Kolumna "Dekonstrukcija": Metastaza depresije

Da mi je neko pre samo nekoliko dana rekao da ću braniti Dejana Stankovića zvanog Kralj, rekao bih mu da ne budali, posebno s obzirom na to da mu sigurno nisam ostao u lepoj uspomeni nakon razgovora s njim kao kandidatom za generalnog direktora Radio-televizije Srbije. Da ne verujem da je iskreni pravoslavac, plašio bih se da će mi paliti sveću naopačke, ovako se nadam da me pominje kada se moli za neprijatelje svoje. Zbog toga što mu nisam dozvolio da nam prodaje, kako bi se to narodski reklo, "muda za bubrege". 

Situacija u našem društvu i medijima je, međutim, toliko dinamična da su i ovakva "čuda" moguća. A ovo čudo je podstakao tekst novinarke "Vremena" Jovane Gligorijević o dotičnom Stankoviću pod naslovom "Uloga sapuna u izboru za direktora RTS-a" i sa nadnaslovom "Metastaze Ćacilenda (2)", koji mi je iz više razloga jeziv. 

Pre nego što pređem na uznemirujući sadržaj, prvo moram da pohvalim onu koja je Zoranu Ćirjakoviću, aludirajući na njegovu psihičku bolest, propisivala terapiju, što je poslušala njegov savet i, po svemu sudeći, prilježno se posvetila gledanju rijalitija, što u svom tekstu ne samo da pokazuje širokim znanjem o dešavanjima u ovoj vrsti emisija nego i sposobnošću da razgovore učesnika tog programa citira. Bravo, gospođo Gligorijević. 

Kao što nije dostojanstveno sprdati se s nečijom bolešću, posebno ako u isto vreme za sebe tražite empatiju jer bolujete od iste stvari, i pravite od sebe "heroinu" pričajući celom svetu kako ste se s tom pošasti uhvatili u koštac i zamalo izbegli samoubistvo (o čemu je Gligorijevićeva više puta pisala), nije dostojno ni nekoga ponižavati rugajući se njegovim "ličnim svojstvima". 

A gospođa Gligorijević upravo to radi sa Dejanom Stankovićem kojeg naziva "jurodivim, ekscentričnim, oriđinalom". Omalovažavanje ovog čoveka vidljivo je već na prvom koraku, jer za njega Gligorijevićeva pod navodnike stavlja činjenicu da je "ispunio uslove" za kandidaturu za generalnog direktora RTS-a, dok kod ostalih tih navodnika nema. 

Nije mi baš jasno šta ti navodnici znače. Da li je to čuđenje što neko toliko glup, kao što Gligorijevićeva očigledno misli o Stankoviću, može da podnese ispravnu kandidaturu za jedan konkurs? Ili se time implicira da smo mu mi iz Upravnog odbora progledali kroz prste? Da li to znači da su preostalih pet od deset kandidata koji nisu podneli ispravnu prijavu – što znači da nisu bili kadri ili da potpišu svoju kandidaturu, da dostave valjan dokaz o državljanstvu, prebivalištu, obrazovanju, neosuđivanosti… – "gluplji" čak i od Stankovića? 

Ne znam, ali gospodin Stanković jeste podneo potpuno ispravnu dokumentaciju za kandidaturu i ona je tehnički bila mnogo bolje pripremljena od brojnih drugih. Čak vam mogu reći i da je na razgovoru bio vrlo elokventan i pripremljen, samo je (iz moje perspektive) bilo previše onih bubrega koje ne volim da mi prodaju. 

Kad smo već kod pripreme, i gospođa Gligorijević spada među one koji su mogli bolje da se pripreme za pisanje svog teksta, jer se gospodin Stanković prijavio i na prethodnom konkursu, samo što to ona nije primetila, valjda jer je bila prezauzeta gledanjem rijalitija i zapisivanjem dijaloga (nikada ne zna čovek kada će mu za neki tekst zatrebati razgovor učesnika "Farme" ili "Elite"). 

Nije mi jasno ni zašto gospođa Gligorijević zamera gospodinu Stankoviću to što se prijavio i na jedan drugi konkurs, onaj za direktora OŠ "Pavle Savić" u Mirijevu, za koji, tvrdi Gligorijevićeva, "nema odgovarajuće obrazovanje" zbog čega mu, kako sama piše, "prijava nije usvojena". Je l' to gospodin Stanković nema ljudsko pravo da se prijavljuje na konkurse za posao? Zbog čega? Svojih "ličnih svojstava"? Da li je moguće da gospođa Gligorijević nema nijedan drugi argument protiv Stankovića, pa mora da ga napada ad hominem, kako bi to rekao Milan St. Protić? 

Ništa normalnije od toga da se neko prijavi na konkurs i da, ako se ustanovi da ne zadovoljava kriterijume, bude odbijen. To je bila sudbina (za sada) pet kandidata na najnovijem konkursu RTS-a i to nikako ne znači da su manje vredni od onih čije su kandidature usvojene. 

Kakav god bio gospodin Stanković, tačno i da "glumi bezumnika", kako to gospođa Gligorijević kaže, odakle joj dokaz da on za to dobija "apanažu od para građana"? Jer, kaže, da u to nema sumnje, a ne sumnja se, valjda, u ono što je dokazivo. Dokazivo je, na primer, da Jovo Bakić dobija apanažu od para građana iako "glumi bezumnika" mnogo uverljivije od Stankovića. Šta je pretnja dinstanjem i prženjem političkih protivnika ako nije bezumlje? A takvih "bezumnika" je na "narodnoj apanaži" mnogo. 

Kad smo već kod toga, ne mogu da ne pomenem Udruženje novinara Srbije koje nalazi snage da stane u odbranu Verana Matića, koji je bio predmet dokumentarne emisije Centra za društvenu stabilnost, ali nema tu volju kada su drugi novinari u pitanju. 

UNS je stao iza saopštenja koje je izdala Stalna radna grupa za bezbednost novinara u kojoj je i Veran Matić, a u kojem se ova emisija osuđuje i s pravom upozorava da je "svako targetiranje novinara, medija i organizacija civilnog društva nedopustivo". 

Pitam se, ako je to tako, a trebalo bi da bude, zašto UNS nije na isti način osudio i serijal "Junaci doba zlog", u kojem se čak i na krajnje vulgaran način blate brojni novinari. Ili, možda, Ljiljana Smajlović, bivša predsednica ovog udruženja, nije novinar? Možda novinari nisu ni Milorad Vučelić, Milomir Marić ili Dragan J. Vučićević.  

Ovako nešto sasvim je očekivano od Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Uostalom, u tome učestvuje i njihov predsednik Željko Bodrožić, koji Ljiljanu Smajlović "ne zna kako da nazove, a da je ne uvredi". Ali UNS je do pre nekoliko godina karakterisala principijelnost u osuđivanju svih napada na sve, a ne samo na probrane novinare. 

Zašto je Veran Matić vredniji od žrtava serijala "Junaci doba zlog"? Zašto je psihičko stanje Jovane Gligorijević za empatiju, a ono Dejana Stankovića za sprdnju i osudu? Još je gospođi Gligorijević "drago" ako se neko "nasmejao" njenom valjanju u katran i perje Dejana Stankovića. Jer "nije sramota smejati se" tuđem "ličnom svojstvu". Jok, na ponos je. 

Izgleda da je depresija ozbiljno metastazirala, valjda ćemo uspeti da je preživimo.