Kakav je uticaj pooštrenih mera EU po pitanju klimatskih ambicija za zemlje koje nisu njene članice?

Evropski parlament i Savet EU postigli su privremeni sporazum o uspostavljanju Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), a tim povodom direktor sektora za internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović ocenio je da EU očekuje da će tako podstaći zemlje, koje nisu članice, da povećaju svoje klimatske ambicije.

On je to rekao na konferenciji održanoj u PKS-u na temu kako će novi Mehanizam EU za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) uticati na srpsku privredu i šta za domaća preduzeća znači nedavno usvojeni sporazum o uspostavljanju Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), saopštili su iz PKS-a.

Vesović je rekao da borba protiv klimatskih promena predstavlja jedan od prioriteta u politici međunarodne zajednice, tako da ne čudi što se brojne globalne inicijative fokusiraju upravo na ove probleme.

"Jedna od takvih je i novi Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika, kojim EU očekuje da će podstaći zemlje, koje nisu članice EU, da povećaju svoje klimatske ambicije", kaže Vesović.

Objasnio je da ako je namera EU da bude karbon neutralna do 2050. i obaveza Srbije, kao potpisnice nekoliko važnih dokumenata, da smanji svoje emisije GHG, tada je jedan od mehanizama za postizanje ovih ciljeva EU mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika.

Vesović je istakao da u skladu sa postignutim dogovorom, ovaj mehanizam ima za cilj da izjednači cenu ugljenika koja se plaća za EU proizvode obuhvaćene sistemom EU za trgovinu emisijama (ETS), i one koja se plaća za uvezenu robu.

Kazao je da je novina i to što je odložen početak tranzicione faze na 1. oktobar 2023, a koja će da traje do 31. decembra 2025. godine i naveo da će, u okviru ove faze, obaveza uvoznika biti ograničena samo na izveštavanja.

Rukovodilac sektora za industrijske politike pri Ministarstvu privrede Nenad Milivojević istakao je da novi Mehanizam EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika, nije toliko detaljno razrađen u samoj Strategiji industrijske politike, ali da će svakako imati ogroman uticaj na konkurentnost onih grana industrije koje će biti najpogođenije primenom ovog koncepta.

Iz PKS-a kažu da su pored informacija o novom mehanizmu, kao i trenutnog statusa predloga tog dokumenta, učesnici obavešteni o njegovoj povezanosti sa EU šemom za trgovinu emisijama (EU ETS) i sistemom za monitoring, izveštavanje i verifikaciju (MRV), kao i potencijalnim uticajima CBAM mehanizma na poslovanje privrednih društava.

Na skupu u PKS je bilo više od 60 učesnika iz industrija "pogođenih" ovim dokumentom, poput, preduzeća iz sektora proizvodnje električne energije, aluminijuma, gvožđa/čelika, đubriva, cementa, ali i predstavnici ministarstava, banaka.