Evropa na ivici nove gasne krize: Cene skaču, zalihe padaju – preti li scenario iz 2022. godine?

Za samo nekoliko nedelja, sukob sa Iranom promenio je energetsku računicu Evrope. Evropske cene gasa su naglo porasle za 70 odsto, a zalihe su na niskom nivou. Poremećaji u snabdevanju, rastuća inflacija i mogućnost pooštravanja monetarne politike od strane Evropske centralne banke podižu strahove od ponavljanja energetske krize iz 2022. godine.

Referentna holandska cena prirodnog gasa (TTF) porasla je sa 38 evra po megavat-satu na 54 evra u toku meseca - što predstavlja rast od 70 odsto i čini mart 2026. jednim od najjačih mesečnih skokova cena gasa u Evropi još od septembra 2021. godine. Ovaj broj ima značaj daleko izvan energetskih tržišta.

Ranljivost Evrope na gas nije ravnomerno raspoređena

Evropa je u ovu krizu ušla već u krhkom stanju. Podzemna skladišta gasa bila su popunjena svega 28,4 odsto (odnosno 325 teravat-sati) na dan 24. marta - što je za pet procentnih poena manje nego u isto vreme prošle godine i znatno ispod petogodišnjeg sezonskog proseka, prema podacima kompanije "Kijos evropska analiza tržišta gasa" (Kyos European Gas Analytics).

Nemačka je među najizloženijima, sa skladištima popunjenim samo 22,3 odsto, što je pad od gotovo sedam procentnih poena u odnosu na prošlu godinu.

Francuska je u sličnoj poziciji sa 22,1 odsto. Holandija je najkritičniji slučaj na kontinentu: zalihe su pale na samo 6,0 odsto (odnosno 9 TWh) — manje od trećine prošlogodišnjeg nivoa i znatno ispod istorijskog minimuma za ovo doba godine.

Kontrast u odnosu na Iberijsko poluostrvo je izrazit. Portugal ulazi u ovu krizu sa popunjenošću skladišta od 85,3 odsto, dok Španija ima 55,5 odsto - obe zemlje imaju koristi od razvijenije LNG infrastrukture, manje zavisnosti od gasa u proizvodnji električne energije i snažnijeg razvoja obnovljivih izvora, što je strukturalno smanjilo njihovu izloženost oscilacijama cena gasa.

Koliko visoko bi mogle da porastu cene gasa u Evropi?

Šok u snabdevanju na samom izvoru je strukturne prirode, a ne privremen. Katar - drugi najveći svetski izvoznik LNG-a sa oko 84 milijarde kubnih metara godišnje i ključni snabdevač zemalja EU poput Italije, Belgije i Španije - potvrdio je da više ne može da ispuni ugovorne obaveze nakon iranskih napada ranije ovog meseca na industrijski grad Ras Lafan.

Sergiy Artsaba / Panthermedia / Profimedia

Popravka oštećenih kapaciteta mogla bi da potraje i do pet godina. U analizi od 22. marta, "Goldman Saks" je podigao svoju prognozu za TTF za drugi kvartal 2026. na 72 €/MWh (sa 63 €/MWh), uz upozorenje da će Evropa morati da privuče LNG pošiljke sa azijskih tržišta kako bi dovoljno napunila skladišta pre sledeće zime.

U nepovoljnom scenariju - u kojem tokovi energije kroz Ormuski moreuz ostanu smanjeni 10 nedelja umesto šest - prosečna cena TTF-a tokom leta 2026. mogla bi da pređe 89 €/MWh.

U izrazito nepovoljnom scenariju, koji uključuje veća dugoročna oštećenja katarske infrastrukture, cene bi mogle da pređu 100 €/MWh tokom čitavog leta.

Anketa energetskih analitičara koju je sproveo Montel News daje još oštrije procene.

Ako bi Ormuski moreuz bio blokiran tri meseca, cena najbližeg TTF ugovora mogla bi da poraste na oko 90 €/MWh, prema analizama.

Na gornjoj granici, analitičar robe Ole Hvalbi iz švedske banke SEB upozorava da bi cene mogle da se kreću između 115 i 155 €/MWh u tom scenariju, jer bi oko 28,6 milijardi kubnih metara LNG-a bilo uklonjeno sa globalnog tržišta.

Zatvaranje od šest meseci, prema istoj anketi, podiglo bi prosečnu cenu TTF-a na skoro 160 €/MWh - što je Hvalbi opisao kao "stezanje poput 2022. ili gore", sa cenama potencijalno između 145 i 240 €/MWh, dok bi punjenje skladišta za sledeću zimu postalo "gotovo nemoguće".

Za poređenje, TTF je dostigao vrhunac od 345 €/MWh u avgustu 2022. nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Šta to znači za račune domaćinstava

Za evropska domaćinstva, šok je stvaran, ali se ne prenosi jednako na račune za energiju.

U ekskluzivnom intervjuu za Euronews, Đuzepe Moles, izvršni direktor kompanije "Acquirente Unico", objasnio je kako se ovaj šok prenosi na potrošače. Kod računa za gas, prenos je direktan. Italijanski regulator ARERA odredio je cenu komponente gasa za zaštićene kupce na 35,21 €/MWh za februar — ali je upozorio da ta cifra još ne odražava nagli rast cena nakon eskalacije.

Cene električne energije takođe rastu, jer viši troškovi gasa utiču na veleprodajna tržišta struje, ali je efekat blaži na nivou krajnjih računa.

"Tržište električne energije već delimično uračunava šok u cenama gasa", rekao je Moles, procenjujući da će uticaj na račune domaćinstava biti nekoliko procentnih poena - primetan, ali daleko manji od skoka od 60–70 odsto zabeleženog na veleprodajnom tržištu gasa.

Kod goriva, pritisak ne dolazi samo od cene nafte, već i od viših troškova transporta, osiguranja i ograničenja u rafinerijama, što povećava cene duž celog lanca snabdevanja.

"Pravo usko grlo su rafinerije", naglasio je Moles.

Italija već povećava uvoz gasa iz Alžira: da li će to biti dovoljno?

Iako je Italija u boljoj poziciji od proseka EU - sa skladištima gasa popunjenim 43,9 odsto - Moles upozorava da je trenutna pretnja više u cenama nego u fizičkom nedostatku gasa.

Taj kontekst objašnjava i poteze italijanske premijerke Đorđe Meloni, koja je intenzivirala saradnju sa Alžirom, već najvećim snabdevačem gasa za Italiju putem gasovoda. Moles je taj potez opisao kao "racionalan i važan izbor", ističući ulogu Alžira u jačanju sigurnosti snabdevanja. Ali je takođe upozorio da ne treba preceniti efekat tog poteza.

"Alžir može da ublaži uticaj za Italiju, ali sam ne može da neutrališe posledice sistemske krize u Zalivu", rekao je Moles, naglašavajući da poremećaji oko Ormuskog moreuza i dalje oblikuju globalne cene energije, bez obzira na pojedinačne bilateralne odnose.

"Ne očekujem ponavljanje scenarija iz 2022, već fazu povećane volatilnosti sa trajnim skokovima cena. Mnogo će zavisiti od otpornosti snabdevanja i kretanja globalne tražnje u narednim mesecima", dodao je.

Kakav bi mogao biti uticaj na inflaciju?

Trend smanjenja inflacije u Evropi, koji traje poslednje tri godine, za sada je završen. "Goldman Saks" očekuje da će ukupna inflacija u evrozoni porasti na 2,7 odsto u martu (godišnje), sa 1,89 odsto u februaru - gotovo u potpunosti zbog energije, koja prelazi iz -3,1 odsto na +5,9 odsto u samo jednom mesecu.

Srednjoročna slika se takođe naglo promenila: sada se očekuje prosečna inflacija od 2,9 odsto tokom 2026, sa vrhuncem od 3,2 odsto u drugom kvartalu - scenario koji bi početkom godine bio smatran ekstremnim rizikom.

Bazna inflacija (bez energije i hrane) takođe raste i mogla bi dostići 2,5 odsto u trećem kvartalu, kako se skuplja energija preliva na cene usluga i transporta.

stLegat / Alamy / Profimedia

Efekti neće biti jednaki u svim zemljama: Nemačka se suočava sa skokom cena dizela od oko 25 odsto mesečno krajem marta, dok je Španija delimično ublažila udar smanjenjem PDV-a na većinu izvora energije.

"Očekujemo da će ukupna inflacija u Nemačkoj (HICP) porasti na 3,0% godišnje u martu, sa 2,0 odsto u februaru", navela je ekonomistkinja "Goldman Saksa", Katja Vaškinskaja.

Ali pravac je svuda isti. Prozor u kojem je Evropska centralna banka mogla uverljivo tvrditi da je na putu ka cilju od dva odsto je zatvoren.

Šta viša inflacija znači za kamatne stope i rast

Za Evropsku centralnu banku, proračun se promenio u samo nekoliko nedelja. Pre nego što je počeo sukob u Iranu, tržišta su očekivala dalja snižavanja kamatnih stopa tokom 2026. Sada ta priča više ne važi.

"Goldman Saks" i ABN AMRO očekuju da će Upravni savet ECB podići kamatne stope za 0,25 procentnih poena na sastanku 30. aprila, i ponovo u junu, čime bi depozitna stopa dostigla vrh od 2,5 odsto.

Predsednik "Bundesbanke" Jokim Najdžel već je javno pozvao na aprilsku korekciju kamata ako pritisci cena energije ne oslabe. Prema tržišnim procenama, postoji oko 77 odsto šanse da će ECB ove godine povećati kamatne stope.

U nepovoljnom scenariju, "Goldman Saks" procenjuje da bi stope morale rasti ukupno 75–100 baznih poena; u izrazito nepovoljnom scenariju, čak 150–200 baznih poena.

Vremenski okvir je veoma neugodna situacija. "Goldman Saks" je smanjio prognozu rasta BDP-a evrozone za celu godinu na 0,7 odsto — gotovo upola manje u odnosu na očekivanja pre sukoba - jer strožiji finansijski uslovi dodatno pojačavaju udar na tražnju usled viših računa za energiju.

Složeni PMI evrozone za mart pokazao je skoro stagnaciju, uz najbrži rast ulaznih troškova u poslednje tri godine.

"ECB više nije u dobroj poziciji", rekao je Kris, glavni ekonomista "S&P Global", povodom preliminarnog martovskog PMI-ja za 2026.

Da li je ovo kao 2022?

Još ne - i možda nikada neće biti, prema Billu Divineju, šefu makro istraživanja u ABN AMRO.

"Šok verovatno neće biti ni približno tako veliki kao energetska kriza 2022–2023, koja je nastala nakon ruske invazije na Ukrajinu, i neće jednako pogoditi sve ekonomije evrozone kao tada", naveo je u nedavnom izveštaju.

Najjasniji znak za to vidi se na tržištu električne energije: dok su cene gasa porasle oko 80 odsto od početka godine, prosečne veleprodajne cene struje u pet najvećih ekonomija evrozone jedva da su se pomerile od početka sukoba i i dalje su oko 14 odsto niže u odnosu na početak godine.

Ovo razdvajanje posledica odražava ubrzan razvoj obnovljivih izvora energije u Evropi od 2022. i povratak francuskih nuklearnih elektrana na puni kapacitet - strukturna promena koja sada delimično deluje kao amortizer.

Fiskalni odgovor takođe će verovatno biti ograničeniji: vlade imaju manji manevarski prostor, tržišta obveznica su stroža, a donosoci politika su svesniji inflacionih rizika koji dolaze sa nekontrolisanom državnom podrškom za energiju nego što su bili 2022.

Kriza iz 2022. bila je sistemski šok koji je razotkrio sve ranjivosti Evrope, izgrađene decenijama zavisnosti od jeftinog ruskog gasa. Ova kriza je više ciljano usmerena, neujednačena - i, za sada, upravljivija, ali je ključno pitanje koliko dugo će to ostati tačno.