlje.

Fakas je naglasio da su fenomeni koji se primećuju na nebu rezultat tehnološkog razvoja koji je veliki deo vojnih operacija preneo na visine koje se približavaju svemiru. "Nalazimo se, u suštini, u ratu koji se u velikoj meri vodi izvan atmosfere", naveo je.

Na kraju, izrazio je nadu da će se ratni sukobi uskoro završiti, podvlačeći da bi nauka trebalo da se koristi za napredak čovečanstva, a ne za njegovo uništenje. "Nauka je dostigla izuzetno visok nivo, a cilj je da služi miru, a ne ratu", zaključio je.