Rat protiv Irana podiže cene energije u nebesa: EU se suočava sa sve većim pritiscima, razmatraju i povratak uglju

Klimatske ambicije Evropske unije mogle bi biti odložene, jer rat protiv Irana podiže cene energije u nebesa i otvara pitanja sigurnosti snabdevanja. Lideri EU i dalje veruju da put ka energetskoj nezavisnosti vodi kroz veću upotrebu čiste energije i manju zavisnost od fosilnih goriva. Suočena sa naglim rastom cena energije i pretnjom od poremećaja u snabdevanju, Evropska unija je primorana da pronađe delikatnu ravnotežu između ostajanja na putu ka klimatskoj neutralnosti i obezbeđivanja pristupačne energije za domaćinstva i privredu širom Unije.

Plan Evropske unije za smanjenje emisije ugljen-dioksida i postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine suočava se sa sve većim pritiscima, dok se nacionalne vlade bore sa rastućim troškovima energije i inflacijom.

Neke države članice čak razmatraju povratak uglju kako bi ublažile teret za potrošače.

Sve dok tenzije na Bliskom istoku nastavljaju da se zaoštravaju, uključujući i zatvaranje Hormuškog moreuza, ključne tačke kroz koju prolazi približno četvrtina do trećine svetskih isporuka nafte i oko petina tokova tečnog prirodnog gasa (LNG),  očekuje se da će cene energije u Evropi ostati povišene.

Od kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli vojne udare na Iran 28. februara, cene gasa u EU porasle su za oko 70%, dok su cene nafte porasle za približno 60%. Analitičari upozoravaju da će, čak i nakon završetka sukoba, cene verovatno ostati visoke još neko vreme.

Uprkos pritiscima, Evropska unija insistira da će ostati na zacrtanom kursu zelene tranzicije, uz obrazloženje da oslanjanje na fosilna goriva izlaže blok stalnim spoljnim šokovima.

"Radimo sve što možemo da sprečimo da se ovo ponovi. Moramo dodatno da ubrzamo naš put ka energetskoj nezavisnosti“, izjavio je komesar za energetiku Den Jørgensen poslanicima Evropskog parlamenta 25. marta.

Od pitanja cena do pitanja snabdevanja

I dok se kriza sve više pomera sa pitanja cena ka mogućim nestašicama u snabdevanju, komesar za energetiku Den Jørgensen nastavio je da brani zelenu tranziciju nakon vanrednog sastanka ministara energetike EU 31. marta, prenosi Euronews.

Govoreći na konferenciji za novinare, rekao je da su domaća čista energija, elektrifikacija, modernizovane međusobne veze i unapređena energetska efikasnost "jedini put napred“.

profimedia

Iako zemlje EU zadržavaju pravo da same određuju svoj energetski miks, obavezane su zajedničkim pravilima da do 2050. godine postignu klimatsku neutralnost, što podrazumeva postepeno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Svaki pokušaj smanjenja ulaganja u čistu energiju ili elektrifikaciju, ili oslanjanje na fosilna goriva kao kratkoročno rešenje za pogoršanu energetsku krizu, mogao bi doći u sukob sa dugoročnim klimatskim ciljevima EU.

Nemačka ministarka energetike Katerina Rajhe nedavno je izjavila da bi EU27 trebalo da razmotri ublažavanje klimatskog zakonodavstva. Takođe je predložila privremeni povratak uglju kako bi se nadoknadio nedostatak prirodnog gasa i smanjili računi za struju. Ovu ideju podržao je i kancelar Fridrih Merc, koji je na događaju u Frankfurtu 27. marta rekao da "možda moramo duže zadržati naše termoelektrane na ugalj u radu“.

U međuvremenu, italijanska vlada najavila je odlaganje izlaska iz upotrebe uglja, pomerajući rok na 2038. godinu i opisujući taj potez kao "zaštitnu meru“ protiv mogućih nestašica gasa ili naglih skokova cena.

Međutim, Luka Bergamaški, izvršni direktor ekološkog think-tanka ECCO, ocenio je da je povratak uglju "malo verovatan“.

"Italijanski termoenergetski kapaciteti na ugalj su zastareli i u velikoj meri van funkcije, uz minimalna ulaganja u poslednje vreme. Postrojenja godinama stoje neaktivna. Njihovo ponovno pokretanje zahtevalo bi nove ekološke dozvole, skupe tehničke rekonstrukcije i dugotrajne regulatorne procedure“, rekao je on.

AP Photo/Rui Vieira

Obnovljeno oslanjanje Nemačke i Italije na ugalj uglavnom se predstavlja kao krajnja mera, kako bi se ublažile najteže posledice krize, pri čemu i Berlin i Rim ističu da ostaju posvećeni dugoročnom prelasku na čistu energiju.

Berlin se nedavno pridružio Ujedinjenom Kraljevstvu u pojačanom ulaganju u energiju vetra kao odgovor na aktuelna previranja. U međuvremenu, Italija je obezbedila odobrenje Evropske komisije za korišćenje 6 milijardi evra javnih sredstava za proširenje proizvodnje obnovljivog vodonika.

Uprkos geopolitičkim tenzijama, EU i dalje zauzima čvrst stav protiv ponovnog otvaranja vrata ruskim fosilnim gorivima kao privremenom rešenju - ideji koju je nedavno izneo belgijski premijer Bart De Vever.

Dana 30. marta, Unija je upozorila države članice da se pripreme za "dugotrajne poremećaje“, pozivajući prestonice da ubrzaju napore za smanjenje potrošnje nafte i gasa.

Zeleni put EU

Domaća energija vetra i sunca i dalje je znatno jeftinija od uvoznog prirodnog gasa i nafte. Prema podacima EU, 2025. godine obnovljivi izvori koštali su oko 24 evra po megavat-satu, u poređenju sa približno 100 evra po megavat-satu za gas. Ipak, ovi troškovi su naglo porasli od izbijanja rata u Iranu.

Od energetskog šoka izazvanog ruskom invazijom na Ukrajinu 2022. godine, EU dosledno ističe da su velika ulaganja u obnovljive izvore ključna za postizanje veće energetske nezavisnosti.

I pored toga, Uniju i dalje čeka dug put do potpune energetske samostalnosti.

Modernizacija evropske elektroenergetske mreže smatra se ključnim korakom, jer omogućava efikasniji protok energije iz obnovljivih izvora, smanjuje zagušenja u mreži i ograničava gubitke usled neiskorišćenog kapaciteta.

Jørgensen je 25. marta pozvao poslanike Evropskog parlamenta da podrže "brz i ambiciozan dogovor“ o planu Komisije za modernizaciju evropskih električnih mreža, kako bi se ubrzala izgradnja infrastrukture i "očajnički potrebne“ međusobne interkonekcije.

Joerg Boethling / Alamy / Profimedia

Simone Taljapijetra, viši saradnik u think tanku Bruegel, savetovao je lidere EU da ne usporavaju niskougljeničnu tranziciju. On tvrdi da sukob na Bliskom istoku pokazuje da bi trebalo ubrzati uvođenje čistih, domaćih izvora energije.

"Samo smanjenjem strukturne zavisnosti od uvoza nafte i LNG-a Evropa može trajno da zaštiti svoju ekonomiju od ponovljenih spoljašnjih šokova“, rekao je Taljapijetra.

Suočena sa naglim rastom cena energije, francuska vlada nastoji da ubrza elektrifikaciju ekonomije i smanji oslanjanje na fosilna goriva, izjavio je premijer Sebastijen Lekorni u sredu.

"Pitanje više nije samo klimatsko, ono sada postaje pitanje nacionalnog interesa“, rekao je Lekorni.

Vlada ima cilj da smanji zavisnost Francuske od fosilnih goriva sa 60% na 40% do 2030. godine, kroz elektrifikaciju transporta i zgrada, uključujući širu upotrebu električnih vozila i toplotnih pumpi.

Španija i Portugal zaštićeni od naglog rasta cena

Španija i Portugal se navode kao pozitivni primeri kako ulaganja u obnovljive izvore dugoročno doprinose energetskoj bezbednosti.

Madrid i Lisabon su najmanje izloženi poremećajima snabdevanja, zahvaljujući visokom udelu energije vetra, sunca i hidroenergije, što je tokom krize održalo cene električne energije znatno nižim nego u velikim evropskim ekonomijama.

profimedia

Iako iberijske zemlje nisu doživele trenutne velike skokove cena, i dalje su izložene globalnim cenovnim oscilacijama, ali obilje čiste energije u njihovom energetskom miksu pomaže da se zaštite od ekstremno visokih računa za struju.

Ovakva situacija dodatno podstiče lidere EU da ohrabre države članice da se okrenu većem udelu obnovljivih izvora, energetskoj efikasnosti i elektrifikaciji.

U okviru napora da se ubrza uvođenje čiste energije, komesar za energetiku Dan Jørgensen sastao se 27. marta sa predstavnicima sektora vetroenergije, geotermalne energije i bioenergije uključujući biomasu i energiju iz useva, dok razmatra načine za brzo povećanje kapaciteta obnovljivih izvora za grejanje i hlađenje, kao i jačanje konkurentnosti industrije.

Evropska komisija očekuje se da će u narednim nedeljama predstaviti revidirani plan energetske bezbednosti, zajedno sa akcionim planom za elektrifikaciju i posebnom strategijom za grejanje i hlađenje.

"Bioenergija je već deo rešenja u domaćinstvima, industriji i daljinskom grejanju. Kako EU oblikuje naredne političke korake, taj praktični doprinos ne bi trebalo zanemariti“, navodi se u saopštenju trgovinskog udruženja Bioenergy Europe.

Aneta Stefanczyk, stručnjakinja iz Evropske opservatorije za klimatsku neutralnost i analitičarka javnih politika u Reform institutu, ocenila je da bi širenje elektrifikacije i čiste energije, uz smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva,  trebalo da bude temelj dugoročne strategije Evrope.

"Trenutna kriza na Bliskom istoku dodatno naglašava važnost ovog pristupa, jer naglo rastuće cene nafte i gasa još jednom otkrivaju rizike stalne zavisnosti od fosilnih goriva“, rekla je ona.