Igre 
Neizvesna trka, razne koalicije u igri: Poljsku za mesec dana čekaju izbori, mogu da promene "političko lice" zemlje
Komentari16/09/2023
-17:02
U Poljskoj će za mesec dana, 15. oktobra, biti održani parlamentarni izbori koji bi mogli da preoblikuju politički reljef zemlje, pošto je vladajuća partija PiS - poznata i kao Pravo i pravda – izgubila deo podrške u odnosu na poslednje izbore od pre četiri godine.
Dok je 2019. godine PiS osvojio 43,6 odsto glasova, sada su nešto manje popularni - prema anketi "Politika" od 9. septembra, stoje na 38 odsto podrške. Iza njih je stranka Građanske koalicije Donalda Tuska, sa 30 odsto podrške, a sledi krajnje desničarska Konfederacija za slobodu i nezavisnost, sa 11 odsto.
Trenutne ankete sugerišu da bi PiS, koji vlada Poljskom od 2015, mogao tražiti koalicionog partnera za formiranje nove vlade jer ne uspeva da postigne apsolutni većinu. Međutim, još je nejasno gde bi tog partnera mogli da nađu.
Ovi izbori će biti ključni za budućnost poljske politike, rekla je za Euronews Anita Prazmovska, profesorka na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka (LSE) i stručnjak za poljsku politiku i istoriju.
"Ovi izbori su veoma važni, jer oni koji su kritični prema PiS-u, očajnički traže promenu. Osećaju da sada žive u državi koja je veoma blizu fašizmu. Oni ne vole da koriste tu reč jer je povezana sa nacistima i njena upotreba u Poljskoj bi zapravo diskreditovala njihove argumente, ali bila sam na konferenciji prošlog meseca i program je bio zaista fašistički", navela je Prazmovska.
U Poljskoj je vlada nacionalistička i populistička, rekla je Prazmovska, dodajući da se populizam "svodi na to da država redefiniše državnu ulogu", zbog čega je, kako kaže, "naziva fašističkom".
PiS je pozvao na kontroverzni referendum o migracijama koji će biti održan uporedo sa parlamentarnim izborima 15. oktobra, što je potez koji su kritičari opisali kao pokušaj okupljanja birača oko vlade. Prethodni put, čvrst stav stranke o migraciji pomogao joj je da preuzme vlast 2015. godine.
Povezane vesti
Redefinisanje politike kroz koalicije
Prema Prazmovskoj, "energija za promenu" poljske politike mogla bi doći od novih koalicija koje bi mogle da se formiraju tokom trke.
"Vladajuća partija je veoma svesna da Jaroslav Kačinjski (lider PiS-a) dostiže godine u kojima nije tako dobar u privlačenju političara i nošenju sa njima, kao što je bio ranije", rekla je Prazmovska.
"Dakle, postoji osećaj da će, šta god da se desi, kakvi god bili izborni rezultati, postojati duži period pregovora. I ovi pregovori bi mogli dovesti do redefinisanja politike, ne politike vlade kao takve, već potrebe za koalicijama", dodala je.
Kačinjski, koji je bio premijer Poljske 2006. i 2007, a sada je potpredsednik vlade, trenutno ima 74 godine.
Svaka stvarna promena u politici zemlje zavisiće od koalicija koje će PiS i Tuskova partija Građanska koalicija hteti na naprave, rekla je Prazmovska, i pitanja da li će biti na levici ili krajnjoj desnici, poput Konfederacije.
Da li je moguće da PiS i Tusk sklope savez sa Konfederacijom?
Konfederacija, koja je na scenu poljske politike izašla sa ekstremnim anti-LGTBQ+, antisemitskim i antimigracionim stavovima, značajno je povećala podršku od izbora 2019, kada je dobila samo 6,8 odsto glasova.
Jedan od lidera, 36-godišnji Slavomir Mencen, ima skoro 800.000 pratilaca na Tiktoku.
Povezane vesti
Njen rastući značaj u poljskoj politici znači da bi stranka mogla da bude tas na vagi na sledećim izborima, a stručnjaci raspravljaju o mogućoj koaliciji sa PiS-om ili Tuskovom partijom Građanske koalicije.
Nijedna od tri stranke trenutno ne govori preterano pozitivno o mogućoj opciji koalicije. Ali Prazmovska je rekla da bi ovo mogao biti deo strategije, da njihovo biračko telo bude srećno pre nego što sklope savez posle izbora.
"Iako bi koalicija između PiS-a i Konfederacije mogla izgledati ideološki verovatnija, u svojim programima ove partije nemaju ništa zajedničko", rekla je Prazmovska.
Povezane vesti
"Konfederacija je protiv jake državne vlasti, protiv oporezivanja, protiv državne intervencije, protiv moći države. A PiS je zapravo veoma intervencionistički, njegova politika je populistička, na osnovu koju će država obezbediti svoje građane", dodala je ona.
Dok PiS podržava nacionalističku politiku i njene antiimigracione stavove, "vizit karta" Konfederativne partije, rekla je Prazmovska, bio je "antisemitizam".
Jedna od politika koja je Kačinjskog učinila popularnim, istakla je, bilo je podizanje broja godišnjih isplata koje primaju penzioneri u zemlji sa 12 na 13, i pružanje većih isplata porodicama. Međutim, Konfederacija kaže da ove politike treba ukinuti "jer državni novac mora biti povučen, a vlada mora da odstupi".
Tanjug/AP/Czarek Sokolowski
Iako njihovi programi ne sugerišu potencijalnu osnovu za saradnju između dve stranke, Prazmovska je rekla da bi ih moglo ujediniti to što Konfederacija ne može sama da pobedi, a PiS-u će verovatno biti potrebna njihova podrška.
"Konfederacija bi mogla da sklopi savez sa drugim desničarskim partijama, ali i dalje ne bi imala dovoljno poslanika u parlamentu. Dakle, oni bi i dalje mogli da uđu u taktički sporazum sa PiS-om, ali možda posle izbora, tako da obe stranke zadrže svoj identitet", smatra Prazmovska.
Prema njenim rečima, verovatno će PiS posle izbora postaviti nekoga iz Konfederacije ili za premijera, ili za ministarstvo finansija.
Postoji šansa, takođe, da se formira još jedna koalicija, koju bi predvodili Tusk i Građanska platforma.
"Sve je otvoreno kada su oni u pitanju. Možda će krenuti ka levici i Seljačkoj stranci, kojoj u poslednje vreme raste popularnost. Ovo bi bila neprijatna koalicija, jer se Tusk vidi kao čovek iz EU, a Seljačka stranka nije bila prijateljska prema Evropskoj uniji", rekla je Prazmovska.
I ova potencijalna koalicija, dodala je profesorka, biće napravljena nakon izbora.
"Zaista je antidemokratski kada bolje razmislite. U poljskim medijima postoji takav osećaj anksioznosti i nesigurnosti", zaključila je profesorka.
Preporuka za vas
Komentari (0)