Francuska pod pritiskom rasta cena goriva: Mere vlade, nezadovoljstvo građana i globalne posledice krize
Komentari27/03/2026
-22:30
Rast cena goriva u Francuskoj dodatno opterećuje građane i privredu, a posebno su pogođeni oni koji svakodnevno zavise od automobila, poput radnika u ruralnim krajevima i malih preduzetnika. O aktuelnoj situaciji i posledicama energetske krize za Euronews Srbija govorio je politikolog i dopisnik Newsmaxa iz Francuske, Nikola Letić.
Kako ističe, cene goriva u Francuskoj značajno su porasle u poslednjem periodu.
"U Francuskoj, kao i u većini drugih zemalja, došlo je do rasta cena na pumpama. Cene su porasle između 15 i 35 centi u proseku, u zavisnosti od vrste goriva, a najviše je poskupeo dizel. Na pojedinim pumpama, posebno na autoputevima, gorivo se može naći i po ceni od 2,20 evra i više", navodi Letić.
Dodaje da su više cene izazvale i dodatnu zabrinutost među građanima. Prema njegovim rečima - to je uslovilo i određene gužve na pumpama, jer je postojala bojazan da bi moglo doći do nestašica. Međutim, do toga nije došlo, Francuska je dobro snabdevena gorivom. Ipak, navodi on, građani se žale na visoke cene i traže od vlade da hitno reaguje.
Letić upozorava i na šire ekonomske posledice rasta cena energenata.
"Zbog poskupljenja benzina i dizela moguće je da inflacija poraste i za dodatnih jedan odsto, što bi moglo da dovede do daljeg rasta cena osnovnih životnih namirnica. To posebno zabrinjava najugroženije slojeve društva. Rast cena najviše pogađa poljoprivrednike, mala i mikro preduzeća, kao i građane koji žive van urbanih sredina. Najviše su pogođeni oni koji svakodnevno moraju da putuju na posao, posebno u ruralnim krajevima i predgrađima velikih gradova. Oni od vlade očekuju konkretne mere, ali za sada nema panike među stanovništvom", zaključuje on.
Navodi da je Francuska vlada izašla sa čitavim nizom mera, kako i da su danas najavili dodatne. Pod pritiskom su, kako Letić kaže, javnosti da reaguju i možda su reagovali više od nekih drugih zemalja Evropske unije, poput Nemačke. Glavna mera je zamrzavanje cena goriva na do dva evra po litru, što uglavnom poštuje većina velikih distributera. Oni koji to ne poštuju biće predmet oko 2.000 kontrola koje je najavilo ministarstvo trgovine. Dodaje i da zahtev za smanjenje poreza i akciza nije prihvaćen.
Povezane vesti
"Postojali su zahtevi da Francuska smanji takse i akcize na gorivo, ali je ministarstvo finansija to odbilo uz obrazloženje da bi to moglo da ugrozi budžetski sistem, jer Francuska već ima visok deficit, oko pet odsto BDP-a. Umesto toga, odlučeno je da se akcize i porezi zamrznu na februarski nivo u narednih šest meseci", ističe Letić.
Navodi da su dodatne mere usmerene su na najugroženije sektore: "Doneta je i odluka da se pomogne najugroženijima - poljoprivrednici će dobiti dodatni povrat od oko četiri centa, a ribari oko 20 centi po litru goriva. Takođe, izdvojeni su posebni fondovi za najugroženije regione i departmane, a očekuju se i dodatne mere za sektor građevinarstva".
Euronews
Ipak, naglašava da ključni zahtevi građana i opozicije neće biti ispunjeni. Građani i opozicija traže smanjenje poreskih opterećenja, koja čine više od 50 odsto cene goriva, ali do toga, prema njegovim rečima, neće doći jer bi to dodatno povećalo budžetski deficit, što vlada ne može da dozvoli.
Govoreći o samitu ministara spoljnih poslova G7 održanom u blizini Pariza, Letić navodi da su poruke američke strane bile usmerene na veću podršku saveznika.
"Marko Rubio je došao sa više poruka, pre svega da podstakne saveznike da podrže Sjedinjene Američke Države na Bliskom istoku. Poručio je da Amerika ne može sama da snosi odgovornost za svetsku bezbednost i snabdevanje energentima, posebno imajući u vidu značaj Ormuskog moreuza za Evropu i Aziju", kaže Letić.
Dodaje da postoji i određena kontradikcija između diplomatskih poruka i situacije na terenu.
"Iako se govori o napretku u pregovorima sa Iranom, koji se vode preko posrednika i mogli bi biti završeni u naredne dve sedmice, istovremeno vidimo pojačano prisustvo američke vojske u regionu. Pominje se i mogućnost zauzimanja određenih iranskih ostrva kako bi se kontrolisao Ormuski moreuz, a Rubio je poručio da se Iranu ne sme dozvoliti da "postavi naplatnu rampu" na tom ključnom pravcu", navodi on.
Povezane vesti
Evropske zemlje, međutim, imaju drugačiji pristup. Letić kaže da Evropljani ne mogu u potpunosti da odgovore na zahteve američkog državnog sekretara. Pozivaju na hitan prekid neprijateljstava, a Francuska je predložila formiranje koalicije za obezbeđivanje Ormuskog moreuza, ali tek nakon smirivanja situacije. Njihov fokus je više na Ukrajini, i očekuju veći angažman SAD na tom planu.
Kada je reč o nedavnim izborima u Evropi, ocenjuje da međunarodne krize nisu imale presudan uticaj na birače.
"Kriza na Bliskom istoku nije značajno uticala na izbore u Francuskoj i Nemačkoj. U Francuskoj su dominirale teme poput bezbednosti, imigracije i životnog standarda, dok je spoljna politika bila u drugom planu. Slično je bilo i u Nemačkoj", navodi on.
Ipak, dodaje da bi to moglo da se promeni u narednom periodu: "Predsednički izbori u Francuskoj sledeće godine u velikoj meri će zavisiti od toga kako građani budu ocenjivali poziciju zemlje u međunarodnim odnosima i njenu ulogu u velikim krizama poput Ukrajine i Bliskog istoka".
Komentari (0)