Izbori 2022

Predizborno prestrojavanje - šta se zna dva meseca do izbora i kakav je značaj onoga što se još "čuva od javnosti"

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

01/02/2022

-

06:58

Predizborno prestrojavanje - šta se zna dva meseca do izbora i kakav je značaj onoga što se još "čuva od javnosti"
Predizborno prestrojavanje - šta se zna dva meseca do izbora i kakav je značaj onoga što se još "čuva od javnosti" - Copyright Tanjug/Nikola Anđić, profimedija

veličina teksta

Aa Aa

Građani Srbije glasaće 3. aprila na predsedničkim, parlamentarnim i lokalnim izborima u Beogradu, a iako je do izlaska na birališta ostalo tek nešto više od dva meseca, brojna pitanja i dalje su bez odgovora. Vlast i opozicija otvorili su neke karte u proteklih nekoliko dana, ali koliko će se tačno imena naći na listi kandidata za šefa države, ko će sve u trku za Beograd i postoji li mogućnost da opozicija uoči glasanja sklopi još neki dogovor zasad je jednačina sa više nepoznatih.

U prethodnih nekoliko meseci spekulisalo se o imenima kandidata i broju kolona, a iako su opozicioni lideri više puta isticali da je neophodno da nastupe zajedno, krajem godine je postalo izvesno da će na parlamentarne izbore izaći na nekoliko lista. Odluku da izađu odvojeno donele su pre nekoliko dana i vladajuća Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije.

Kada je reč o kandidatima i za predsednika i onih koji bi potencijalno mogli da budu gradonačelnici Beograda, spiskovi postoje, međutim, nisu kompletirani i od nekoliko stranaka se očekuje da će konačnu odluku tek da donesu. Sa druge strane, o aktuelnom predsedniku Aleksandru Vučiću već se govori kao o favoritu, ali on zapravo, iako se to očekuje, i dalje nije zvanično saopštio da će se kandidovati za svoj drugi predsednički mandat.

Šta se do sada zna, a šta je pod znakom pitanja u redovima vlasti i opozicije dva meseca pred izbore?

SNS i SPS na odvojenim listama, ali podrška Vučiću

Nakon što je lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić u nekoliko navrata istakao da 
će ta stranka podržati Aleksandra Vučića za zajedničkog predsedničkog kandidata, razmatrala se opcija da ove dve stranke izađu i na istoj listi na parlamentarnim i beogradskim izborima. Ipak, nakon razgovora održanog tokom vikenda saopšteno je da se to ipak neće desiti.

Kako je objasnio Dačić, cilj saradnje je maksimizacija mogućnosti dve stranke, odnosno da što više ljudi na izborima 3. aprila glasa za te dve stranke i da imaju što više poslanika i odbornika. Kako je dodao, očekuje da SPS dobije oko 10 odsto glasova, a zajedno sa SNS ova stranka imala bi, kako kaže, oko 150 do 170 poslanika u parlamentu.

Promenom okolnosti, otvoreno je ostalo i pitanje ko će biti kandidat SPS na izborima u Beogradu, budući da u trku idu samostalno. 

Međutim, u vezi sa pitanjem predsedničkog kandidata - on je zajednički, ali ukoliko se kandiduje Vučić.

"Što se nas tiče, ako je Aleksandar Vučić kandidat za predsednka Srbije, u tom slučaju on je naš zajednički predsednički kandidat. Ukoliko on to želi jer formalno nije doneta odluka. Stav bi se drastično promenio ako on to ne prihvati jer bi naša odluka možda bila drugačija ako bi to bio drugi kandidat", rekao je Dačić.

Tanjug/Miloš Milivojević

 

Vučić je, sa druge strane, istakao da će o pitanju predsedničkog kandidata prvo odlučiti ljudi u SNS. Kako je dodao, nakon toga će uslediti još jedan sastanak sa SPS, a tek onda i konačna odluka.

Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar, međutim, kaže da su očekivanja da će ta kandidatura brzo da usledi. Kako je objasnio za Euronews Srbija, paralelno sa ovim mogla bi da se intenzivira priča i da će on napustiti rukovodeću poziciju u SNS.

Dodaje, ipak, i da opozicija još nije otvorila sve svoje karte kada je reč o kandidatima.

Kandidatura Ponoša "uzdrmala" opozicioni savez

Nedavno formirani savez, na čelu sa Strankom slobode i pravde, Demokratskom strankom, Narodnom strankom i Pokretom slobodnih građana, najavio je još krajem novembra da će odluka o predsedničkom kandidatu da bude zajednička. Ta odluka je donesena, međutim, ne bez trzavica.

Naime, Glavni odbor Stranke slobode i pravde nedavno je prvi istupio u javnost sa imenom kandidata za predsednika. Reč je o Zdravku Ponošu, članu Narodne stranke, koja je zapravo na umu imala jednog drugog kandidata - Miroslava Aleksića.

Tek nakon nekoliko dana tišine i nakon što je sačekala rezultate ispitavanja javnog mnjenja, Narodna stranka je saopštila da podržava kandidaturu Ponoša. Ipak, lider stranke Vuk Jeremić istakao je da ta odluka nije bila laka.

Sa druge strane, ovaj koalicioni savez doneo je odluku i kada je reč o listi za Beograd. Nakon što je vlast prva istupila sa imenom, a predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić potvrdio da će biti prvi na listi SNS, opozicioni savez predložio je bivšeg diplomatu i profesora Vladetu Jankovića za nosioca liste u bici za prestonicu. 

Euronews

"Dva ključna okidača kada je reč o kandidaturama Jankovića i Ponoša - s jedne strane očito istraživanja javnog mnjenja i uzimali su u obzir sve ono što su dobili, ali imajući u vidu i način na koji je najavljena kandidatura Ponoša jasno je da je jedan od važnih motiva bio ti unutarkoalicioni odnosi, odnosno videlo se da je uticala jedna politička stranka", rekao je Klačar.

Komentarišući nedavno aktuelnu situaciju unutar najvećeg opozicionog saveza analitičar Dejan Bursać iz Instituta za političke studije za Euronews Srbija rekao je da koalicija "loše signale šalje već neko vreme".

"Od onog odugovlačenja uopšte oko objavljivanja zajedničke liste, tu se dosta spekulisalo da postoje neslaganja, da ne mogu da se dogovore oko kvota i slično. Onda su imali neslaganje i u vezi sa referendumom, vidimo da većina te koalicije nije vodila otvoreno referendumsku kampanju. I onda dolazimo sada do ove situacije gde očigledno postoji veliko neslaganje i oni se opet ne libe da to neslaganje iznesu u javnost što može da bude dosta demotivišuće za glasače, pogotovo što računamo da je to opoziciona lista od koje se možda najviše i očekivalo na izborima", rekao je Bursać.

Gde je zeleno-leva lista i može li do dogovora bar u Beogradu

Vladeta Janković je naveo da je spreman da prihvati da bude kandidat za gradonačelnika, odnosno prvi na listi dela opozicije. Kako je rekao Klačar, kandidatura Jankovića za gradonačelnika slična je onome što je SNS uradila sa kandidaturom Zorana Radojičića 2018. godine. Ipak, na pitanje da li bi iza njega mogle da stanu još neke opozicione partije, Klačar kaže da je teško očekivati da se taj front proširi jer je zeleno-leva koalicija već najavila svoje učešće.

Podsetimo, nedavno formiranu koaliciju "Moramo" čine pokret Ne davimo Beograd, Otvorena građanska platforma Akcija, čiji je lider Nebojša Zelenović i Ekološki ustanak koji predvodi Aleksandar Jovanović Ćuta. Iz ove koalicije su najavili da će doneti odluku ove nedelje, ali se spekuliše da bi na listi za Beograd prvo ime mogao da bude Dobrica Veselinović.

Veselinović iz pokreta Ne davimo Beograd rekao je za Euronews Srbija da se 5. februara može očekivati konačna odluka ove koalicije i da će se o svim planovima dogovarati sa partnerima. O navodima da će biti nosilac beogradske liste, on je rekao da bi mu "bila čast da stoji ispred jedne liste na kojoj su stručnjaci i ljudi koji mogu da utiču na rešavanje problema".

Šta se još (ne) zna?

Da li će još neko biti u trci za predsednika, ali i gradonačelnika zasad je neizvesno. Jedna od opozicionih opcija je deo stranaka okupljen oko Socijaldemokratske stranke i Nove stranke. Za Euronews Srbija su iz SDS-a naveli da će o kandidatima i listama za izbore na svim nivoima biti reči u narednim danima, a kako je najavljivano, u igri je kandidatura i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Upravo ta kandidatura mogla bi, kako kaže Klačar, značajno da utiče na opozicioni spektar.

"Pod znakom pitanja je kandidatura Tadića, u tom slučaju opozicioni spektar bi izgledao drugačije i trebalo bi videti u istraživanjima kako će se kotirati ključni opozicioni kandidati. Izvesno je da je lista koja kandiduje Ponoša najveća i najstabilnija, ali ne zaboraviti da je Tadić profilisan kandidat, čovek koji je u dva mandata bio na toj poziciji, da se radi o nekome ko je prepoznatiljiv i ne isključiti da bi i on bio ozbiljan kandidat", rekao je Klačar.

Tanjug/Zoran Žestić

 

Kada je reč o koaliciji okupljenoj oko Dveri, lider te stranke Boško Obradović krenuo je u kampanju kao kandidat za predsednika, dok je za izbore u Beogradu nedavno rekao da je moguće napraviti dogovor za lokalne izbore u Beogradu sa delom opozicije okupljenim oko Stranke slobode i pravde, Narodne stranke i Demokratske stranke, sa kojima su Dveri činile Savez za Srbiju, ali i da je neophodna "zajednička odbrana izbornih rezultata".

Na još jednoj strani opozicije nalazi se i koalicija NADA čiju okosnicu čine Demokratska stranka Srbije i Pokret obnove kraljevine Srbije. Ova koalicija već je imenovala svoje kandidate, u trku za predsednika ulazi lider DSS Miloš Jovanović, dok će prvi na listi za beogradske lidere biti novi predsednik POKS Vojislav Mihailović.

Kanidaturu za predednika najavio je i predsednik Srpske desnice Miša Vacić.

Komentari (1)

Slobodan

01.02.2022 12:55

Izostavili ste Suvereniste koji po svim istraživanjima ulaze u Skupštinu i imaće svog predsedničkog kandidata. Molim ispravku

Izbori 2022