Alarmantni podaci o kvalitetu vazduha: Grad u komšiluku je i zvanično najzagađeniji u Evropskoj uniji

Zapanjujuću sliku kvaliteta vazduha koji udišu milioni Evropljana donose najnoviji podaci Evropske agencije za životnu sredinu (EEA). Procena obuhvata 761 evropski grad, a Grčka beleži posebno zabrinjavajuće rezultate, dok se jedan hrvatski grad nalazi na samom začelju evropske rang-liste.

Izveštaj se zasniva na dugoročnoj izloženosti stanovnika trima ključnim zagađivačima vazduha tokom perioda 2024–2025. godine: finim suspendovanim česticama (PM2.5), azot-dioksidu (NO₂) i ozonu (O₃).

Slavonski Brod: Grad sa najgorim rezultatima u Evropi

Na poslednjem, 761. mestu liste, nalazi se Slavonski Brod u Hrvatskoj, koji beleži najgori učinak kada je reč o procenjenom riziku od smrtnosti povezanom sa dugotrajnom izloženošću zagađenju vazduha.

Iako je znatno manji od velikih evropskih prestonica, Slavonski Brod se godinama unazad suočava sa ovim problemom, koji se povezuje sa industrijskim aktivnostima u široj regiji, grejanjem domaćinstava i drugim lokalnim izvorima emisija.

Prema podacima Saveta Evropske unije, Slavonski Brod je bio jedini od ispitivanih evropskih gradova u kojem je, tokom 2024. i 2025. godine, koncentracija PM2.5 čestica premašila prethodnu evropsku granicu od 25 mikrograma po kubnom metru vazduha. Ovaj podatak jasno ukazuje na veličinu problema za lokalno stanovništvo, jer ove čestice spadaju u najopasnije po ljudsko zdravlje.

Janjina: Najzagađeniji vazduh u Grčkoj

Slika koja proizilazi za Grčku jednako je problematična, jer se Janjina, Atina, Solun i Larisa nalaze veoma nisko na evropskoj rang-listi.

Posebno iznenađuje pozicija Janjine, grada okruženog prirodom i planinama, koji beleži najgore rezultate u Grčkoj. Ovaj grad zauzima poražavajuće 754. mesto, samo sedam mesta od kraja liste. Sledi Atina na 745. mestu, Solun na 729. i Larisa na 726. poziciji.

Ovakva slika dokazuje da zagađenje vazduha nije isključivo problem velikih urbanih centara sa gustim saobraćajem. U slučaju Janjine, geografski položaj i morfologija terena doprinose akumulaciji zagađivača, posebno tokom zimskih meseci kada dolazi do temperaturne inverzije. Ovaj fenomen sprečava vertikalno mešanje vazduha, zbog čega zagađenje od grejanja, saobraćaja i drugih aktivnosti ostaje "zarobljeno" blizu tla.

unsplash/Nikos Kavvadas

Prema analizi podataka EEA koju je sproveo naučni tim Climatebook, čak šest grčkih gradova nalazi se u najgorih 10 odsto ispitanih evropskih gradova, dok je njih deset u najgorih 20 odsto.

U procenu su bili uključeni i Patra, Ser, Iraklion, Katerini, Kavala, Kalamata i Ksanti. Zanimljivo je da se svih 14 ispitanih grčkih gradova nalazi u najgorih 30 odsto na evropskoj listi. Čak i Hanja, koja ima najbolje rezultate u Grčkoj, zauzima tek 540. mesto, što znači da nijedan grčki grad iz studije ne spada u one sa niskim nivoom zagađenja.

Zašto je zagađenje vazduha toliko opasno?

AP/J. David Ake, File

Rangiranje EEA se ne oslanja samo na to koliko je vazduh zagađen određenog dana, već procenjuje dugoročnu izloženost stanovništva i sa tim povezan rizik od smrtnosti.

Fine PM2.5 čestice imaju veoma mali prečnik, što im omogućava da prodru duboko u respiratorni sistem i stignu do plućnih alveola. Hronična izloženost ovim česticama povezana je sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti, kao i prevremenom smrću.

Azot-dioksid (NO₂) uglavnom potiče od sagorevanja goriva, naročito u drumskom saobraćaju, dok se prizemni ozon formira hemijskim reakcijama u atmosferi pod uticajem sunčevog zračenja. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je više puta upozorila da je zagađenje vazduha jedan od najvećih ekoloških rizika po ljudsko zdravlje.

Koji evropski gradovi dišu punim plućima?

unsplash/Janne Leimola

Na potpuno drugom kraju spektra nalaze se pretežno gradovi severne Evrope. Na vrhu EEA rang-liste je Oulu (Finska), a slede Upsala i Umeo (Švedska).

Ovi gradovi pokazuju najmanji procenjeni zdravstveni rizik. Njihov uspeh rezultat je kombinacije povoljnog geografskog položaja, klimatskih uslova, strogih energetskih politika, dobre saobraćajne infrastrukture i mera za smanjenje emisija štetnih gasova.

Rezultati ove studije jasan su podsetnik da je kvalitet vazduha prevashodno pitanje javnog zdravlja, te da je hitno neophodna primena efikasnijih mera za smanjenje zagađenja u ugroženim gradovima.

Bonus video: