Nizak vodostaj pogodio energetski sektor: Suša u Evropi ugasila deo termoelektrana, Poljska pod pritiskom

Poljska je bila primorana da smanji proizvodnju električne energije u svojim termoelektranama na ugalj zbog kritično niskog vodostaja reke Visle. Nakon što je suša koja je pogodila Evropu ozbiljno ugrozila poljsku industriju zasnovanu na uglju, Poljskoj je upućen poziv da odlučnije ulaže u čiste izvore energije. Zbog kritično niskog vodostaja Visle, Poljska je morala da smanji proizvodnju električne energije u termoelektranama na ugalj. Suša koja je zahvatila Evropu teško je pogodila poljski energetski sektor, zbog čega se sve glasnije poziva na ubrzani prelazak na čiste izvore energije.

Početkom ove sedmice (4. avgusta), energetski gigant Enea bio je primoran da smanji proizvodnju električne energije u termoelektranama na ugalj Kozjenice i Połaniec, pošto je kritično nizak vodostaj reke Visle ograničio dostupnost vode za hlađenje postrojenja.

Ovim potezom iz poljskog elektroenergetskog sistema privremeno je isključeno oko 1,3 gigavata proizvodnih kapaciteta, što je dovoljno za snabdevanje više od milion prosečnih domaćinstava. To predstavlja oko dva odsto ukupnog energetskog kapaciteta zemlje, prenosi Euronews.

Protok reke u blizini termoelektrane Kozjenice 5. avgusta pao je na svega 135 kubnih metara u sekundi, što ukazuje na izuzetno teške uslove izazvane dugotrajnom sušom.

Elektrana za potrebe hlađenja zahvata približno 80 do 100 kubnih metara vode u sekundi iz reke, što u ovakvim uslovima predstavlja više od polovine preostalog protoka Visle.

Uprkos sve brojnijim dokazima da elektrana usmrćuje milione ribljih larvi, uključujući i jedinke šest zaštićenih vrsta, kompanija Enea nastavlja sa planovima za izgradnju gasne elektrane snage gotovo 1,3 gigavata na lokaciji Kozjenice. Stručnjaci upozoravaju da bi takav projekat dodatno opteretio ekosistem Visle zbog velike potrošnje vode potrebne za hlađenje postrojenja.

"Paradoks klimatske krize“

"Ovo je paradoks klimatske krize: elektrane koje doprinose klimatskim promenama sve češće postaju njihove žrtve“, kaže Pavel Pomjan, potpredsednik poljske ekološke organizacije EKO-UNIA.

"Kako se Visla isušuje, energetski sistem zasnovan na velikim termoelektranama postaje sve manje otporan. Kozjenice nisu usamljen slučaj. U Poljskoj postoji veliki broj elektrana sa sličnim sistemima hlađenja, a biće ih još više ukoliko vlada nastavi da širi kapacitete za proizvodnju električne energije iz fosilnog gasa“, kaže Pomjan.

Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Miljević

 

Pomjan smatra da bi najnovija suša u Evropi trebalo da bude ozbiljno upozorenje za Poljsku i ostatak kontinenta da ubrzaju prelazak na tehnologije poput solarne i energije vetra, koje za proizvodnju električne energije troše najmanje vode.

Poljska pod pritiskom da odustane od uglja

Iako je Poljska među evropskim liderima po rastu kapaciteta za proizvodnju električne energije iz sunca, između 2020. i 2025. godine dodala je više od 20 gigavata solarnih kapaciteta – udeo energije vetra i sunca u njenom energetskom miksu i dalje je za pet procentnih poena manji od proseka Evropske unije.

Prema podacima energetskog istraživačkog centra Ember, više od polovine električne energije u Poljskoj (51 odsto) i dalje se proizvodi iz uglja, dok vetar i sunce zajedno učestvuju sa svega 25 odsto.

Poljska je postavila cilj da do 2030. godine 51 odsto električne energije proizvodi iz obnovljivih izvora i dostigne 64 gigavata instaliranih obnovljivih kapaciteta, ali se pokazuje da je odustajanje od oslanjanja na ugalj znatno teže nego što se očekivalo.

"Termoelektrane na ugalj sada plaćaju cenu problema koje su same stvorile“, kaže Kasja Šenjavska, aktivistkinja organizacije Beyond Fossil Fuels.

"Kako toplotni talasi i suše postaju sve intenzivniji, sve jasnije se pokazuje koliko su energetski sistemi zasnovani na fosilnim gorivima ranjivi. Dok je većina zemalja Evropske unije smanjila upotrebu uglja, Poljska ne samo da kasni sa njegovim postepenim napuštanjem, već planira i izgradnju novih gasnih elektrana, koje će dodatno pogoršati ekološke probleme“, dodaje.

Evropska suša pogodila i obnovljive izvore energije

Vrelo i sušno leto u Evropi, za koje klimatski naučnici tvrde da bi bilo "gotovo nemoguće“ bez sagorevanja fosilnih goriva, pogodilo je i sektor obnovljivih izvora energije.

Prema podacima kompanije za analizu energetskog tržišta Montel, dotok vode u akumulaciona jezera i protočne hidroelektrane u Austriji i Švajcarskoj bio je u julu gotovo 50 odsto manji od višegodišnjeg proseka.

Tanjug/Miloš Milivojević

Iako nagli pad proizvodnje u hidroelektranama može primorati pojedine zemlje da se ponovo oslone na zagađujuće izvore energije, poput uglja, proizvodnja iz solarnih i vetroelektrana često može da nadoknadi deo manjka električne energije.

Na primer, prema podacima istraživačkog centra Ember, nepovoljni vremenski uslovi prošle godine izazvali su pad proizvodnje električne energije iz hidroelektrana od 12 odsto, što je doprinelo povećanju proizvodnje iz gasnih elektrana u Evropskoj uniji za osam odsto u odnosu na 2024. godinu.

Isti vremenski uslovi, koji su doveli i do pada proizvodnje energije vetra za dva odsto, istovremeno su pogodovali većoj proizvodnji električne energije iz solarnih elektrana.

Zahvaljujući tome, 2025. godine solarna energija proizvela je više električne energije u Evropskoj uniji nego ikada ranije, uz rast od više od 20 odsto. To pokazuje koliko je važno razvijati raznovrstan portfolio obnovljivih izvora energije, kako bi energetski sistemi bili otporniji na sve učestalije ekstremne vremenske prilike izazvane klimatskim promenama.