Kolumna Kolumna Ivana Radovanovića: Metastazirana žal za mladost
Komentari
27/10/2025
-10:01
Dosta me je zbunila jedna rečenica. Pročitao sam je u "Radaru", u intervjuu sa Mihajlom Pantićem, piscem, koji je, za tu priliku, najpre govorio o "kolektivnim traumama", i "potrebi društva za katarzom", da bi zatim prešao na obožavane studente i srednjoškolce, na njihove proteste, mladost, energiju, i zaključio, sledeće, od reči do reči:
"Sa njima i za njima krenuli su građani koji su propustili da u svojim najboljim godinama naprave koliko-toliko bolje društvo."
I na stranu to što, možda zahvaljujući i pukoj neukosti, priče o "društvenoj katarzi" doživljavam kao poziv intelektualaca (impotentnih), na grupni seks, i što me odbija svaka ideja o kolektivnom doživljaju bilo čega, čak i kada priznajem da je čitava istorija ništa drugo nego zajednička trauma čitavog kolektiva ljudskog, ova rečenica mi je ipak izazvala najveće čuđenje.
Prvo, voleo bih da mi neko konačno objasni, kada već krene to da priča, na šta tačno misli, kada kaže: "Bolje društvo".
U čemu bolje, kako bolje, koliko bolje? I, kada tu izjavu neko veže za studentski pokret, da li to znači da on, ali stvarno, misli da su Plenumi bolji od predstavničke demokratije? Zborovi bolji od Skupštine? Suđenja na ulicama, od Suda?
Da li veruje, ozbiljno, da je, u procesu žaljenja, sve i da stvarno žališ, a ne baviš se PR-om, normalno, poželjno, da nekoga, sasvim običnog, usputnog, nevinog - kažnjavaš, što su radili i studenti i građani kada su blokirali raskrsnice?
Da li misliš da vredi, da ima smisla, ona vrsta sadizma ispred RTS - kada su stotine njih oduševljeno slavile, skakale, podvriskivale, i uživale u činjenici da nekome brane da ide na posao?
Povezane vesti
Bolje društvo ti tako izgleda?
I ako je tako, da li to znači da su oni "građani", koji su, u svojim najboljim godinama, "propustili priliku" da izgrade "bolje društvo", propustili tu priliku?
Da stvore društvo koje će da ide za studentima, i sa studentima, kojim će da upravljaju Plenumi i Zborovi, u kojem će učenici srednjih škola da odlučuju o tome ko će da im bude direktor, a ko da predaje, i u kojem će, svako razmimoilaženje sa zvaničnim stavom, da podrazumeva kaznu, koju, opet, neće da odredi sud, nego Plenumi i Zborovi, i to na ulici.
To bi, uz skakanje i vikanje: "Ko ne skače taj je ćaci", valjda bila, tako bi izgledala, ta toliko poželjna "društvena katarza", dok bi "kolektivnoj traumi", ali opravdanoj, bili izloženi samo ti odvratni "ćaci", ništa drugo ni zaslužili nisu.
A najgore u svemu je to naricanje za tužnom sudbinom. Potrošili ljudi "najbolje godine", u jadnom neuspehu da izgrade "bolje društvo".
Ne bez ironije, čak i slasti, ne mogu tu da ne kažem - Stvarno? A ko vam kriv?
I zašto se niste više potrudili? Zašto, umesto što ste pametovali, gadili se, prezirali, delili moralne lekcije sa visina, zašto, dakle, umesto svega toga, niste lepo zapeli, ušli u politiku, borili se u Skupštini, u nekoj stranci, objašnjavali "bolje društvo" seljacima i biračima, a ne istim takvim kao što ste vi, i, na kraju, sve nas doveli do tog "boljeg društva"?
Povezane vesti
I da li ozbiljno mislite da ne liči na bednu frustraciju to što ste, posle "neuspeha" i propalih "najboljih godina", sada krenuli "za studentima i sa studentima"?
Žal za mladost zna da metastazira u intelektualnu pedofiliju, ako je mladosti, pa i žalosti, u takvima, ikada i bilo. "Sada će deca da nam objasne, pošto mi njima nismo. I slobodno neka nas lupaju lenjirom po guzi, zaslužili smo, a i prijaće nam".
Blagi Bože. Ako iko tako misli, kako se uopšte nadao da je mogao da izgradi "bolje društvo"? Ili nije ni hteo. Nije mu bilo potrebno, iz prostog razloga što je, za većinu tog srpskog intelektualnog "krema", "bolje društvo" samo ono koje će da klima glavom na njegove "mudrosti", tetoši ga, češka mu intimne delove tela, slavi ga kao prepametnog, i, istovremeno, nikada stvarno ne uradi ono što on predlaže, jer bi tada cela postavka pala.
Povezane vesti
"Bolje društvo" je, prema tome, samo ono koje ga ne sluša, opire se, da bi on mogao da nastavi da se pravi pametan i bude slavljen, u boljem društvu, to jest društvu istih takvih kao što je on.
Uostalom, zamislite da se, odjednom, stvori to naše "Bolje društvo", o kojem nam propoveda? Šta bi svi oni, pa i Pantić? O čemu bi pričali, čime se bavili, kako bi sva ta pamet bila uzaludna i neiskorišćena, koliko "velikih reči" bi ostalo neizgovoreno.
Prema tome, Srbija je, baš ovakva kakva je, i kakva god da bila, za njih najbolje mesto, najbolje moguće društvo, od svih najboljih društava.
U nekom drugom, oni bi morali da urade ono što je predlagao Hose Ortega i Gaset - kada vidiš gomilu koja viče i traži, odmakni se malo, posmatraj, razmisli. Ovde je to nepopularno, lakše je priključiti se, svakom neuspehu, biti njegov prorok i prvosveštenik, pošto je neuspeh poželjan, zarad tvoje slave i pozicije.
Zato im uopšte ne smeta čak ni to što im većina odavno ne veruje, sve su to ionako "ćaci", nepismeni i bezubi, niža vrsta, amebe.
Zato ih zabole što svi ti, neuki i nepismeni, ipak i znaju i osećaju ono što je znao stari dobri Horacije: "Si vis me flere, dolendum est primum ipsi tibi” (“Ako želiš da ja plačem, moraš ti prvi da tuguješ”).
Ali stvarno da tuguješ. A ne da se praviš. Da patiš, a ne da glumiš patnju. Da daš sve od sebe, a ne da fingiraš da daješ.
Briga ih. Za njih je idealan ishod onaj u kojem oni mogu da naruče sledeću turi žala za mladost, tako da nemojte da se čudite kada, za koju godinu, ako nas Bog poživi, naletite na novi intervju, novu tiradu, visokoparnu, koja će da vam objasni, uz patos, kako studenti nisu uspeli, a sve u najboljim godinama, da stvore bolje društvo.
To bi za njih bio najveći uspeh. I to je upravo ono što ovde i žele. Da niko, nikada, ne uspe. Šta god da pokuša.
Komentari (0)