Španci na biralištima: Konzervativci izlaze na crtu Sančezu posle niza trijumfa na lokalu, "crvena lampica" u Briselu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

23/07/2023

14:00

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Španci danas glasaju na parlamentarnim izborima kako bi izabrali 350 predstavnika u najviše zakonodavno telo zemlje. Za većinu u parlamentu potrebno je 176 poslaničkih mesta, a prema rezultatima anketa, čini se da nijedna stranka neće moći samostalno da formira vladu.

Premijer Pedro Sančez je prevremene opšte izbore raspisao nakon što je njegova Socijalistička radnička partija (PSOE) doživela poraz na lokalnim i regionalnim izborima u maju.

Na izborima u nedelju pravo glasa imaće 37,4 miliona Španaca, od kojih će 1,6 miliona glasati prvi put. Zbog sezone godišnjih odmora 2,5 miliona Španaca se odlučilo da glasa poštom, što je više nego dvostruko u odnosu na prethodne izbore.

Biračka mesta biće otvorena od devet sati ujutru do 20 časova uveče. Španci biraju poslanike za donji dom parlamenta koji ima 350 mesta, kao i 208 od 265 senatora u gornjem domu.

Za donji dom parlamenta glasači biraju stranku, a ne konkretnog kandidata, dok u gornjem domu mogu izabrati najviše tri regionalna senatora.

Prognoze na osnovu izlaznih anketa biće objavljene nekoliko minuta nakon zatvaranja biračkih mesta, ali gotovo definitivan rezultat biće poznat do ponoći.

Po španskom zakonu dozvoljeno je najviše tri nedelje da se formalno konstituiše parlament. Vladajući monarh, kralj Felipe VI sastaće se sa partijskim liderima, koji predlažu kandidata za premijera.

Tokom prvog parlamentarnog glasanja za formiranje vlade potrebna je apsolutna većina, a ako ne bude ispunjena, tokom drugog glasanja, koje se održava najviše 48 sati kasnije, dovoljna je prosta većina.

Novi izbori se raspisuju ako posle najviše dva meseca nakon prvog parlamentarnog glasanja, nijedan kandidat ne uspe da dobije podršku većine.

Šta pokazuju ispitivnja javnog mnjenja?

Ispitivanja javnog mnjenja prednost daju konzervativnoj Narodnoj partiji (PP) koju predvodi Alberto Nunjes Feho, dok su iza vladajući socijalisti koje predvodi Sančez. Za PP će prema istraživanjima glasati između 33 i 36 odsto anketiranih, dok se socijalistima predviđa podrška ispod 29 procenata.

Lider konzervativaca na izbore 23. jula stiže neporažen, nakon što je postigao četiri apsolutne većine u autonomnoj zajednici Galicija. Ipak, čini se, da PP neće uspeti da osvoji većinu i da će možda morati da se osloni na podršku krajnje desničarske partije Voks, što je bio slučaj nakon prethodnih lokalnih izbora.

Socijalisti bi sa druge strane mogli da računaju na koaliciju sa savezom Ujedini se (Sumar) ministarke rada Jolande Diaz, koji čini 15 levičarskih grupa. Voks i Sumar gotovo da su izjednačeni sa podrškom od 12,5 i 13,5 procenata.

LGBT prava i rodna pitanja u fokusu predizborne kampanje

Tokom predizborne kampanje najviše se govorilo o LGBT i rodnim pitanjima.

Opozicione stranke PP i Voks oštro su kritikovale nove zakone levičarske vlade o pravima transrodnih osoba - uključujući olakšavanje ljudima da promene svoj zakonski pol i abortus.

Oni su, takođe, napali kontroverzni španski zakon o seksualnom pristanku "Samo da znači da".

Zakon je usvojen tek prošlog avgusta, ali je stvorio "rupu" koja je smanjila zatvorsku kaznu za više od 1.000 osuđenih silovatelja, a Sančez je na kraju morao da se izvini i progura izmene.

Nacionalizam je, takođe, bio vruće pitanje, PP i Voks su proglasili Sančeza "izdajnikom" zbog pomilovanja zatvorenih lidera koji su se borili za nezavisnost španskih regiona i umanjivanja stepena zločina secesije.

Najveći problem za većinu birača je ekonomija, čak i ako se veći deo kampanje fokusirao na druga pitanja.

Španija uživa u periodu rasta, a inflacija je u junu usporila na ispod dva odsto, što je jedna od najnižih u Evropi. Ipak, statistika o broju nezaposlenih je sumorna. U maju je Španija imala najveću stopu nezaposlenosti - 12,7 odsto, od svih zemalja EU, pa je to i bila jedna od najčešćih linija napada opozicije na aktuelnu vlast.

Evropska očekivanja

Vanredni parlamentarni izbori u Španiji dolaza nakon što je ova zemlja preuzela predsedavanje Evropskim savetom, zbog čega iz Brisela pomno prate dešavanja.

Manuel de la Fuente, sociolog i stručnjak za odnose sa javnošću, kaže da iz perspektive evropskih institucija, prevremeni izbori 23. jula imaju otrežnjujući značaj.

Najveća briga je ulazak krajnje desničarske stranke Voks u koalicionu vladu, što bi moglo da Špansku vladu ideološki približi onima u Poljskoj, Mađarskoj ili Italiji Đorđe Meloni.

"To bi, na neki način, moglo da pogorša odnose sa Briselom. Međutim, istina je da su dve velike stranke, Narodna partija i Socijalistička partija, isključile sve što je u vezi sa Briselom i Evropskom unijom iz svojih predizbornih kampanja. Drugim rečima, čini se da se tu slažu, da tu postoji harmonija", navodi Manuel de la Fuente.

Na stolu su važni evropski sporazumi kao što su migraciona politika ili ekološka tranzicija. I sve je sad upitno.

"Kada govorimo o migracioniom pitanju, verujem da Narodna stranka ne bi bila mudra ako bi da pravi ustupke po osetljivim pitanjima", smatra Manuel de la Fuente.

Bez apsolutne većine na vidiku, najnovije ankete pokazuju da će biti nekoliko mesta u parlamentu odlučivati o novoj španskoj vladi. A napeta noć se očekuje i u Briselu.