Igre 
Četvrti izbori pred tešku zimu u podeljenoj zemlji: Borisovu najviše glasova, ali i (ne)moguć posao
Komentari03/10/2022
-08:44
Bugarska je juče po četvrti put u poslednjih 18 meseci izašla na birališta, ali prema pisanju Politika, mala je verovatnoća da će je oni izvući iz već duboko ukorenjenog političkog ćorskokaka u kome se nalazi duže vreme.
Partija desnog centra Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) bivšeg premijera Bojka Borisova, osvojila je 25,4 odsto glasova na prevremenim parlamentarnim izborima u toj zemlji, prema podacima Centralne izborne komisije na osnovu obrađenih blizu 99 odsto glasova. Na drugom mestu sa 20,2 odsto glasova je reformistička partija Nastavljamo promene (PP) Kirila Petkova, čija je reformska vlada srušena u junu posle samo šest meseci na vlasti, preneo je Bugarski nacionalni radio.
U parlament je na četvrtim izborima u Bugarskoj za manje od dve godine ušlo još pet stranaka - Pokret za prava i slobodu (DPS) sa 13,56 odsto osvojenih glasova, Preporod koji je dobio podršku 10,17 odsto glasača, Bugarska socijalistička partija (BSP) sa 9,33 odsto podrške, Demokratska Bugarska sa 7,45 odsto glasača i Bugarski uspon sa 4,65 odsto podrške. Konačni zvanični rezultati očekuju se u četvrtak, zbog prebrojavanja glasova iz inostranstva.
Sudeći po ovim rezultatima, Borisovu bi nakon svega ovoga trebao biti uručen mandat za formiranje četvrtog kabineta. Međutim, da bugarska politčka budućnost i dalje neizvesna govore i predviđanja da će Borisov teško pronaći koalicione partnere među svojim glavnim rivalima koji ga optužuju da je dozvolio da se korupcija ustali tokom njegove decenijske vladavine koja se završila aprila 2021. godine, navodi britanska agencija.
Kakve su bile prve političke reakcije?
Vrlo brzo nakon objavaljenih prvih rezultata izbora, stigle su i prve reakcije na njih. Među privima se oglasaio lider stranke Preporod (Vazrajdane) Konstantin Kostadinov rekao je za Bugarski radio da je odaziv birača teška kazna za bugarsku demokratiju jer dve trećine ljudi nije zainteresovano za budućnost svoje zemlje. Kako kaže, veliki deo Bugara, kaže, bojkotovao je izobre.
Stefan Janev lider Bugarskog uspona rekao je da je još uvek rano komentaristati bilo kakve rezultate.
"Glavni zadatak je da sada uspemo da napravimo većinu koja će našu zemlju da izvede iz krize. Crvene linije su nacionalni interesi i oni ostaju povezani sa reforomom EU", rekao je Janev.
Povezane vesti
Sa druge strane is BSP su naveli da će glasanje kometarisati tek kada budu bili zvanični rezultati. Tomislav Dončev iz GERB-a rekao je komentarisao je takođe rezultate izbora rekavši da njegove kolege treba prvo da razmisle pre nego što se oglase.
"Bićemo kratki jer smo dovoljno pričali tokom protekle kampanje. Hvala svima na podršci. Savetujemo kolegama da razmisle pre nego što progovore", rekao je Dončev.
Kiril Petkov iz "Nastavak promene" zahvalio se svima koji su glasali kaže ono što se danas dogodilo utiče na to da on veruje da Bugarska može da bude uspešnija i perspektivnija, i da je ne pojede, kako kaže, korupcija.
Kako se došlo do ovoga?
Politiko navodi da je Bugarska u poslednje vreme doživela nalet političkih previranja. U leto 2020. godine u jeku pandemije Bugarsku je potresao talas antikorupscijskih protesta koji su na kraju doveli do nestanka skoro decenijske dominacije bivšeg premiejra Bojka Borisova. Međutim, dva izbora prošle godine, u aprilu i julu, nisu uspela da proizvedu stabilnu vladu, što je izazvalo duboku političku krizu u zemlji.
Diplomac sa Harvarda Kiril Petkov prekinuo je taj ćorskok pobedivši na izobirma u novembru. On je obećao da će se boriti protiv endemske korupcije i sprovesti dugo očekivanu reformu pravosuđa, takođe je protereao veliki borj ruksih diplomata koji su bili optuženi za špijunažu i zauzeo je črvst stav protiv invazije na Ukrjanu koja je počela 24. februara. Nakon svega toga, u junu, njegova krha četvorostranačka vlada zbačena je pošto nije uspela da preživi glasanje o nepoverenju.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Nakon izglasavanja o nepoverenjeu, bugarski presednik Rumen Radev je 2. avgusta odredio da će četvrti izbori biti održani 2. oktobra, a za to vreme je imenovao bivšeg ministra rada Galaba Doneva za vršitelja dužnosti premijera sve do formiranja novog kabineta.
Da li je Borisov previše toksičan za koalicione partnere
I pored toga što je Borisova pobeda bila izvesna i o njoj se pričalo i pred održvanje samih izbora gde se pominjala i činjenjenica da je on spreman za povratak, analitičari smatraju da je malo verovatno da će njegova stranka prikupiti dovoljno glasova za formiranje vlade, piše Poltiko. Iako GERB pokušava da ponudi maslinovu grančicu svojim političkim rivalima, pre svega pokazujući entuzijazam za pregovore o koaliciji, mnogi od njih i dalje vide stranku Borisova kao "toksičnu" i kritikuju ga zbog problema sa korupcijom u zemlji, navodi ovaj list.
Povezane vesti
Naime, i GERB i Nastavljamo promene (PP) dele slične stavove o proevropskoj budućnosti zemlje i obećavaju podršku Ukrajni, ali koalciona vlada između njih je malo verovatna, upravo zbog narušene reputacije GERB-a u vezi sa korupcijom.
Ruslan Stefanov programski direktor Centra za proučvanje demokratije u Sofiji kaže za Poltiko da su i sami Bugari opravdno uplašeni oko toga kako će izgledati naredni meseci, i to ako se uzme u obzir situacija kako u zemlji tako i u svetu.
"Bugari očekuju da političari nađu zajednički jezik i da daju sve od sebe da formiraju vladu, jer žude za političkom stabilnošću koje nemamo duže vreme. Ljudi se zapravo plaše šta će se dogoditi u narednih nekoliko meseci sa ekslairajućim ratom u sesdstvu i rizikom od ekonomske recesije", kaže Stefanov.
Međutim, dok su politčki posmatrači oprezni, smatraju da u svakom slučaju nakon izbora političari će svakako morati da sednu za pregovarački sto. Ruža Smilova sa Fakulteta političkih nauka na Univerzitetu u Sofiji kaže da će u predstojećim danima njihove odluke biti teške, pre svega jer bi trebalo da uzmu u obzir činjenicu da su glasači umorni od izbora.
"Pravljenje kompromisa i prevazilaženje partijskih linija biće gorka pilula za gutanje, ali pitisak birača da se formira koaliciona vlada raste", kaže ruža Smilova.
I Stefanov dodaje da se dosta toga u Bugarskoj promenilo od novembarskih izbora.
"Promenio se prioritet ljud i na to su uticale prilike u zemlji ali i okruženju", kazao je.
Koje stranke su učestvovale na izborima?
Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB): Desničarska partija Bojka Borisova, koji je bio i premijer Bugarske više od jedne decenije, tačnije do 2021. godine.
Nastavljamo promene (PP): Kiril Petkov i Asen Vasilev su tek pre godinu dana osnovali ovu novu centrističku stranku. Stranka je provela šest meseci u vladi pre nego što se njena vladajuća koalicija raspala.
Postoji takav narod (ITN): Bugarski pevač i TV voditelj Slavi Trifonov osnovao je ovu stranku 2020. godine, nazvavši je po jednom od svojih albuma.
Pokret za prava i slobode (DPS): Davno uspostavljena centristička partija koja prvenstveno predstavlja tursku manjinu u zemlji.
Bugarska socijalistička partija (BSP): Naslednik Bugarske komunističke partije koja je bila jedna od partija u najnovijoj koalicionoj vladi u zemlji.
Preporod (Vazrajdane): Proruska nacionalistička partija za koju se očekuje da će proći veoma dobro na vanrednim izborima u oktobru.
Koalicija Demokratska Bugarska (DB): Raznovrsna kolekcija tri stranke koje uključuju zelene, liberale i desničarske demokrate kolektivno poznate kao "urbana desnica".
Bugarski uspon (BV): Bivši premijer Stefan Janev formirao je ovu konzervativnu stranku u maju. Neki ga opisuju kao da je proruski. Janev je smenjen iz prošle vlade nakon što je preporučio Bugarima da se drže Putinovog opisa rata u Ukrajini: "specijalna vojna operacija".
Koliko je moguća stabilna vlada?
Sociolog Andrej Rajčev ocenio je ranije za Euronews Bugarska da su šanse za formiranje sledećeg kabineta 70 odsto i predvideo formiranje široke koalicije.
"Nijedna stranka neće dobiti prednost u sledećem parlamentu. Formiranje vlade nije nemoguće, već će to biti samo sebi cilj, jer je u ovom slučaju najvažnija stabilna većina u parlamentu, koja će ovu vladu podržati na srednji i dugi rok", smatra i predavač političkih komunikacija Rosen Stojanov.
Bugarska se bori s rastom inflacije, problemima u nabavci plina i drugim posledicama rata u Ukrajini, a to su - za razliku od prethodnih izbora kada je fokus bio na korupciji - i glavne teme kampanje.
Ključno pitanje koje zabrinjava većinu birača tokom aktuelne izborne kampanje je inflacija, tvrde za Euronews Bugarska sociolozi Evelina Slavkova iz "Trenda" i Dobromir Živkov iz "Market linksa".
"Naglasak kampanje 2021. godine i glavni slogan koji se čuo odnosio se na borbu protiv korupcije. Sada ova tema donosi samo 43 odsto. Zamenile su je brige građana nad time šta im sledi u jesen i zimu, kako će se izboriti sa rastućom inflacijom, koja pogađa svakog od nas kao potrošača", primetila je Slavkova.
Ona je navela da birači koncentrišu pažnju na nastojanje da se izbore s narastajućim troškovima, dok je Živkov sumirao kampanju na tri stuba.
"Deo političkih snaga želi da se izbori sa posledicama inflatorne krize, da povrati stabilnost, da povrati državu iz haosa. Drugi se bore da promene model upravljanja koji smo imali u poslednjih 10 i više godina. A treći pokušavaju da igraju na geopolitičkoj osovini i suprotnostima između evroatlantizma i proruske orijentacije", rekao je Živkov.
On je ocenio da se ovi stavovi prepliću i da je tema geopolitike latentna pozadina na kojoj se mogu razvijati druga pitanja kao što su vrednosna orijentacija, ekonomska zavisnost i diverzifikacija snabdevanja energentima...
Da li bi ostatak Evrope trebalo da se zabrine zbog rezulatata
Podele koje obeležavaju bugarsku politiku dodatno jačaju opoziciju, a podelom glasova između više partija sve je teže predvideti konačan ishod izbora, smatra politikolog Teodora Jovčeva. To bi, dodaje ona, trebalo da bude upozorenje za ostatak Evrope.
"Bugarska je stupila u silaznu spiralu izbora i ovo je fenomen za koji postoji velika verovatnoća da će se proširiti na druge delove Evrope", rekla je Jovčeva za Euronews Bulgaria.
"Razlog za to je fragmentacija sistema političkih partija. Izrael i Španija već imaju sličnu sudbinu. U bugarskom slučaju, međutim, intenzitet je mnogo jači. Stoga, evropska politička elita ima priliku da uči iz bugarskog iskustva i ceni vrednost predvidljive i stabilne interakcije između stranaka", dodala je Jovčeva.
Komentari (0)