Nemačka širi ovlašćenja obaveštajnih službi: Berlin se priprema za "hibridni sukob" sa Rusijom
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Nemačka vlada odobrila je veliku reformu obaveštajnih službi kojom će im biti data znatno šira ovlašćenja za sprovođenje tajnih operacija i reagovanje na pretnje iz inostranstva. Reforma bi trebalo da omogući nemačkim službama da, između ostalog, izvode sajber operacije i sabotaže, dok će smrtonosne operacije i atentati ostati zabranjeni.
Ministar unutrašnjih poslova Nemačke Aleksandar Dobrint najavio je "novu eru" za nemačke tajne službe, koje su do sada uglavnom bile ograničene na prikupljanje i analizu obaveštajnih podataka, prenosi Euronews.
Predlog reforme, koji još mora da odobri Bundestag, trebalo bi da stupi na snagu početkom naredne godine.
Nemačka vlada kancelara Fridriha Merca smatra da je jačanje obaveštajnih službi neophodno zbog sve većih pretnji stranih država, terorističkih organizacija i sajberkriminalaca.
Posebno se ukazuje na Rusiju. Nemački zvaničnici optužuju Moskvu da protiv zemlje vodi „hibridnu“ kampanju koja uključuje sabotaže, špijunažu i širenje dezinformacija. Nemačka je, podseća se, jedan od najvećih vojnih podržavalaca Ukrajine u ratu protiv Rusije.
„Usred smo hibridnog sukoba, ne samo sa Rusijom već i sa drugim akterima“, rekao je Mark Hajnrihman, predsednik parlamentarnog odbora za nadzor obaveštajnih službi, za agenciju AFP.
On je ocenio da je oprezan pristup Nemačke do sada ostavio zemlju „korak iza“ i onemogućio joj da u potpunosti doprinese evropskoj bezbednosti.
SEBASTIAN WILLNOW / AFP / Profimedia
Povezane vesti
Kao primer je naveo niz nedavnih incidenata, uključujući dron sa eksplozivom koji je prošle nedelje pronađen na aerodromu u Lajpcigu.
„Suočavamo se sa protivnicima koji uopšte ne igraju po pravilima. Ne poštuju zakon i red. Njihov cilj nije samo da izvrše pritisak na Zapad, EU i Nemačku, već, u idealnom slučaju, da ih bace na kolena“, rekao je Hajnrihman.
Nemačka menja pristup tajnim operacijama
Nemačka je decenijama imala stroga ograničenja za svoje obaveštajne službe, posebno za Saveznu obaveštajnu službu (BND), zaduženu za prikupljanje podataka u inostranstvu, i Savezni zavod za zaštitu ustava (BfV), koji se bavi unutrašnjim pretnjama.
Ta ograničenja delom su posledica iskustava iz perioda nacističke diktature i komunističke Istočne Nemačke, ali i snažnog insistiranja na zaštiti privatnosti građana.
„Nemačke obaveštajne službe su, sve do nedavno, u suštini bile službe za prikupljanje informacija“, rekao je Piter Nojman, profesor bezbednosnih studija na King's Collegeu u Londonu.
Prema njegovim rečima, službe su imale određena ovlašćenja za prikupljanje podataka i pružanje informacija donosiocima odluka, ali su bile veoma ograničene u tome šta su mogle da urade sa tim informacijama.
Nova pravila trebalo bi da omoguće obaveštajnim službama da izvode sajbernapade, poput onesposobljavanja stranih informacionih sistema koje koriste neprijateljski akteri ili blokiranja tokova novca.
Tanjug AP/Hendrik Schmidt/dpa via AP
Povezane vesti
Biće proširena i ovlašćenja za prikupljanje i analizu podataka. BND i BfV trebalo bi da dobiju mogućnost korišćenja veštačke inteligencije za analizu ogromnih baza podataka, kao i da određene podatke čuvaju duže nego do sada.
Predlog zakona, koji obuhvata više od 700 stranica, reguliše i sporne mere poput onlajn nadzora i praćenja.
U izuzetnim slučajevima BND bi mogao da dobije dozvolu i za sprovođenje sabotaža u inostranstvu. Međutim, atentati i druge smrtonosne operacije ostali bi strogo zabranjeni.
Dobrint je rekao da Nemačka „sustiže ono što je moguće u drugim evropskim zemljama“, gde obaveštajne službe imaju šira ovlašćenja.
„Transformišemo naše obaveštajne službe u prave tajne službe“, poručio je nemački ministar.
Kritičari upozoravaju na „novu nemačku tajnu policiju“
Planirana reforma već je izazvala kritike, posebno zbog mogućnosti proširenja digitalnog nadzora i sprovođenja operativnih akcija.
Zamenik predsednika parlamentarnog odbora za nadzor obaveštajnih službi i poslanik Zelenih Konstantin fon Noc ocenio je da su „nova i snažna ovlašćenja u osnovi opravdana“ imajući u vidu aktuelnu bezbednosnu situaciju.
Međutim, Društvo za građanska prava upozorilo je da bi nova ovlašćenja za digitalni nadzor mogla predstavljati „duboko zadiranje u osnovna prava“.
Kritike su stigle i iz Leve stranke. Stručnjak za unutrašnju politiku Klara Binger ocenila je da bi davanje operativnih ovlašćenja obaveštajnim službama, uključujući mogućnost sabotaža i sajbernapada, predstavljalo stvaranje "nove nemačke tajne policije".
Ona je takav potez nazvala „istorijski nesvesnim i neodgovornim“, uz ocenu da bi reforma proširila nadzor „izvan bilo kog nivoa koji je u skladu sa Ustavom“.
Sličan stav izneo je i lider FDP-a Volfgang Kubicki, koji je ocenio da Dobrintov plan predstavlja „istorijski tabu“.
„Sve ono što je konzervativni blok oduvek želeo kada je reč o ovlašćenjima za intervenciju bez previše pravnih prepreka sada treba da bude predato Saveznom zavodu za zaštitu ustava“, rekao je Kubicki za „Augsburger Allgemeine“.
On je dodao da je teško zamisliti da se Ustavni sud neće umešati u pitanje reforme.
Predlog zakona sada mora da prođe Bundestag nakon letnje pauze parlamenta.
Komentari (0)