Ključni dan za evropsku perspektivu Ukrajine: EK odlučuje o statusu kandidata, članice podeljene

Komentari

Autor: Euronews Srbija, T.K.

17/06/2022

11:39

Ključni dan za evropsku perspektivu Ukrajine: EK odlučuje o statusu kandidata, članice podeljene

Ursula fon der Lajen - Copyright Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert

veličina teksta

Aa Aa

Evropska komisija danas odlučuje da li će preporučiti formalni satus kandidata za članstvo u EU Ukrajini, Moldaviji i Gruziji, koje su zahtev za početak pregovora sa EU podnele nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.

Ukoliko EK i da "zeleno svetlo" za početak pregovora sa ove dve zemlje, ali je za konačnu odluku potrebna saglasnost šefova država i vlada svih 27 zemalja članica EU. O dodeli statusa kandidata Ukrajini, Moldaviji i Gruziji odlučivaće se na samitu koji se održava u Briselu 23. i 24. juna.

Proteklih meseci provejavaju poruke podrške Ukrajini kada je u pitanju članstvo u EU i bliža saradnja sa evropskim blokom, ali su među članicama mišljenja o kandidaturi i procesu pristupanja podeljena.

Sa jedne strane, četvorica lidera zemalja EU, među kojima i iz dve najmoćnije zemlje EU, Nemačke i Franucke, podržali su u četvrtak ideju da se Ukrajini odmah da status kandidata za članstvo u EU, dok se iz pojedinih država naglašava da taj put nije lak, ali i da ne treba zapostaviti zemlje koje su već kandidati ili su u procesu dobijanja statusa više godina.

Gledano iz perspektive aktuelne situacije, podrška Ukrajini iz EU i dobijanje statusa kandidata ispunilo bi težnje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je od početka rata jasno naglašavao da je za Ukrajinu to od velike važnosti podrška EU kao i perspektiva članstva.
Sa druge strane, odluka o definisanoj perspektivi članstva Ukrajine u EU ne bi bila dobro dočekana u Rusiji jer je i ranije bilo navoda da bi pridruživanje Ukrajine EU iz Moskve bilo posmatrano kao pridruživanje NATO-u.

Upravo zbog zahteva tri države da dobiju status kandidata nakon početka rata na istoku Evrope, predstavljeni su i različiti modeli saradnje sa tim zemljama koje ne bi zavisile od toga da li su države kandidati za članstvo, da li čekaju taj status.

Šta se očekuje?

Uoči današnje odluke EK, briselski portal Politiko pisao je da će to telo EU dati preporuku da se Ukrajini dodeli zvanični status zemlje kandidata za članstvo u EU.

"Komisija ne zaboravlja da je Ukrajina jedina zemlja u Evropi gde ljudi ginu, gde se na ljude puca jer na ulicama nose zastave EU", rekao je jedan visoki zvaničnik.

Kako je dodao, sada se Ukrajincima ne može reći "izvinite, mahali ste pogrešnim zastavama".

Zvaničnici i diplomate kažu da se davanju statusa kandidata Ukrajini protive barem tri zemlje, a neke države nemaju problem ni sa dodelom statusa kandidata, ali su protiv ubrzanog procesa pristupa.

Naime, tokom posete Kijevu, na konferenciji za novinare, podršku Ukrajini za dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji dali su francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, italijanski premijer Mario Dragi i predsednik Rumunije Klaus Johanis.

"Sva četvorica podržavamo hitan status Ukrajine za kandidata za EU. Nemačka i Francuska nikada neće razgovarati sa Rusijom umesto sa Ukrajinom, niti će nuditi bilo kakve ustupke u ime zemlje ili razgovarati o njima", rekao je Makron u Kijevu.

Upravo je i Makron bio jedan od predlagača modela saradnje EU sa zemljama van bloka. On je predložio formiranje evropske političke zajednice, koja bi bila otvorena za demokratske evropske države koje neguju ključne vrednosti u oblastima politike, bezbednosti ili energetike. Takođe, jasnu podršku članstvu dale su i Poljska, Bugarska, Češka, Slovačka, Litvanija, Letonija, Estonija.

Sa druge strane, Kipar i Grčka podržavaju članstvo Ukrajine u EU, ali se protive ubrzanom procesu pristupanja, ranije su naveli diplomatski izvori za briselski Euractiv.

Tu je i treća grupa članica EU, koja nije baš definisala javno svoj stav o Ukrajini kada je reč o dodeli statusa kandidata i među kojima postoji vrsta kolebanja. Tu spadaju Španija, Slovenija, Mađarska.

Perspektiva proširenja

Takođe, iz zemalja EU apelovali su i da se usled aktuelne krize ne sme zaboraviti na proces proširenja na Zapadni Balkan, koji traje godinama. Na to posebno skreću pažnju austrijski zvaničnici.

Austrijski kancelar Karl Nehamer poručio je danas da će Austrija status kandidata za članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji podržati samo pod uslovom da u procesu proširenja ne bude dvostrukih standarda, istakavši da se moraju primeniti ista merila kao i za kandidate sa Zapadnog Balkana.

"Za mene ne bi bilo zamislivo da odobrimo status kandidata Ukrajini, a istovremeno da zemlje, kao BiH, i dalje držimo izvan“, naglasio je Nehamer za nemački dnevnik "Velt".

I ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg je poručio je da EU ima odgovornost i prema državama Zapadnog Balkana.

"EU ne sme potpasti pod geostrateški ''tunelski vid''. Imamo odgovornost ne samo prema Ukrajini, već isto tako i prema državama Zapadnog Balkana, koje su delom već godinama kandidati", objasnio je Šalenberg.

Planovi o saradnji nakon zahteva Ukrajine

Prema oceni sagovornika Euronews Srbija, predlozi Makrona, ali i predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela o geopolitičkoj zajednici došli su upravo nakon zahteva Ukrajine, Moldavije i Gruzije da dobiju kandidaturu za članstvo u EU, kao način da se poboljša saradnja sa zemljama van Unije, dok proces proširenja, ako do kandidature dođe, traje.

"Kada su pitanju te zemlje, bez obzira što je Ukrajina sada u situaciji u kojoj jeste i što veliki deo javnosti podržava članstvo u EU, ove zemlje su daleko od članstva zbog sistema, usklađenosti sa EU, dugo bi im trebalo da ispune sve zahteve. Za sada ne postoji ni konsenzus o dodeli statusa kandidata. Ideja politčke zajednice se odnosi na uspostavljanje bližih političkih veza između demokratija u Evropi kako bi se odbranile od negativnih, ruskih ,kineskih uticaja koji narušavaju vrednosti EU", navela je za Euronews Srbija Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.

Takođe, da se ovi predlozi odnose na zemlje "istočnog partnerstva", ali i na Zapadni Balkan rekla je predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.

"Makron je dao samo jedan generalni predlog, bio je cilj da se pošalju poruke Ukrajini, Gruziji i Moldaviji, pa i Zapadnom Balkanu. On je dakle govorio da bi trebalo naći jedan način da te zemlje, ne u punopravnom svojstvu, nego da u jednom krugu koncentričnom na način koji je ne bi bio isti za svaku zemlju, budu uvezane sa Evropskom unijom“, rekla Minić za Euronews Srbija.