Izbori 2022

"Zajednički" kandidat koji je podelio opoziciju - neslaganja oko Ponoša dva meseca uoči izbora

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

25/01/2022

-

06:57

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Iako je do održavanja predsedničkih izbora ostalo nešto više od dva meseca, čija će se sve imena naći na listi kandidata i dalje je enigma. Nedavno formirani opozicioni savez, na čelu sa Strankom slobode i pravde, Demokratskom strankom i Narodnom strankom, najavio je dogovor oko zajedničkog kandidata, ali prvo ime koje je saopšteno u javnosti izazvalo je i prve podele u okviru ove koalicije.

Glavni odbor Stranke slobode i pravde doneo je u subotu odluku da za predsedničkog kandidata predloži Zdravka Ponoša. Lider SSP Dragan Đilas naveo je da veruje da je Ponoš neko ko može da pobedi aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića. Sa druge strane, Narodna stranka, čiji je Ponoš zapravo član, za to je, kako su saopštili, saznala iz medija. 

I dok su se neki članovi drugih stranaka već izjasnili da nemaju ništa protiv toga da Ponoš bude kandidat opozicije, drugi i dalje vagaju. 

Ipak, objava SSP, odnosno izlazak u javnost sa imenom pre zvaničnog dogovora unutar koalicije, dovela je u pitanje odnose unutar samog saveza, utoliko više, jer je lider Narodne stranke Vuk Jeremić u izjavama sugerisao da za zajedničkog kandidata podržava Miroslava Aleksića. Sinoć je to i potvrdio navodeći da je prvi izbor NS Aleksić, međutim, istakao je da je stranka spremna da podrži Ponoša.

"Bez obzira što je Ponoš napustio sve rukovodeće funkcije u Narodnoj stranci, uključujući i mesto prvog čoveka beogradskog odbora svega nekoliko meseci pred beogradske izbore, bez obzira što je Ponoš član Narodne stranke koga predlaže (predsednik SSP) Dragan Đilas, a ne Narodna stranka, mi smo spremni da ga podržimo“, rekao je Jeremić za Newsmax Adria, a saopštila je Narodna stranka.

SSP za Ponoša, Narodna čeka rezultate istraživanja

Deo opozicije okupljen oko Stranke slobode i pravde, Narodne stranke, Demokratske stranke i Pokreta slobodnih građana postigao je krajem novembra dogovor o zajedničkom izlasku na izbore. U tom opozicionom bloku su i Pokret slobodna Srbija, Pokret za preokret, Građanske platforme, Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara i Udruženi Sindikata Sloga. 

Kandidat za predsednika, kako je rečeno, biće zajednički, a odluka o njemu biće donesena nakon pregovora, pa i ispitivanja javnog mnjenja. Još nekoliko stranaka, koje nisu unutar saveza, nisu isključivale mogućnost da podrže ovog jednog kandidata. Ipak, odluka da SSP već izađe sa imenom dočekala je neke koalicione partnere, kako se čini, nespremnim.

"Pokazao je mnogo puta da je častan i pošten čovek sa uspešnom karijerom. On je čovek za koga sam ubeđen da nikad ne bi prekršio zakone i Ustav Srbije. Znam da je častan čovek, sarađivao sam sa njim, verujem u njegovo poštenje, vrhunsko obrazovanje, radno iskustvo, takmičarsku borbenost, vojničku disciplnu i patriotizam. Sve su to osobine koje ga čine pravom osobom da pobedi", rekao je Ðilas u subotu.

Iz Narodne stranke, međutim, saopštili su da su putem medija informisani o odluci Glavnog odbora SSP i podsetili da u koalicionom sporazumu stoji da će "stranke potpisnice ovog Koalicionog sporazuma konsenzusom izabrati i predložiti kandidata za predsednika Republike".

"S obzirom da u dosadašnjim razgovorima sa našim koalicionim partnerima nije postignut dogovor oko zajedničkog kandidata za predsednika Republike, složili smo se da naručimo dva stručna i nezavisna istraživanja javnog mnenja koja bi nam pomogla da zajednički napravimo najbolji izbor", navela je NS. Rezultati tog istraživanja trebalo bi da budu poznati u utorak.

Tanjug/Tara Radovanovic

 

Da li su u međuvremenu čelnici dve stranke obavili razgovore nije poznato. Komentarišući aktuelnu situaciju unutar najvećeg opozicionog saveza analitičar Dejan Bursać iz Instituta za političke studije za Euronews Srbija kaže da "loše signale šalju već neko vreme".

"Od onog odugovlačenja uopšte oko objavljivanja zajedničke liste, tu se dosta spekulisalo da postoje neslaganja, da ne mogu da se dogovore oko kvota i slično. Onda su imali neslaganje i u vezi sa referendumom, vidimo da većina te koalicije nije vodila otvoreno referendumsku kampanju. I onda dolazimo sada do ove situacije gde očigledno postoji veliko neslaganje i oni se opet ne libe da to neslaganje iznesu u javnost što može da bude dosta demotivišuće za glasače, pogotovo što računamo da je to opoziciona lista od koje se možda najviše i očekivalo na izborima", rekao je Bursać.

Kako on ističe, sasvim je legitimno da se uradi istraživanje i na osnovu toga donese sud ko će biti kandidat, ali, prema njegovom mišljenju, ni to ne šalje dobru poruku jer pokazuje da "nemate vere u svog čoveka".

Na pitanje zašto bi Ponoš bio sporan za Narodnu stranku, Bursać navodi da je to pitanje unutarstranačkih odnosa gde očigledno postoje neki problemi.

"Vrlo jedna čudna situacija, gde imate koaliciju koja predlaže dva kandidata iz jedne stranke Ponoša i Aleksića i gde se ta stranka ne slaže sa jednim od svojih funkcionera kao kandidata. Tako da sve u svemu veoma loš signal za glasače na samom početku izborne kampanje", naveo je on.

A da li bi Ponoš mogao da bude neko ko će okupiti veliki broj opozicionih stranaka i građana, Bursać kaže da je moguće da može, ali da se postavlja pitanje šta će biti sa Narodnom strankom sada.

"Ono što upada u oči je da lideri opozicije možda malo i beže od ove borbe, kako se čini, jer tu je negde jasno - ko god bude kandidat on će biti medijski dosta na udaru ovih provladinih medija sa jedne strane, a sa druge strane nema baš preterane šanse u direktnoj konfrontaciji sa Vučićem i onda Ponoš predstavlja kandidata koji može da predstavi rezultat koji bi bio politički prihvatljiv", zaključio je on.

Kakve su reakcije u ostatku bloka?

Otvara se pitanje kako su na isticanje imena Ponoša za predsedničkog kandidata reagovali drugi pripadici opozicionog bloka. Za sada se od nekoliko koalicionih partnera moglo čuti da za njih Ponoš "nije sporan".

Kako je za Euronews Srbija rekla Dragana Rakić, potpredsednica Demokratske stranke, odluke organa stranaka iz koalicije ne komentarišu za javnost, već o takvim temama razgovaraju direktno sa njima na sastancima. O predlogu da Ponoš bude predsednički kandidat, kako je rekla, DS će se izjasniti posle konsultacija i razgovora unutar stranke, a potom i razgovora sa svim partnerima u savezu.

"Predlog sa sednice rukovodstva SSP da Zdravko Ponoš bude naš zajednički kandidat na predsedničkim izborima shvatamo kao deo javne debate koja se vodi i unutar našeg saveza i u čitavoj opozicionoj javnosti. Sve organizacije unutar saveza su autonomne u svojoj odluci koga će predložiti za predsedničkog kandidata, a ko će na kraju biti naš zajednički kandidat - zajedno ćemo i odlučiti", istakla je Rakić.

Kako je dodala, cilj je zajednički - izabrati kandidata koji može da pobedi Aleksandra Vučića na aprilskim izborima.

"U SSP su odlučili da predlože Zdravka Ponoša o čijoj eventualnoj kandidaturi se već razgovaralo među članicama našeg saveza, pa i u javnosti. Demokratska stranka je, međutim, odlučila da ne govori javno o kandidatima dok se ne donese konačna odluka. Smatram da je legitiman i jedan i drugi pristup. Što se tiče gospodina Zdravka Ponoša, on za nas, kao ličnost sa svojim ljudskim kvalitetima i profesionalnom biografijom, nije sporan kao kandidat za predsednika", rekla je ona.

Medija centar Beograd

 

Pokret slobodnih građana (PSG) saopštio je sa druge strane da podržava kandidaturu Zdravka Ponoša za predsednika Srbije. U saopštenju PSG se navodi da su članovi Političkog saveta Pokreta 23. decembra 2021. sugerisali Predsedništvu PSG da prihvati i prenese koalicionim partnerima predlog da zajednički predsednički kandidat bude general Zdravko Ponoš.

I Pokret za preokret (PZP) odlučio je da podrži kandidaturu generala Zdravka Ponoša za predsednika Srbije, a to će učiniti i Udruženi sindikati Srbije "Sloga", preneo je Fonet.

Šta kažu u drugim strankama?

Iz drugih opozicionih stranaka, koje nisu deo pomenutog saveza, zasad nisu stizale najave da će neka od njih i podržati eventualnu kandidaturu Ponoša. Uz to, neki predsednički kandidati opozicije već su poznati od ranije.

Generalni sekretar Socijaldemokratske stranke (SDS) Konstatin Samofalov izjavio je da će ta partija u narednim danima zakazati sednice organa SDS, pre svega predsedništva, na kojima će se diskutovati o pojedinačnim imenima koja se pominju i o načinu na koji će nastupiti na predsedničkim izborima.

"Ne bih sada komentarisao imena jer je to kontraproduktivno. Ne treba davati režimu municiju da nas razvlači kroz tabloide i kreira vaštačke podele u opoziciji", rekao je Samofalov za list Danas.

Podsetimo, svoju kandidaturu za predsednika već su najavili lider Dveri Boško Obradović, lider Demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović, te novinar i član Skupštine Slobodne Srbije Srđan Škoro. Opoziciona koalicija "Moramo", koju predvodi Nebojša Zelenović, sa svojim imenom zasad nije izašla, a više puta je ponovila da je spremna da podrži zajedničkog kandidata za predsednika.

Preporuka za vas

Komentari (1)

Милан Ристић

25.01.2022 10:39

Ма ко ли бира кандидате удружене опозиције за председника и како. Школовао се у Краљевском колеџу за одбрамбене студије у Лондону. Завршио је курсеве за генералштабно усавршавање, затим курс за више извршиоце у европском центру за студије сигурности у Немачкој. Завршио курс европске безбедности у Женеви. Положио је НАТО СТАНАГ 6001. Формирао прву канцеларију у Министарству одбране Србије за сарадњу са НАТО. Шта више рећи о овим западним курсаџијама осим да су прозападно подобни.

Izbori 2022