Komisija vlade Španije identifikovala 63 žrtve u periodu posle Frankovog režima

Vlada Španije prvi put je zvanično priznala 63 ubistva koja su između 1979. i 1983. godine, u kontekstu nasleđa režima diktatora Fransiska Franka, počinili policija i ekstremno desničarske grupe, u okviru perioda tranzicije nakon usvajanja Ustava, navodi španski list Diario.

U izveštaju, koji je pripremljen na osnovu obaveza predviđenih Zakonom o demokratskom sećanju, zaključuje da su žrtve stradale u kontekstu političkog nasilja koje je, kako se navodi, delom bilo nasleđe frankističkog režima i nastavak praksi koje nisu u potpunosti prestale nakon formalne demokratizacije.

"Tranzicija je bila siva zona u kojoj su se nastavile nezakonite intervencije i zloupotrebe sile", navodi se u dokumentu, uz ocenu da su bezbednosne snage koristile "nezakonitu upotrebu sile" tokom protesta, hapšenja i javnih okupljanja.

Prema nalazima komisije, 28 ubistava pripisano je policiji i Civilnoj gardi, dok su preostala povezana sa delovanjem ekstremno desničarskih grupa.

U izveštaju se ističe da su pojedini slučajevi ostali neistraženi ili nedovoljno procesuirani, zbog čega se, kako se navodi, pokušava "ispraviti institucionalni nedostatak priznanja i zaštite žrtava".

Među navedenim slučajevima su ubistva tokom policijskih intervencija, kao i napadi ekstremno desničarskih grupa uključujući separatističku organizaciju ETA, Baskijski španski bataljon (BVE), "Fuerza Nueva" i druge.

"Policija je u postfrankističkom periodu zadržala metode nasilja", navodi se u izveštaju i ocenjuje da usvajanje Ustava 1978. godine "nije bilo dovoljno da se u potpunosti prekinu prakse iz diktature".

Izveštaj takođe preporučuje institucionalno priznanje žrtava i moguće proširenje istraživanja na slučajeve torture i zlostavljanja koji nisu obuhvaćeni sadašnjim analizama.

Dokument je deo šireg paketa izveštaja koji se odnose i na reparacije žrtvama građanskog rata i frankizma, kao i na istorijsku diskriminaciju romske zajednice u Španiji, koja je, prema zaključcima komisije, trajala vekovima.

Izveštajem su ispunjene obaveze Zakona o demokratskom sećanju iz 2022. godine, koji je zahtevao od vlade da u roku od godinu dana osnuje tri komisije, jednu za istragu kršenja ljudskih prava, drugu za proučavanje represije nad Romima i treću za procenu ekonomskih mera određenih za žrtve građanskog rata i diktature.