Aktuelno iz kulture

U jeku debate o tome kome pripadaju mermerne skulpture sa Akropolja, Britanski muzej "pruža ruku" Atini

Komentari

Autor: ArtNet

30/11/2023

-

19:53

U jeku debate o tome kome pripadaju mermerne skulpture sa Akropolja, Britanski muzej "pruža ruku" Atini
Ilustracija - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Dok se zaoštravaju diplomatski odnosi između Britanije i Grčke oko kontroverze vezane za mermerne skulpture sa Akropolja, Britanski muzej objavio je da će pozajmiti drevni grčki krčag, poznat kao "Meidias Hydria" Muzeju Akropolja u Atini.

To je posuda koja potiče iz 420. godine i potpisuje je umetnik poznat kao Midija. Krčag je iskopan u Italiji, a u Veliku Britaniju ga je doneo britanski diplomata Vilijam Hamilton šezdesetih godina 18. veka. Muzej ga je otkupio 1772. i nikada ga nije pozajmljivao.

aime, grčki premijer Kirijakos Micotakis je pred posetu Velikoj Britaniji zatražio povratak takozvanih "Elginovih skulptura" iz Partenona koje se čuvaju Britanskom muzeju, a na koje Grčka tvrdi da polaže pravo, a u znak protesta, britanski premijer je otkazao susret. Grčka vlada je odluku Rišija Sunaka nazvala sramnom i bez presedana. 

Sada je, međutim, direktor muzeja Džordž Ozborn, ispružio ruku kolegama iz Atine predloživši kulturnu razmenu u vidu dugotrajnih zajmova najdragocenijih eksponata poreklom sa Akropolja.

Prošle nedelje Ozborn je izneo svoju ideju o obostrano korisnom sporazumu, prema kom bi skulpture iz Partenona bile pozajmljene Atini, dok bi u Britanski muzej iz Grčke došli, takođe kao pozajmica, neki drugi eksponati iz Muzeja Akropolja.

profimedia

Sporne skulpture poreklom sa Akropolja koje se čuvaju u Britanskom muzeju

Međutim, do sada su se grčki političari uglavnom opirali ideji da te mermerne skulpture dobiju na zajam jer Grčka ne priznaje pravo Ujedinjenog Kraljevstva na legalno vlasništvo nad njima.

Govoreći na godišnjoj večeri poverenika 15. novembra, Ozborn je rekao: "Kao poverenici tražimo partnerstvo sa našim grčkim prijateljima u kom niko ne mora da odustane od svojih potraživanja i ne traži izmene zakona koje ne možemo mi da pišemo, ali koje utvrđuje praktičan, pragmatičan i racionalan put napred". On je, međutim, priznao da će neki ljudi i dalje biti "protiv promena i razvoja i partnerstva".

"Postoje ljudi koji, iskreno, ne misle da Britanski muzej uopšte treba da postoji. Mi pozdravljamo kontroverzu", rekao je on.

Britanskom muzeju je trenutno zabranjeno zakonom iz 1963. da se odriče bilo kog artefakta iz svog fonda, tako da nije u mogućnosti da prenese vlasništvo nad spornim skulpturama na Grčku. Aktuelni konzervativni premijer Riši Sunak kategorički odbacuje zahteve Atine, tvrdeći da su Elginovi mermeri "ogromno bogatstvo" Britanije. Međutim, prema nedavnim izveštajima u "Tajmsu", Kir Starmer, lider protivničke Laburističke partije, možda bi bio spreman da kreira "pravnu formulu" koja bi omogućila njihov povratak u zemlju porekla.

profimedia

 

U svom prošlonedeljnom govoru, Ozborn se takođe osvrnuo na još jednu kontroverzu vezanu za Britanski muzej: krađu oko 2.000 predmeta koju je navodno izvršio viši kustos za grčku i rimsku umetnost. Šokantne vesti dovele su do ponovnih poziva grčke ministarke kulture Line Mendoni da se vrate mermeri iz Partenona.

"Mislim da smo prečesto mislili da treba da ćutimo; ako ne govorimo o stvarima koje su teške, niko drugi neće", rekao je Ozborn. 

"Želimo da se to promeni. Kada dođe do kontroverze zbog grešaka koje smo napravili, onda treba da prihvatimo te greške", istakao je direktor Britanskog muzeja.

On je istakao da nema smisla praviti se da se krađe nisu desile ili da su nevažne.

"Naša je dužnost da brinemo o tim predmetima i mi nismo ispunili tu dužnost", rekao je Ozborn.

Ipak, izrazio je želju da preokrene priču, obećavajući da će sledeće godine Britanski muzej postaviti specijalnu izložbu onih ukradenih predmeta koji su do sada pronađeni. "Ispričaćemo priču o tome šta nam se desilo, umesto da je prepustimo drugima da pričaju", rekao je on.

"Meidias Hydria" biće deo izložbe "Značenja: Personifikacije i alegorije od antike do danas" u Muzeju Akropolja u Atini, koja će biti otvorena od 4. decembra do 14. aprila 2024. Zatim će otputovati u Pariz na "Olimpizam: Moderni izum, drevno nasleđe" u Luvru, gde će boraviti od 24. aprila do 16. septembra.

Komentari (0)

Kultura