Šta je pokazao najveći napad na Moskvu od početka sukoba: "Ovo možda otvara novu eru rata, Ukrajina stvorila džokere"
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Moskva se našla na meti najvećeg ukrajinskog napada od početka rata. Ukrajinski dronovi pogodili su više ciljeva u okolini ruske prestonice, izazvavši požar u jednoj naftnoj rafineriji i privremeno zatvaranje sva četiri moskovska aerodroma. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da je to odgovor na ruski napad na Kijevsko-pečersku lavru koji se dogodio početkom nedelje. Tada je u seriji ruskih napada poginulo devetoro ljudi, dok je najpoznatiji verski spomenik u Kijevu zahvatio požar.
Govoreći o najnovijim dešavanjima u sukobu Rusije i Ukrajine, Dragoslav Rašeta, istraživač iz ogranizacije "Novi treći put", kaže za Euronews Srbija da je Ukrajina dokazala da se više ne oslanja toliko na zapadne saveznike i njihove dozvole da udaraju duboko po ruskim kapacitetima unutar ruske teritorije.
"Ukrajina je sposobna da lansira više stotina dronova koje prati više desetina balističkih raketa i da uspeva da pogodi strateške ciljeve koji se nalaze samo 16 km od Kremlja. Svakako jeste i preopterećenost i svakako videli smo i u ostalim zonama ovog rata, da moderni PVO sistemi imaju problema da izađu na kraj sa velikim brojem dronova. Svakako, ovo otvara možda novu eru ovog rata, a to je gde Ukrajina pokušava da napada logističke rute u jednom konzistentnom i konstantnom naporu da oteža snabdevanje ruske armije koja se nalazi na istočnom i na južnom frontu", rekao je on.
Kako je dodao Rašeta, Ukrajina pokušava na sve načine da oteža i ekonomsku situaciju, ali i logističko snabdevanje pošto se zna da jedna trećina ruskog budžeta zavisi od izvoza nafte, odnosno da pokušavaju da smanje i novac koji puni kofere Kremlja.
"U ovoj godini videli smo dakle napade na 16 glavnih i najvećih rafinerija u Rusiji i takođe dakle da je smanjena produkcija nafte za otprilike 200.000 barela dnevno, što je zaista impresivna brojka. Sa druge strane, država i Duma su doneli brojne akte kojima se i zabranjuje izvoz iz određenih oblasti kad su u pitanju sirova i prerađena nafta, ali takođe videli smo na benzinskim pumpama između 15 i 30 odsto skok cene ovih proizvoda. Tako da sa te strane, Ukrajina pokušava da oteža Rusiji izvoz rafinisane prerađene nafte gde Rusija može da zarađuje više i da joj oteža dakle svakakvu situaciju na terenu tako što ona će morati da bira - ili će biti dovoljno benzina na pumpama za njene građane ili će biti dovoljno benzina za njene trupe na frontu", ističe Rašeta.
Na pitanje kako komentariše to što je ovaj masovni napad na Moskvu došao odmah nakon Samita G7, pa i sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Rašeta kaže da se "razara naivnost da Rusija može da bombarduje Ukrajinu i svaki ukrajinski grad kad god hoće, a da Ukrajinci ne mogu da bombarduju nju".
"Mislim da je to prvenstvena i ideja i cilj koji pokušava jednostavno da utisne agresivno Volodimir Zelenski u umove ruskih građana. Takođe pokazuje, ako se sećamo onog razgovora u Ovalnoj sobi između Trampa i Zelenskog, gde je Tramp tvrdio da Ukrajina više nema karata, odnosno da Zelenski više nema karata. Mislim da ovakvi napadi pokazuju da je Ukrajina uspela da kreira i da stvori sopstvene džokere gde ona ne zavisi više toliko od zapadnih saveznika, ali pre svega ne zavisi toliko od Sjedinjenih Američkih Država, gde će biti veoma teško za Trampa da uspe da izvrši pritisak na Ukrajinu koja bi onda morala da pristane na neki nepovoljan mir po nju koji bi štetio njenim nacionalnim interesima. Ali svakako, još jednom pokazuje Zelenski i Ukrajina da da su oni bili, i dalje su zainteresovani za prekid vatre, ali kao i u prethodnih šest rundi pregovora, videli smo da mirovne pregovore Moskva posmatra isključivo kao sredstvo za kapitulaciju, a ne kao neki kompromisni mehanizam", dodao je on.
Povezane vesti
Kada je reč o novim najavama o pomoći u naoružanju Ukrajini, Rašeta kaže da "ako želite da naterate agresora da prestane, jedna od najefektivnijih strategija jeste da naoružate stranu koja se brani".
"Mislim da je to principijelna pozicija pri kojoj je ostala Evropa od početka rata, ali takođe pokazuje veoma bitnu ulogu koju igra Ukrajina i koju će igrati u ekosistemu koji podrazumeva da Evropa mora da postane samostalan i autonoman igrač i da ojača svoje odbrambene kapacitete", rekao je on.
Govoreći o potencijalnom primirju, kaže da ga ne očekuje.
"Ne očekujem primirje zato što nismo videli da postoji promena pozicije iz Rusije. Ona i dalje ostaje pred svojim maksimalističkim zahtevima, pre svega, da Ukrajina ustupi teritoriju koju i dalje kontroliše, što bi značilo da tvrđave poput Slavjanska i Kramatorska Ukrajina bi morala da prepusti Rusiji, iako bi Rusiji ovim tempom ratovanja otprilike bilo potrebno decenije da stigne do istih, što znači da su veoma male šanse, čak i ako se setimo samita na Aljaci. To je bila crvena linija preko koje čak ni Donald Tramp nije želeo da pređe. Tako da sa te strane postoji veliki jaz između pozicija obe strane i obe države veruju da na ratnom polju one mogu ostvariti prednost koja će im omogućiti da se izbore za povoljnije uslove kada su u pitanju sami pregovori", Zaključio je Rašeta.
Komentari (0)