Otvoren Četvrti trijenale Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini

Četvrti trijenale Muzeja naivne i marginalne umetnosti pod nazivom "Ekscentrici", svečano je otvoren 18. septembra u Galeriji MNMU u Jagodini. Ovom izložbom MNMU nastavlja tradiciju bijenalnog, odnosno trijenalnog pregleda umetničke produkcije nastale izvan dominantnih centara umetničkog sveta.

Prisutnima su se obratili dr Ivana Bašičević Antić, direktorka MNMU, kustoskinja izložbe Radmila Stamenković, i predsednica žirija Trijenala - Una Popović, viša kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Dr Ivana Bašičević Antić je u svom uvodnom obraćanju navela: "Trijenale je izložba koja ima za cilj stručnu procenu, uvid i interpretaciju onoga što se stvara u domenu umetnosti koja je nekada nazivana samoukom, a kasnije se promenom kriterijuma širila, tako da smo od 2022. uveli i mogućnost da se prijave i akademski obrazovni umetnici. To nam je otvorilo sledeće veliko poglavlje u radu Muzeja i omogućilo da postavimo suštinsko pitanje – šta je to danas margina. Svedoci smo velikih promena u samoj umetničkoj delatnosti; počeo je da se menja i poprilično ljulja fiksni odnos centra i margine. Na izložbi koju otvaramo moći ćete da vidite da biografija umetnika više nije centralno pitanje, a videćete i jako zanimljive, specifične umetničke opuse".

Promo/Marija Konjikušić

Ivana Bašičević Antić posebno je napomenula da se u okviru izložbe prikazuje dokumentarni film čije je prikazivanje omogućio Centar Žorž Pompidu u Parizu, koji prikazuje aktuelnu izložbu u tom Muzeju.

"To je prva izložba art brut umetnosti u ovom ipak mejnstrim, važnom muzeju, što takođe govori upravo o promenama koje se dešavaju u umetničkom svetu", zaključila je direktorka MNMU.

Promo/Marija Konjikušić

Radmila Stanković se zahvalila direktorki MNMU na ukazanom poverenju, kao i celom timu Muzeja koji je pomogao da čitav projekat uspe i izložba bude realizovana.

"Bio je veliki odziv umetnika. Pristiglo je 355 radova iz 16 zemalja, a žiri je imao centralnu ulogu da odabere 119 radova 55 autora", istakla je kustoskinja izložbe.

Žiri Trijenala MNMU činili su Danijela Bilopavlović Bedenik, viša kustoskinja, Muzej savremene umetnosti, Zagreb; Una Popović, viša kustoskinja, Muzej savremene umetnosti, Beograd; Marta Morgana Rudoni, kustoskinja, Muzej Cassa dell’Art Brut, Kasteđo; Isil Ezgi Čelik, kustoskinja, direktorka capitArt-a, London; i Senka Latinović, kustoskinja, Muzej naivne i marginalne umetnosti / Salon OBM, Beograd.

Promo/Marija Konjikušić

Prisutnima se obratila predsednica žirija Una Popović, koja je navela da upravo situacija samoukih, naivnih ili marginalnih umetnika u kontekstu savremenog sagledavanja sveta i umetnosti predstavlja važnu pojavu, koja će tek biti osvešćena u kategoriji sistemske pozicije umetnosti.

Glavna nagrada, koja podrazumeva produkciju izložbe nagrađenog autora, pripala je umetnici Isi Papasijan iz Pariza.

Promo/Marija Konjikušić

"Crtež, rez, tuš, skalpel, materijal i površina. Papasijan stvara preplitanjem ovih elemenata u jedinstven slikarski jezik, koji postaje most između vidljivog i nevidljivog sveta, između neizrecivog i manifestovanog", stoji u obrazloženju žirija koje je pročitala Una Popović.

Žiri je posebno istakao umetnike/ce čiji rad ulazi u domen digitalnog, video ili medijske artikulacije marginalne umetnosti – Pleme F20, Karu Mekvilijam, kao i umetnički duo Margareta Vidmar & Esox Lucius Ido.

Otkupna nagrada, koja podrazumeva otkup dela nagrađenog autora/ke za kolekciju Muzeja naivne i marginalne umetnosti, pripala je mladoj autorki iz Srbije – Teodori Nešković.

Promo/Marija Konjikušić

Program otvaranja zaključen je nastupom Velikog orkestra muzičke škole "Vladimir Đorđević" iz Jagodine.

Tema 4. Trijenala otvara pitanje šta znači biti ekscentričan danas, pri čemu se to pitanje odnosi i na pojedinca u okviru društvene zajednice, i na umetnika koji stvara izvan tržišnih mehanizama, ali i na institucije koje ne pripadaju tzv. mejnstrim svetu umetničke scene.

Sam podatak da u ovoj godini MNMU obeležava 65 godina svog postojanja, govori da je pitanje da li govorimo više o margini, ili je to zapravo postao takođe jedan od institucionalnih domena koji je težeći ka potpunom profesionalizmu i sprovođenju muzejskih principa i standarda u svom radu, ponudio umetnicima ravnopravno učešće u umetničkom svetu i možda na taj način i dovršio jedno poglavlje u svom postojanju. Upravo zato ovo trijenale govori i o potrebi da se redefinišu pozicije aktera savremene umetničke scene, preispitaju pojmovi margine i centra, ali i postavi centralno pitanje budućnosti profila ovog muzeja sa željom da se definiše novi jednako radikalan u težnji za razbijanjem dogmi.

Trijenale je otvoren u Jagodini od 18. septembra do 19. oktobra, dok će beogradska publika imati priliku da izložbu vidi u Salonu Oto Bihalji-Merin u periodu od 23. oktobra do 22. novembra 2025. godine.